Ђаково
-
- Друга значења су пописана у чланку Ђаково (вишезначна одредница).
| Ђаково |
|
|---|---|
|
|
|
.gif) |
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Осјечко-барањска |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 19.508 |
| Агломерација (2011) | 27.798 |
| Положај | |
| Координате | |
| Површина | 170 km² |
 Ђаково
Ђаково на мапи Хрватске
|
|
| Остали подаци | |
| Поштански код | 31400 Ђаково |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | DJ |
| Веб-страна | www.djakovo.hr |
.JPG)
Ђаково је град у Хрватској у Осјечко-барањској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.798 становника, а у самом насељу је живело 19.508 становника.[1]
Садржај |
Географски положај [уреди]
Град Ђаково налази се у срцу Славоније на истоку Републике Хрватске.
Историја [уреди]
Бројни археолошки локалитети налазе се у граду и околни. Ископавања из 1997. године потврђују живот на ширем подручју града већ у неолиту, око 5.500 година пре Христа.
Први пута се Ђаково у писаним документима спомиње 1239. године. Ђаково је данас бискупски град - седиште Ђаковачко-сремске бискупије. Сам град се у појединим периодима своје историје спомиње под сличним именима: Dyaco, Diaco, Dyacow...
Године 1536. Ђаково су запосели Турци и владали до 1687. године. За време њихове владавин град добија назив Јакова. Тада су саграђене многе џамије. Најпознатија је Ибрахимпашина џамија која је након одласка Турака претворена у католичку жупну цркву. Године 1690. у град се враћа бискуп Јосип Јурај Штросмајер и тада почиње изградња града. Бискуп је 1866-1882. године подигао велику катедралу СВ. Петра, у псеудоромантичном стилу, са два звоника висока по 84 метра.
Године 1773. Ђаково постаје седиште сједињених бискупија Босанско-ђаковачке и Сремске.
Администрација и политика [уреди]
Градоначелник Града Ђакова је Зоран Винковић (ХДССБ), којему тренутно тече његов трећи мандат.
Градом управљају:
- Градско поглаварство, које је извршно тијело Града Ђакова
- Градско веће, које је представничко тијело грађана Града Ђакова
Градско поглаварство се састоји од 7 чланова и подељено је на 4 одељка:
- Уред градоначелника
- Одељак за комуналне дјелатности и просторно уређење
- Одељак за друштвене делатности
- Одељак за финансије
Градско веће има 19 чланова који се бирају директно на локалним изборима.
Становништво [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Ђакова |
Кретање броја становника града Ђакова након 2. светског рата:
| година пописа | број становника |
| 1953. | 9.573 |
| 1961. | 12.077 |
| 1971. | 15.987 |
| 1981. | 18.105 |
| 1991. | 20.317 |
| 2001. | 20.912 |
| 2011. | 28.938 |
Попис 1991. [уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Ђаково је имало 20.317 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 18,787 | 92,46% | ||
| Срби | 732 | 3,60% | ||
| Југословени | 239 | 1,17% | ||
| Албанци | 54 | 0,26% | ||
| Мађари | 42 | 0,20% | ||
| Словаци | 39 | 0,19% | ||
| Муслимани | 28 | 0,13% | ||
| Словенци | 19 | 0,09% | ||
| Црногорци | 19 | 0,09% | ||
| Македонци | 14 | 0,06% | ||
| Русини | 14 | 0,06% | ||
| Немци | 12 | 0,05% | ||
| Италијани | 5 | 0,02% | ||
| Чеси | 2 | 0,00% | ||
| Бугари | 1 | 0,00% | ||
| Пољаци | 1 | 0,00% | ||
| Роми | 1 | 0,00% | ||
| Руси | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 1 | 0,00% | ||
| остали | 9 | 0,04% | ||
| неопредељени | 180 | 0,88% | ||
| регион. опр. | 12 | 0,05% | ||
| непознато | 105 | 0,51% | ||
| укупно: 20.317 | ||||
Култура и спорт [уреди]
Грађ Ђаково има много манифестација: најзначајније су Силвестарске ноћи, Ђаковачки везови, Ђаковачки бушари, Пола нове године, Смотра староградских плесова и песама ...
У бискупском дворцу (из 1703. г.) је уметничка збирка. Музеј Ђаковштине.
Од бројних спортских друштава у колективним спортовима највише се истиче РК Ђаково. Уз њега су још познати КК Ђаково, који игра у другој лиги, и фудбалски клубови Кроатиа и Ђаково.
Основне школе [уреди]
- ОШ Владимир Назор
- ОШ Иван Горан Ковачић
- ОШ Јосип Антун Чолнић
Средње школе [уреди]
- Гимназија Антуна Густава Матоша
- Обртничка Школа Антуна Хорвата
- Средња Стручна Школа Браће Радић
Знаменитости [уреди]
- Бискупски двор
- Црква Свих светих - жупна црква Свих светих некадашња је турска џамија с куполом подигнутом на прелазу из 16. у 17. век.
- Ергела - са липицанерима
- Корзо - пешачка зона кроз старо градско језгро протеже се од катедрале до цркве Свих Светих.
Референце [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.
Спољашње везе [уреди]
|
|||||
|
|||||||||||
