Макарска

Из Википедије, слободне енциклопедије
Макарска

Makarska from port.jpg
Макарска-стари град

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Сплитско-далматинска
Становништво
Становништво (2011) 13.426
Агломерација (2011) 13.834
Географске карактеристике
Координате 43°17′38″N 17°01′18″E / 43.293776883601694, 17.021523904328763
Површина 28 км²
Макарска на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Макарска
Макарска на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Тончи Билић
Поштански код 21300
Позивни број +385 21
Регистарска ознака MA
Веб-страна makarska.hr
Поглед са мора

Макарска је град у Хрватској у Сплитско-далматинској жупанији.

Име[уреди]

Сматра се да је Макарска добила име према оближњем насељу званом Макар.

Географски положај[уреди]

Макарска је смештена у средњој Далмацији, на додиру планине Биокова и Јадранског мора. Град је седиште Макарског приморја, за које се у задње време све више користи назив Макарска ривијера, због економске трансформације тог дела Далмације.

Град Макарска заузима средишњи положај у Макарском приморју. Град од унутрашњости оштро дели планина Биоково (највиши врх "Св. Јуре", 1768 m), а са средњодалматинским острвима Брачом и Хваром, повезује Јадранско море.

Сам град се сместио у природној луци између два полуострва (Осејава и Св. Петар). Флишна зона, између планине и мора широка је свега неколико километара, тако да ће се град ширити у дужину, дакле према истоку и западу, односно према суседним насељима Тучепима и Крвавици.

Историја[уреди]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Макарска.

Први спомен античког насеља Инарониа, као станице на обалном путу Салона - Нарона, доноси Tabula Peutingeriana у првој половини 4. века, а постојање насеља потврђују и археолошки остаци. Антички налази на полуострву Св. Петар, средишњем градском тргу, у близини фрањевачког манастира и уз Доњу луку сведоче да је данашни град на месту некадашњег римског насеља.

Средњи век[уреди]

У актима салонитанског сабора из 533. године наводи се Mucurum као место у којем је утемељена бискупија.

Током 7. века српска племена запоседају приморје од реке Цетине до Неретве. Византски цар Константин Порфирогенит, половином 10. век, у свом делу "De administrando imperio" назива их Арентанима (Неретванима), а њихову земљу Паганијом. Исти извор наводе жупанију Мокро, „која близу мора има лађе“.

Нови век[уреди]

Под данашњим именом Макарска се први пут спомиње 1502. године у документу фочанског кадије Мухамеда Мусина. У то доба Макарска је била седиште нахије Приморје и у њој су Турци држали војну и свог представника емина. Највећу пажњу посвећивали су одржавању скеле преко које се обављали трговина Турске са земљама на Јадрану. Како би град заштитили од млетачких напада, Турци су средином 16. века. утврдили Макарску с три куле повезане обранбеним зидинама. Њихов изглед сачуван је на графици млетачког картографа из 1572. године, што је и најстарији сачувани изглед града Макарске.

Већ 1646. године племићи и народ Крајине признали су власт Венеције, а тек 1681. године је Макарска је де факто припојена Венецији. Под стогодишњом владавином млетачког лава настајали су темељи будућег града.

Уговором из 1797. године, Макарска је припала Аустрији, да би Пожунским миром 1805. године потпала под француску власт. Француска је власт новим мерама настојала подићи ниво школства, економије и инфраструктуре. Из тог времена сачувао се обелиск подигнут у част француског маршала Огиста Мармона, који се данас налази на западном улазу у град.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Макарска је имао 13.834 становника, од чега у самој Макарској 13.426.

Град Макарска[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
2.175 2.331 2.448 2.690 2.841 3.138 3.138 3.272 3.242 3.497 4.550 7.121 9.556 11.958 13.716 13.834

Напомена: Настао из старе општине Макарска.

Макарска (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.963 2.093 2.193 2.379 2.456 2.720 2.720 2.834 2.851 3.096 4.164 6.845 9.342 11.743 13.381 13.426

Напомена: У 1991. повећано припајањем насеља Котишина и Макар. До 1981. садржи податке за та бившна насеља.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Макарска је имало 11.743 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
10,129 86,25%
Југословени
  
486 4,13%
Срби
  
275 2,34%
Муслимани
  
127 1,08%
Албанци
  
60 0,51%
Црногорци
  
41 0,34%
Словенци
  
36 0,30%
Мађари
  
12 0,10%
Македонци
  
12 0,10%
Чеси
  
11 0,09%
Немци
  
9 0,07%
Словаци
  
7 0,05%
Пољаци
  
3 0,02%
Руси
  
3 0,02%
Украјинци
  
3 0,02%
Италијани
  
2 0,01%
Русини
  
2 0,01%
остали
  
14 0,11%
неопредељени
  
203 1,72%
регион. опр.
  
102 0,86%
непознато
  
206 1,75%
укупно: 11.743

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Макарска

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]