Други англо-холандски поморски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Други англо-холандски поморски рат
Део {{{део}}}
{{{опис_слике}}}
{{{опис_слике}}}
Време: 1665-1667
Локација: Ламанш, Северно море, Енглеска, Холандија, Данска, Француска
Узрок рата:
Резултат: Победа Низоземске републике (Холандије)
Промене у територији:
Сукобљене стране
Краљевство Енглеска Низоземска република
Краљевина Француска
Данска-Норвешка
Заповедници
Војвода од Јорка Корнелије де Вит
Јачина
{{{јачина1}}}
Губици
{{{губици1}}}
{{{подаци}}}

Други англо-холандски поморски рат вођен је од 1665. до 1667. године између Енглеског краљевства и Низоземске републике. Рат је завршен победом Холанђана и миром у Бреди.

Увод[уреди]

Десет година после Првог англо-холандског поморског рата Холандија је средила финансије, повећала колонијални посед, развила и проширила поморску трговину у толикој мери да је поново надмашила Енглеску. Успеси Холандије у другом шведско-данском рату (1658—1660) поново су подигли углед холандске флоте и политички престиж земље. Видећи да мирнодопском конкуренцијом неће моћи обуздати Холандију, Енглеска се поново одлучила за рат. Холанђани су покушали да избегну рат посредством Француске, а кад то није успело, у пролеће 1664. године опремили су нову флоту, тобоже за борбу против арабљанско-берберских и шпанских гусара. Почетком 1664. године без објаве рата Енглези су запосели холандске колоније на западној обали Африке и Нови Амстердам (Њујорк) у Северној Америци. Средином исте године, адмирал Ројтер повратио је већину поседа на западној обали Африке и запленио је много енглеских трговачких бродова. Сазнавши за Ројтеров поход, Енглези су запленили све холандске трговашке бродове у енглеским лукама и започели крстарички рат, на што су Холанђани опет одговорили запленом енглеских бродова у својим лукама. Због напада на холандски конвој у Гибралтару 29. децембра 1664. године Холандија је 24. јануара 1665. године ступила у рат са добро обученом флотом Енглеске.

Снаге[уреди]

Холандска флота бројала је 97 линија бродова, 13 мањих ратних бродова, 11 брандера и 12 галија. Саграђен је већи број фрегата. Енглеска флота бројала је око 80 линија бродова и фрегата, 21 мањи ратни брод и 21 брандер. Међу линијским бродовима било је и тропалубних са 90 топова. Флота је ступила у рат добро обучена захваљујући увођењу професионалног официрског кадра и инструкцијама из 1665. године о једрењу и борби у флотним саставима. Обе флоте уврстиле су у свој састав и наоружане трговачке бродове. Своје припреме завршиле су тек у мају.

Почетак рата[уреди]

До прве велике битке дошло је 13. јуна 1665. године код Лоустофта где су Енглези потукли Холанђане. После тога је у Лондону владала куга, па енглеска флота није излазила из лука. Холандија је припремила нове бродове. Почетком 1666. године њој су се придружиле и Француска и Данска. Због својих посебних интереса, француска флота није се уопште ангажовала у рату, а данска се ограничила само на затварање Балтичком мора. Адмирал Ројтер је 10. јуна испловио са флотом да потражи Енглезе. Тако је 11. јуна дошло до четвородневне битке, једне од најчувенијих у историји поморског ратовања која се завршила потпуним поразом енглеске флоте. Да би онемогућио опремање и прикупљање нове енглеске флоте, Ројтер је вршио препаде на енглеске луке и сигришта. Са 7000 војника он је 13. јула освануо пред ушћем Темзе. У међувремену су Енглези оправили своје бродове и прикупили их у Темзи и Хериџу где су били заштићени. Дознавши да су Енглези посели јаким снагама сва места подесна за десант, Ројтер је одустао од десанта, а Темзу је блокирао. Када су Енглези испловили из Темзе, дошло је до битке код Норт Форленда 4. августа. Битка се завршила поразом Холанђана.

Крај рата[уреди]

Велики пожар Лондона 2-5. септембра 1666. године и оскудица у новцу натерали су енглеског краља на мировне преговоре који су започели средином октобра у Бради. У вези с тим распремљен је највећи део енглеске флоте док су крстарички и колонијални рат настављени. У пролеће 1667. године Холанђани су опремили флоту од 60 линијских бродова под командом Ројтера и 19. јуна 1667. године упустили је на ушће Темзе. Ширнес је заузет 20. јуна, а 22. и 23. јуна уништено је и заплењено много ратних бродова. Када се 6. јула Ројтер поново појавио пред Темзом мировни преговори су убрзани. Десантни препад Холанђана на Хериџ 12. јула Енглези су одбили. До краја рата Холанђани су оперисали у Темзи и на обалама Енглеске. Ни код њих рат није био популаран. Стога је дошло до мира у Бреди 21. јула 1667. године. Упркос великих успеха у последњој години рата, Холандија није постигла веће олакшице Навигацијског акта; добила је енглеску колонију Суринам, али је изгубила Нову Холандију и поново морала признати поздрав енглеској застави.

Види још[уреди]

Извори[уреди]