Друга битка на Марни

Западни фронт
	Границе – Лијеж – Антверпен – Велико повлачење – 1. Марна – 1. Ена – Трка ка мору – Нев Шапел – 2. Ипр – 2. Артоа – Кота 70 – 3. Артоа – Верден – Сома – Арас – Избочина Вими – 2. Ена – Пашендал – Камбрај – Пролећна офанзива – 3. Ена – 2. Марна – Шато-Тјери – Хамел – Сто дана

Време:	15. јул - 5. август 1918.
Локација:	река Марна близу Париза, Француска
Резултат:	Победа савезника
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:

Друга битка на Марни
	Део Први светски рат, западни фронт
	[[Слика:\|300п\|]];
Време:	15. јул - 5. август 1918.
Локација:	река Марна близу Париза, Француска
Резултат:	Победа савезника
Узрок битке:
Промене у територији:
Цивилне жртве:
Сукобљене стране
Француска; Ујед. Краљевство; САД	Немачко царство
Заповедници
Фердинанд Фош	Ерих Лудендорф
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}}	{{{јединице2}}}
Јачина
Губици
Француска: 95.000; В. Британија: 13.000; САД:12.000	168.000
	{{{подаци}}}

Из Википедије, слободне енциклопедије

Скочи на: навигација, претрага

Друга битка на Марни је велика битка Првога светскога рата, која се одвијала близу реке Марне од 15. јула 1918. до 5. августа 1918. Била је то последња велика немачка офанзива на западном фронту. Битка је завршена савезничком победом, када су Французи кренули у контранапад и савладали Немце наносећи им тешке губитке.

[уреди] Увод

Након неуспеха Пролећне офанзиве и покушаја да се на тај начин оконча рат, немачки командант Ерих Лудендорф је веровао да ће напад кроз Фландрију донети Немачкој одлучну победу. Да би сакрио своје намере и одвукао савезничке трупе од Белгије, Паул фон Хинденбург је планирао да изврши велики напад дуж Марне.

[уреди] Битка

Битка је почела 15. јула 1918. када су 23 немачке дивизије из састава Прве и Треће армије напале француску Четврту армију под командом генерала Анрија Журоа, источно од Ремса. У међувремену је 17 дивизија немачке Седме армије, потпомогнутих Деветом армијом напало француску Шесту армију западно од Ремса. Ерих фон Лудендорф се надао да ће расцепити француске снаге на два дела.

Французима је дошло у помоћ 85.000 америчких војника и војска британског експедиционог корпуса. Зауставили су немачки напад источно од Ремса већ првога дана. Напад на западу је био успешан и Немци су се пробили кроз линије француске Шесте армије и напредовали су 9 миља, пре него што их је 17. јула зауставила француска Девета армија уз помоћ Американаца, Британаца и Италијана.

Када је уочио да Немци нису успели да се пробију, врховни командант савезничких снага Фердинанд Фош је наредио 18. јула 1918. велики контранапад. Двадесет и четири француске дивизије, заједно са савезничким снагама и са 350 тенкова напали су Немце. Французи су били успешни у контранападу. Првога дана битке француска Десета и Шеста армија су напредовале 5 миља. Пета и Девета француска армија су извеле додатне нападе на западу. Немци су 20. јула 1918. наредили повлачење на положаје, са којих су започели Прољетњу офанзиву почетком те године. Савезнички контранапад је 6. августа зауставила добро укопана немачка војска.

[уреди] Последице

Катастрофални немачки пораз узроковао је да се одустане од Лудендорфових планова о инвазији Фландрије. Та савезничка победа је била први корак према серији савезничких победа, којима је завршен Први светски рат.