Ђаково

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Ђаково (вишезначна одредница).
Ђаково

Dakovo-1.JPG
центар Ђакова

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Осјечко-барањска
Становништво
Становништво (2011) 19.508
Агломерација (2011) 27.798
Географске карактеристике
Координате 45°18′36″N 18°24′35″E / 45.309996868229504, 18.409781998016992
Површина 170 км²
Ђаково на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Ђаково
Ђаково на мапи Хрватске
Остали подаци
Поштански код 31400 Ђаково
Позивни број 031
Регистарска ознака DJ
Веб-страна www.djakovo.hr

Ђаково је град у Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.798 становника, а у самом насељу је живело 19.508 становника.[1]

Географски положај[уреди]

Ђаковачка катедрала

Град Ђаково налази се у срцу Славоније на истоку Републике Хрватске.

Историја[уреди]

Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.

Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град - седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...

Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавин град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866—1882. године подигао велику катедралу СВ. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.

Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.

Администрација и политика[уреди]

Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којему тренутно тече његов трећи мандат.

Градом управљају:

  • Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
  • Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова

Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:

  1. Уред градоначелника
  2. Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
  3. Одељак за друштвене делатности
  4. Одељак за финансије

Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.

Становништво[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Ђакова

Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:

година пописа број становника
1953. 9.573
1961. 12.077
1971. 15.987
1981. 18.105
1991. 20.317
2001. 20.912
2011. 19.508

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
18,787 92,46%
Срби
  
732 3,60%
Југословени
  
239 1,17%
Албанци
  
54 0,26%
Мађари
  
42 0,20%
Словаци
  
39 0,19%
Муслимани
  
28 0,13%
Словенци
  
19 0,09%
Црногорци
  
19 0,09%
Македонци
  
14 0,06%
Русини
  
14 0,06%
Немци
  
12 0,05%
Италијани
  
5 0,02%
Чеси
  
2 0,00%
Бугари
  
1 0,00%
Пољаци
  
1 0,00%
Роми
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
9 0,04%
неопредељени
  
180 0,88%
регион. опр.
  
12 0,05%
непознато
  
105 0,51%
укупно: 20.317

Култура и спорт[уреди]

Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама ...

У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка. Музеј Ђаковштине.

Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.

Основне школе[уреди]

  • ОШ Владимир Назор
  • ОШ Иван Горан Ковачић
  • ОШ Јосип Антун Чолнић

Средње школе[уреди]

  • Гимназија Антуна Густава Матоша
  • Обртничка Школа Антуна Хорвата
  • Средња Стручна Школа Браће Радић

Знаменитости[уреди]

  • Бискупски двор
  • Црква Свих светих - жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
  • Ергела - са липицанерима
  • Корзо - пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.

Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]