Александријска православна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александријска православна црква
Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς
Основне информације
Оснивач апостол Марко
Оснивање 43.
Канонско признање Канонски призната
Предстојатељ Папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентаполиса, Етиопије, свег Египта и све Африке Теодор II
Сједиште Александрија и Каиро
Резиденција предстојатеља Александрија
Канонска јурисдикција Африка
Календар Новојулијански календар
Број
Архијереја 39
Епархија 26
Манастира 6
Вјерника преко 300.000
Званична страница www.patriarchateofalexandria.com

Александријска православна црква (грч. Πατριαρχεῖο Ἀλεξανδρείας καὶ πάσης Ἀφρικῆς) помјесна је аутокефална црква. Налази се на 2. мјесту у диптиху православних цркава. Има ранг патријаршије.

Историја[уреди]

Александријску цркву је основао Свети апостол и јеванђелист Марко (43).

Од 451. Александријска црква има ранг патријаршије и била је трећа по части послије Римске и Цариградске патријаршије. Међутим, крајем 5. и почетком 6. вијека Александријска црква је била ослабљена монофизитском јересју. У 6. вијеку је доживјела пад за вријеме арапске инвазије, а касније је на том простору основано Османско царство. Донедавно, Александријска црква се налазила под јаком црквеном зависношћу од Цариградске патријаршије.

Александријска црква је дала православном свијету велике учитеље и борце за православље — светитеља Атанасија Великог (+373) и Кирила Александријског (+444). Из те Цркве су потекли знаменити теолози — презвитер Климент Александријски и његов насљедник Ориген, који су били оснивачи научног богословља и који су положили темељ поцрквењавању грчке језичке културе и филозофије. Александријска црква је колијевка монаштва. На њеном тлу су пребивали: оснивач источног монаштва Антоније Велики (+356), први устројитељ општежитељног монаштва Преподобни Пахомије Велики (+348), знамените египатске аве Пајсије Велики (+400), Пимен Велики (+450) и други.[1]

Организација[уреди]

Канонска територија Александријске цркве обухвата државе у сјеверној, централној и јужној Африци. Организована је у 21 архиепископију[2] и 5 епископија,[3] које обухватају преко 300.000 вјерника. Укупно има око 150 храмова и молитвених домова и 6 манастира.

У Јужноафричкој Републици мисионарски рад предводи Српска православна црква.

Титула александријског поглавара гласи: „Блажени, божанствени и свети отац и пастироначелник, папа и патријарх великог града Александрије, Либије, Пентапоља, Етиопије, свег Египта и све Африке, отац отаца, пастир пастира, архијереј архијереја, тринаести апостол, судија васељене.“ Избор Теодора II за предстојатеља Александријске православне цркве је одржан 9. октобра 2004, а устоличење је извршено 24. октобра исте године.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]