Градска четврт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тешњар, стара, источњачка четврт у Ваљеву, данас под заштитом државе

Градска четврт или градски кварт је део градског насеља. Четврт може постојати управно (одређена поделом од стране градске управе) или амбијентално (део са посебном и веома приметним обележјем).

Порекло назива[уреди]

Карта Јерусалимског старог града, подељен на 4 четврти према верској припадности

Порекло назива везано је за староримско урбано планирање нових градова. Већина новооснованих римских градова планирана је у виду четири дела исте величине и значаја, тј. четири четвртине (лат. Quarters), подељених двема главним улицама, Кардом (лат. Cardo, у правцу север-југ) и Декуманусом Максимусом (лат. Decumanus Maximus, у правцу исток-запад), које су на пресеку твориле форум - поплочан градски трг окружен портицима.

Тумачење појма[уреди]

Четврт може бити уређена управним путем, тј. може бити део подручне поделе градске управе (као „испостава“ градске власти). Овакав случај среће се у Пољској (пољ. dzielnica), Словенији (сл. četrt), Хрватској (хрв. četvrt), Немачкој (нем. Ortsteil/Stadtteil), Италији (итал. Quartiere), Француској (фр. Quartier). У Србија је појам четврти у овом смислу некада такође био у употреби.

Поред тога, четврт може бити гледана и шире суседство са посебним одликама, по чему је оно обично јединствено у граду. У овом случају обично постоји одређено обележје:

Четврти у Србији[уреди]

На простору Србије израз четврт је релативно нов појам и везује се за време и развој градова од почетка 19. века и прихватања европских традиција на тлу тадашње Кнежевине Србије.

Пре тога, у деловима под влашћу Отоманског царства је била присутна и отоманска „етничко-привредна“ подела на махале и чаршију. Док су махале биле стамбени делови града и махом везане за поједине етничке заједнице, дотле је чаршија била у његовом средишту и представљала је „привредни“ део града са трговином и занатством.

У Војводини су постојали крајеви у оквиру насеља (нпр. маџарски крај, рацки крај и сл.), који су најчешће били насељени посебним етничким заједницама, али нису обавезно били са искључиво једном наменом (становање или трговина, рецимо).

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Бранислав Којић, Стари балкански градови, вароши и варошице, ИАУС, 1976
  • Oxford English Dictionary, 1989.