Cirus 17 (vazduhoplovna jedrilica)
| Cirus | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | takmičarska jedrilica otvorene klase | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  Nemačka;  SFR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Schempp-Hirth; FAJ Jastreb Vršac | |
| Probni let | 1967. | |
| Uveden u upotrebu | 1968. | |
| Status | aktivan | |
| Broj primeraka | 183 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Cirus čiji je originalan naziv (nem. Schempp-Hirth Cirrus) je jednoseda vazduhoplovna jedrilica otvorene klase namenjena sportskim takmičenjima. Kod nas mu je odomaćen naziv Cirus 17.
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
,_photo1.JPG)
,_photo5.JPG)
Konstrukcija nemačkog inženjera Klausa Holihausa (Klaus Holighaus) je od stakloplastike (fiberglas) sa monokok trupom i krilima i repom sa sendvičom od pene i stakloplastike. Ovo je bila prva jedrilica koju je firma Schempp-Hirth napravila od stakloplastike (fiberglasa). Prototip je imao V rep, ali su serijske jedrilice imale konvencionalni rep sa nešto podignutim horizontalnim stabilizatorom (zbog sletanja u visoku travu). Aerodinamičke kočnice su se nalazile i na gornjim i donjim površinama krila radi kontrole ugla planiranja. Jedrilica nema zakrilaca a stajni trap je uvlačeći.
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Jedrilica Cirus 17 je u potpunosti napravljena od stakloplastike (fiberglasa). Krilo je trapezoidnog oblika, aeroprofila Wortmann FX-66-196/161 vitkosti 25 i ima dve ramenjače. Krila su napravljena po sendvič principu, oplata od staklenih vlakana a ispuna PVC pena. Remenjače krila su takođe napravljena od stakloplastike kao i oplata krila i čine jedinstvenu celinu. Krilca su vezana za drugu remenjaču pomoću šarki. Krila su opremljena aerodinamičkim kočnicama SCHEMPP-HIRTH.
U centralnom delu trupa se nalazi deo metalne rešetkaste konstrukcije koja služi za vezivanje trupa i krila. Pored toga za ovu metalnu konstrukciju su pričvršćene poluge upravljačkog mehanizma jedrilice i konstrukcija stajnog trapa. Stajni trap se sastoji od uvlačećeg točka sa doboš kočnicom i drljačom koja se nalazi na repu.
Položaj pilota u kabini je poluležeći. Kabina je opremljena standardnim instrumentima za kontrolu leta: brzinomer, visinomer, variometar i magnetni kompas. Poklopac kabine je jednodelan od pleksi stakla i otvara se na stranu. Okov mu omogućava lako odbacivanje u slučaju opasnosti.
Repne površine imaju konvencionalan oblik sa nešto uzdignutim horizontalnim stabilizatorom, i izrađene su kao i krilo.
Varijante jedrilica[uredi | uredi izvor]
- Cirus - Prototip sa V repom.
- Cirus 17 - Serijske jedrilice sa konvencionalnim repom.
- Cirus VTC - Jedrilica koja se proizvodila u Jugoslaviji VTC Vršac (sada FAJ Jastreb Vršac)
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu Cirus a prema izvorima[1]
| Finesa | 1 : 44 pri brzini 85 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Proizvodnja Cirusa u Nemačkoj firmi Šemp Hirtu (Shemp Hirth) je trajala do 1971. godine kada je nastavljena u Jugoslaviji licencna proizvodnja u Fabrici aviona i jedrilica Jastreb, Vršac. Ova jedrilica je za nas značajna i sa tehnološkog aspekta, zahvaljujući njoj je izvršen transfer tehnologije proizvodnje letilica od stakloplastike u FAJ Jastreb u Vršcu. Ukupno je proizvedeno 183 jedrilica ovog tipa u Vršcu 63.
Cirus je osvojio prvenstvo Nemačke u vazduhoplovnom jedriličarstvu otvorene klase jedrilica 1967. godine. Već naredne godine Cirus je debitovao na Svetskom prvenstvu u Lešnu, Poljska 1968. godine i zauzeo je prvo mesto u otvorenoj klasi jedrilica. To je bio stvarno spektakularni početak korišćenja ove jedrilice. Njega je nasledila jedrilica Nimbus 2 istog pouizvođača. Nakon završene "sportske" karijere jedrilica Cirus se koristi za trenažu pilota jedriličara.
Sačuvani primerci[uredi | uredi izvor]
Veliki broj ovih jedrilica je danas (2019.) u letnom stanju i koriste se.
Zemlje koje su koristile ovu jedrilicu[uredi | uredi izvor]
|
|
|
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Cirus Standard
- Roda (vazduhoplovna jedrilica)
- VTC Trener
- Ždral
- Ikarus Košava
- Spisak vazduhoplovnih jedrilica jugoslovenske proizvodnje
- Muzej vazduhoplovstva — Beograd
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Coates, Andrew (1978). Jane's World Sailplanes and Motor Gliders. London: MacDonald and Jane's. str. 97.
- Hardy, Michel (1982). Gliders & Sailplanes of The World (na jeziku: (jezik: engleski)). London: IAN ALLAN Ltd. ISBN 07110 11524.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.