Божана Бартош Михаиловић
Божана Бартош Михаиловић | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Датум рођења | 22. јун 1886. | ||
| Место рођења | Ниш, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 1946. (79/80 год.) | ||
| Место смрти | Београд, ФНРЈ | ||
| Супружник | Љубомир Михаиловић | ||
| Одликовања | Краљевски орден Светог Саве
| ||
Божана Бартош Михаиловић (Ниш, 22. јун 1886 – Београд, 1946) била је српски лекар, учесник Балканских ратова и Првог светског рата.
Биографија[уреди | уреди извор]
Божана Бартош рођена је у Нишу 22. јуна 1886. године.[1] Другу женску гимназију завршава у Београду. Након завршене средње школе, као државни стипендиста, одлази у Француску, на студије медицине у Паризу и Нансију.[2] Дипломирала је 1911. године на Медицинском факултету у Нансију. Била је међу првим женама, рођеним у Нишу, која је завршила медицински факултет у то време.[3] Након завршетка школовања враћа се у Србију, и постаје лекар у Општој државној болници у Београду.
Балкански ратови[уреди | уреди извор]
Одмах по избијању балканског рата, а по наредби Министарства војог – Санитетског одељења, упућена је у Краљево 24. септембра 1912. године, где је постављена за управника резервне војне болнице. У Краљеву је истовремено била срески и железнички лекар.[4] На том месту остаје до августа 1913. године, када се враћа у Београд где је до краја рата лечила оболеле од колере, која се ширила после битке на Брегалници.[5] После завршетка балканских ратова враћа се свом цивилном послу лекара у Општој државној болници у Београду.
Први светски рат[уреди | уреди извор]
Почетком Првог светског рата, а по наредби Министарства унутрашњих деле – Санитетског одељења, од 24. јула 1914. године, постављена је за лекара Окружне болнице у Прокупљу.[1] Истовремено је постављена и за управника резервне војне болнице у Прокупљу. Као једини лекар у Прокупљу вршила је и остале лекарске послове у Топличком округу. Резервна вијна болница је 1915. године евакуисана према Призрену, да би потом била расформирана. Са нашом војском и избеглицама повлачи се преко Црне Горе и Албаније, и током повлачена прележала је пегави тифус.[4] У Француску одлази марта 1916. године, где 20. марта у Паризу почиње да ради у боници Hopital Claude Bernard. У тој болници радила је до 24. марта 1917. године, када прелази у другу болницу Clinique de l'Hopital des Efants malades.[1] У тој болници радила је до марта 1919. године.
Повратак и рад у Србији[уреди | уреди извор]
По завршетку Првог светског рата, након три године рада по болницама уз Француској, тачније септембра 1919. године враћа се у Србију, где почиње да ради као секундарни лекар на инфективном одељењу Опште државне болнице у Београду.
Удала се 1922. године у Београду за Љубомира Михаиловића, дипломатског посланика Краљевине СХС у Вашингтону, и након тога је напустила лекарски позив.[1]
Божана Бартош-Михајловић преминула је 1946. године у Београду у 60. години живота.
Као активна чланица Кола српских сестара, Друштва српског Црвеног крста и Друштва београдских женских лекара, др Божана Бартош Михајловић је дала свој допринос у образовној, здравственој и културној еманципацији српских жена.
За дугу и савесну службу одликована је бројним високим домаћим одликовањима.
Породица[уреди | уреди извор]
Родитељи родом из Чешке, отац Фрања Бартош инжeњер и мајка Ернестина. Брат Милан Бартош (рођен 1901. године у Београду) професор Правног факултета, члан САНУ и стручњак за међународно јавно право и приватно право.
Супруг Љубомир Михаиловић, службовао је у српским посланствима (амбасадама) у Цариграду, Скопљу, Солуну, Битољу, Риму, на Цетињу и у Вашингтону.
Ћерка Иванка Михаиловић студирала је оријенталистику, син Михаило Михаиловић (1924-1998), постао је хемичар, професор београдског универзитета и академик.
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Орден Светог Саве V реда, 1913. година
- Орден Светог Саве IV реда, 1915. година
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г Милановић, Милена. Познати српски лекари : биографски лексикон. Београд : Војна штампарија, 2005. стр. 64. ISBN 86-906569-0-1.
- ^ Трговчевић, Љубинка. Планирана елита : о студентима из Србије на европским универзитетима у 19. веку. Београд : Историјски институт : Службени гласник, 2003. стр. 259—291. ISBN 86-7743-040-7.
- ^ „Горостаси чешке науке и културе даровали српском народу: Др Јован Валента, др Антоније Зајичек и др Божана Бартош- Михајловић у традицији Нишког округа”. Пројекат Растко. Архивирано из оригинала 24. 05. 2020. г. Приступљено 9. 3. 2020.
- ^ а б Гавриловић, Вера. Жене лекари у ратовима 1876-1945. на тлу Југославије. Београд : Научно друштво за историју здравствене културе Југославије, 1976. стр. 109—110.
- ^ Жикић, Милена. Улога жена у ратовима српске војске од 1912. до 1918. године : докторска дисертација. Ниш, 2018.,. стр. 63.