Hiperbarična vreća

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Studenti medicinde uvežbavaju rad sa hiperbaričnom vrećom

Hiperbarična vreća ili prenosna visinska komora, je specijalno konstruisana, prenosna hiperbarična komora, namenjena za lečenje umerenih i izraženih znakova i simptoma visinske bolesti i njenih komplikacija, na velikim i ekstremnim visinama, kod planinara, alpinista, vojnika, nosača tereta … u planinskim uslovima.[1] Ovu originalnu prenosnu hiperbaričnu vreću, koju je izmislio je dr Igor Gamou sa Univerziteta u Koloradu, mnogi smatraju trenutno smatraju zlatnim standardom, za lečenje ugroženih planinara sve do njihovog povratka na bezbednu nadmorsku visinu.[2]

Nazivi[uredi | uredi izvor]

Hiperbarična vreća — Gamou hiperbarična vreća — Gamou vreća (engl. Gamow-bag) — Prenosna hiperbarična komora (engl. Portable Hyperbaric Chamber).

Preduslovi[uredi | uredi izvor]

Incidenca visinske bolesti na najvišim planinama sveta motivisala je istraživače da konstruišu hiperbaričnu veću

Svake godine više od 37 miliona putnika, planinara i alpinista širom sveta posećuje visoke (preko 2.500 m) i ekstremno visoke (preko 5.300 m) planinske predele.[1]

Procenjuje se da 420 miliona ljudi stalno živi u planinskim regionima, od toga 40 miliona u regionima iznad 2.500 m i 25 miliona na nadmorskim visinama iznad 3.500 m.[1]

Između velikih i ekstremnih visina, postoje razlike, kao i između planinara i načina planinarenja. Dok je neki planinar u treningu (koji se obično odvija ispod 5.500 m), smrtnost od visinske bolesti samo 0,01% (jedan od 10.000 penjača umire tokom treniinga), rizik od bolesti ili povrede u visinskom planinarenju je oko 25%. Smrtnost je 3% u visinskom planinarenju (tri od 100 planinara umire od visinske bolesti), što je 300 puta više od smrrtnosti klasičnog planinarenju.[3][4]

U uslovima hladnoće, ekstremnih vremenskih promena i prirodne radijacije koja prevladava na velikim i ekstremnim visinama, ipak je sniženi parcijalni pritisak gasova i nedostatak kiseonika taj koji ugrožava živote ljudi tokom njihoovog boravka u ovim regionima.[3] Svaki neuspeh ekspedicije na velikim nadmorskim visinama, na bilo koji način uslovljen je time. U visinskim uslovima može nastati akutna hipobarična hipoksija koja može da dovede do nekog od sledećoh oblika bolesti:[1]

Polazeći od navedenih činjenica danas je u svetu razvijen poseban koncept hitne medicineske pomoći svih oblika akutne visinske bolesti, u najposećenijim planinarskim i alpinističkim centrima,što je značajno uticalo na smanjenje smrtnosti među planinarima tokom uspona na visoke i esktremne nadmorske visine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rustem Igora Gamou (engl. Rustem Igor Gamow 1935 — 2021) [2] - naučnik, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Kolorado klasicista, avanturista – pronalazač prve hiperbarične vreće, koju je zvanično patentirao 1990. pod nazivom Gamou vreća-torba (engl. Gamow bag), i koju je u svom prvom objavljenom članku opisao kao:

...Samostalni sistem za održavanje života primenom prenosive hiperbarne komore.[5]

Prva istraživanja Gamou je započeo, u tada jako glomaznim hiperbaričnim komorama, sredinom osmadesetih godina, da bi na kraju iz tih istraživanja, nastala laka, meke prenosiva hiperbarična komora koja izgleda kao ogromna vreća za spavanje (Gamou vreća-torba), u koju se mogla smestiti jedna osoba.[2] Ovaj njegov patent omogućavaoje planinarima da izbegnu visinsku bolest podizanjem okolnog pritiska.

Gamou vreća, je do danas sačuvala na desetine života, a njen prvi korisnik, bio je francuski alpinista koga je Gamou upoznao slučajno tokom prvih testiranja vreće u Nepalu 1988. Gamou vreća je takođe korišćena tokom testiranja i za lečenje skijaša (sa znacima visinske bolesti) u skijaškom centru u Kolorado Rokiu (engl. Colorado Rockies), pod krilaticom:

...Oni koji su bolesni danas moći će skijati naredni dan..... Gamou vreća, je toliko dobra da se može uspešno koristi i na letovima spejs-šatla....[2]}}

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Hiperbarična vreća, koja u ispumpanom stanju liči na vreću za spavanje, je laka prenosna barokomora, koja je u nadudom stanju, valjkastog oblika, dužine 213 cm i širine 53,5 cm). Proizvedena je od izdržljivog najlona, sa spoljne strane, ojačana armiranim kružnim najlon kaiševima. Kroz otvor, koji se zatvara rajsferšlusom, omogućen je pristup bolesniku u hiperbaričnu vreću.

Na vreći se nalaze četiri prozora koji omogućavaju vizuelni kontakt tokom tretmana, dva siguronosna ventila za regulaciju pritiska, manometar za kontrolu pritiska u hiperbaričnoj vreći (sa spoljne strane) ili visinomer u unutrašnjosti vreće, priključak za nožnu pumpu i kompresor (opciono). Kada je van upotreba vreća se pakuje u specijalnu torbu (malih dimenzija, težine od 8 — 15 kg), konstruisanu za lako prenošenje i čuvanje hiperbarične vreće.[6]

Pritisak u hiperbaričnoj vreći i njeno provetravanje postiže se upumpavanjem vazduha preko specijalne nožne pumpe, ili kompresora malih dimenzija na električni pogon i ispusnih ventila. Vazduh u hiperbaričnoj vreći upumpava se do pritiska od 105 mmHg, (što na primer na visini od 4.250 m u vreći stvara uslove koji su ekvivalentni nadmorskoj visini od 2.100 m).[7]

Stvarna i simulirana visina u hiperbaričnoj vreći[uredi | uredi izvor]

U hiperbaričnoj vreći nivo zasićenja kiseonika u telu je 26%.

Zbog eksponencijalnog pada pritiska sa povećanjem nadmorske visine, u hiperbaričnoj vreći se simulira „silazak” sa visine, nadpritiskom koji zavisi od nademorske visine na kojoj se ona primenjuje.[8]

Stvarna visina u metrima Simulirana visina u metrima
4.000
1.650
5.000
2.450
6.000
3.100
7.000
3.850
8.000
4.500

Postupak[uredi | uredi izvor]

Kroz otvor na vreći smešta se bolesnik. Vreća se zatvara rejsferšlusom koji se sa spoljne strane osigurava kružnim najlon kaiševima,(da ne bi došlo do oštećenja rajsveršlusa povišenim pritiskom u vreći i njene nagle rashermetizacije). Nožnom pumpom vrši se uduvavanje vazduha sve do dostizanja pritiska, što se manifestuje izlaskom viška vazduha kroz rasteretni siguronosni ventil koji je podešen na pritisak od 105 mmHg. Osim ako je u vreću smešten apsorber ugljen-dioksida (soda lajm ili natron kreč) vreća se mora dopumpavati više puta u jednoj minuti (prema uputsvu proizvođača vreće), u cilju provetravanja svežim vazduhom i održavanja konstantnog zadatog pritiska vazduha.[9]

Kompresija (uvećanje pritiska) i dekompresija (sniženje pritiska) u vreći mora se regulisati laganim upumpavanjem ili ispuštanjem vazduha uz neprekidni razgovar sa bolesnikom, kako bi se izbegla pojava barotraumatskog oštećenja uva.[10] U slučaju pojave bola u uvu usporava se ili privremeno zaustavlja uduvavanje/izduvavanje vazduha. Tokom mnogobrojnih upotreba vreće, nisu zabeleženi slučajevi barotraume.[11]

Pošto se kod pojedinih bolesnika javlja ortopneja, prema potrebi bolesnik sa teškom akutnom visinskom bolešću pluća može da se zajedno sa vrećom postavi na čvrstu površinu sa izdignutim uzlavljem od 30 — 40 cm. Međutim, kako se vrlo brzo, pod dejstvom pritiska, popravlja ortopneja unutar vreće, ovaj manevar obično nije potreban.[11]

Kod težih poremećaja disanja u cilju boljih rezultata lečenja, zajedno sa bolesnikom u vreću se unosi boca sa kiseonikom iz koje se u disajne puteve bolesnika brzinom od 4—6 lit/min propušta kiseonik preko kiseoničke maske za lice ili nosne kanile. Na ovaj način postižu se bolji rezultati lečenja u hiperbaričnoj vreći, za mnogo kraće vreme uz značajnu uštedu dragocenog kiseonika (koji je na visini uvek u deficitu).[10]

Protokol lečenja[uredi | uredi izvor]

Protokol lečenja u hiperbaričnoj vreći zavisi od vrste bolesti i težine poremaćaja, a samo lečenje u hiperbaričnoj vreći treba smatrati, kao koristan (ali privremen) način lečenja, koji treba da privremeno olakša tegobe bolesniku i spreči teške pa i smrtne posledice.

Trajanje lečenja u hiperbaričnoj vreći u zavisi od vrste i težine poremaćaja
Bolest Terapija
Visinska bolest
  • Ova bolest se u hiperbaričnoj vreći u proseku leči od 1-2 časa.
  • Trajanje lečenja zavisn od vrste i težine znakova i simptoma bolesti.[1]
Akutni visinski edem pluća
  • Ova bolest nastaje kao kao komplikacija visinske bolesti.
  • Leči se u vreći oko 4 časa ili do ublažavanja simptoma.[12]
Akutni visinski edem mozga
  • Ovo je najteža komplikacija visinke bolesti, koja može biti udružena i sa akutnim visionskim edemom pluća.
  • Zahteva najduži boravak obolelog u hiperbaričnoj vreći, koji u proseku traje do 6 časova.[13]

Hiperbarična vreća daje dovoljno vremena da se nakon stabilizacije disanja i opšteg stanja organizma, bolesnik što pre spusti na nižu nadmorsku visinu, gde će trajno sanirati sve znake i simptoma bolesti i primiti potpunu medicinsku pomoć. Spuštanje na nižu nadmorsku visinu primenjuje se obično u većini slučajeva, i osnovni je princip lečenja visinske bolesti i njenih komplikacija.[14]

Kako na velikim visinama vladaju niske temperature (a bolesnik u vreći leži nepomično više časova) treba ga smestiti u vreću za spavanje, a prema potrebi opremiti i termosom sa toplim napitkom (zaslađen čaj). Nasuprot tome, ako je vreća na suncu, treba je zakloniti od direktnog dejstva sunčeve svetlosti, (koja dejstvuje intenzivnije na visini) i može izazvati pregrevanja bolesnika.[15]

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Kontraindikacije za tretman u hiperbaričnoj vreći, mogu biti apsolutne i relativne:[16][17]

Apsolutne kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Za korišćenje hiperbarične vreće, apsolutna kontraindikacija je odsustvo spontanog disanja, jer se u vreći bez prisustva drugog lica ne može sprovoditi asistirano - veštačko disanje.[9].

Da bi se izbegle apsolutne kontraindikacije postoje i „hiperbarični šator“ („Gamou šator“, koji je oko dva puta većeg prečnik od standardne hiperbarične vreće), namenjeni za smeštaj istovremeno dva lica (bolesnik i pratioca) ili dva bolesnika istovremeno. U takav šator može da se smesti medicinsko osoblje zajedno sa bolesnikom u kritičnom stanju i potrebna oprema, Ovi „ šatori“ koriste se i za lečenje dece zajedno sa jednim od roditelja.[1]

Relativne kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Za primenu hiperbarične vreće, relativne kontraindikacije su;[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ Cymerman, A; Rock, PB. „Medical Problems in High Mountain Environments. A Handbook for Medical Officers”. USARIEM-TN94-2. US Army Research Inst. of Environmental Medicine Thermal and Mountain Medicine Division Technical Report. Arhivirano iz originala 23. 04. 2009. g. Pristupljeno 5. 2. 2010. 
  2. ^ a b v g Rustem Igor GamowPoseećeno 5. februara 2010. (jezik: engleski)
  3. ^ a b Cymerman, A; Rock, PB. Medical Problems in High Mountain Environments. A Handbook for Medical Officers. US Army Research Inst. of Environmental Medicine Thermal and Mountain Medicine Division Technical Report. Arhivirano iz originala 2009-04-23. g. Pristupljeno 2009-03-05.  Gov't Doc # USARIEM-TN94-2.
  4. ^ Auerbach, Donner & Weiss 2008
  5. ^ Kasic, J. F.; Smith, H. M.; Gamow, R. I. (1989). „A self-contained life support system designed for use with a portable hyperbaric chamber”. Biomed Sci Instrum. 25: 79—81. PMID 2568136. 
  6. ^ a b „"The First Portable Hyperbaric Chamber for the Treatment of Acute Mountain Sickness"” (PDF). HYPERBARIC TECHNOLOGIES INC, AMSTERDAM, 2011. Pristupljeno 30. 10. 2016. 
  7. ^ Berghold, Franz; Schaffert, Wolfgang (2009). Handbuch der Trekking- und Expeditionsmedizin: Praxis der Höhenanpassung - Therapie der Höhenkrankheit; [Richtlinien der Österreichischen Gesellschaft für Alpin- und Höhenmedizin und der Deutschen Gesellschaft für Berg- und Expeditionsmedizin] (7. Aufl izd.). München: DAV Summit Club, Bergsteigerschule des Deutschen Alpenvereins. ISBN 978-3-00-025756-8. 
  8. ^ The Gamow Bag Training and Reference Manual. Chinook Medical Gear Inc.; Edwards, CO: 1989 (rev 2001): 1–24.
  9. ^ a b Murdoch, D. (1992). „The portable hyperbaric chamber for the treatment of high altitude illness”. N Z Med J. 105 (941): 361—362. PMID 1436833. 
  10. ^ a b Austin, D. Gamow bag for acute mountain sickness. Lancet. 1998; 351: 1815
  11. ^ a b Duff, J. Observations while treating altitude illness. Wilderness Environ Med. 1999; 10: 274
  12. ^ Freeman, K.; Shalit, M.; Stroh, G. (2004). „Use of the Gamow Bag by EMT-basic park rangers for treatment of high-altitude pulmonary edema and high-altitude cerebral edema”. Wilderness & Environmental Medicine. 15 (3): 198—201. PMID 15473460. doi:10.1580/1080-6032(2004)15[198:uotgbb]2.0.co;2. 
  13. ^ Graham, L. E.; Basnyat, B. (2001). „Cerebral edema in the Himalayas: Too high, too fast!”. Wilderness Environ Med. 12 (1): 62—66. PMID 11294557. doi:10.1580/1080-6032(2001)012[0065:CEITHT]2.0.CO;2. 
  14. ^ Markovic D, Kovacevic H. Recompression therapy of mountain sickness. Arh Hig Rada Toksikol. 200;53:3–6.
  15. ^ Auerbach, Donner & Weiss 2008.
  16. ^ King, S.J.; Greenlee, R.R. (1990). „Successful use of the Gamow Hyperbaric Bag in the treatment of altitude illness at Mount Everest”. J Wilderness Med. 1 (3): 193—202. doi:10.1580/0953-9859-1.3.193. 
  17. ^ Tintinalli, J.E., Kelen, G.O., and Stapczynski, J.S. Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide. (1266–1268)6th ed. McGraw Hill, New York; 2003

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хипербарична_врећа&oldid=27441079”