Други англо-холандски поморски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Други англо-холандски поморски рат
Део {{{део}}}
{{{опис_слике}}}
{{{опис_слике}}}
Време: 1665-1667
Локација: Ламанш, Северно море, Енглеска, Холандија, Данска, Француска
Узрок рата:
Резултат: Победа Низоземске републике (Холандије)
Промене у територији:
Сукобљене стране
Краљевство Енглеска Низоземска република
Краљевина Француска
Данска-Норвешка
Заповедници
Војвода од Јорка Корнелије де Вит
Јачина
{{{јачина1}}}
Губици
{{{губици1}}}
{{{подаци}}}

Други англо-холандски поморски рат вођен је од 1665. до 1667. године између Енглеског краљевства и Низоземске републике. Рат је завршен победом Холанђана и миром у Бреди.

Увод[уреди]

Након смрти Оливера Кромвела у Енглеској је била укинута република а поново је била успостављена монархија. Холандска поморска трговина је у Првом англо-холандском поморском рату претрпела веома велике штете. <трговачка морнарица је изгубила око 1500 бродова. Десет година после Првог англо-холандског поморског рата Холандија је средила финансије, повећала колонијални посед, развила и проширила поморску трговину у толикој мери да је чак пет пута надмашила Енглеску. Успеси Холандије у Другом шведско-данском рату (16581660) поново су подигли углед холандске флоте и политички престиж земље те је долазило до све јачег супротстављања интереса прекоморске трговине између Холандије и Енглеске. Видећи да мирнодопском конкуренцијом неће моћи обуздати Холандију, Енглеска се поново одлучила за рат. Холанђани су покушали да избегну рат посредством Француске, а кад то није успело јер су супротности биле превелике, у пролеће 1664. г. године опремили су нову флоту, тобоже за борбу против арабљанско-берберских и шпанских гусара. Почетком 1664. г. године без објаве рата Енглези су запосели холандске колоније на западној обали Африке и Нови Амстердам (Њујорк) у Северној Америци. Средином исте године, адмирал де Ројтер повратио је већину поседа на западној обали Африке и запленио је много енглеских трговачких бродова. Сазнавши за Ројтеров поход, Енглези су запленили све холандске трговачке бродове у енглеским лукама и започели крстарички рат, на што су Холанђани опет одговорили запленом енглеских бродова у својим лукама. Због напада на холандски конвој у Гибралтару 29. децембра 1664. године Холандија је 24. јануара 1665. године ступила у рат са добро обученом флотом Енглеске.

Снаге[уреди]

Холандска флота свесна опасности од новог рата са Енглеском добро се припремала за престојећи сукоб. Бројала је 97 линија бродова, 13 мањих ратних бродова, 11 брандера и 12 галија. Саграђен је већи број фрегата. Холандски линијски бродови били су мањи, са топовима мањег калибра. Укупно је холандска флота имала 1900 топова и око 21000 чланова посаде. Организацијки је била подељана на седам ескадра према броју провинција које су чиниле Низоземску заједницу.

Холандсија је била прва земља која је увела солидно школовање поморских официра и прва је у историји ратних морнарица увела чинове вицеадмирала и контраадмирала. Њена бродоградња достигла је веома висок квалитет и стекла је велики углед у свету тако да су друге државе наручивале бродове у њеним бродоградилиштима. Упркос чињеници да је бродарство било темељ холандске привреде, холандска влада је одмах по избијању рата донела драматичну одлуку да се обустави свака пловидба, а трговачким бродовима је било забрањено напуштање домаћих лука. Тиме се ратна морнарица ослободила великог терета чувања конвоја и могла се потпуно употребити за борбу против Енглеска.

Енглеска флота је била током десет година мира битно ојачана и бројала је око 80 линија бродова и фрегата, 21 мањи ратни брод и 21 брандер. Међу линијским бродовима било је и тропалубних са 90 топова. Укупно је имала 4200 топова и око 22000 људи посада. Од почетка овог рата на челу енглеске флоте налазио се брат енглеског краља Чарлса II Стјуарта (енгл. Charles II of England), војвода од Јорка Џејмс (енгл. James, Duke of York), касније краљ Џејмс II Стјуарт (енгл. James II of England). (По њему и у његову част је Нови Амстердам и преименован у Њујорк.) Флота је била подељена у три ескадре, од којих је главна била под личном командом војводе од Јорка. И енглеска флота Флота је ступила у рат добро обучена захваљујући увођењу професионалног официрског кадра и инструкцијама из 1665. године о једрењу и борби у флотним саставима.

Обе флоте уврстиле су у свој састав и наоружане трговачке бродове. Своје припреме завршиле су тек у мају.

Почетак рата[уреди]

До прве велике битке дошло је 13. јуна 1665. године код Лоустофта где су Енглези потукли Холанђане. После тога је у Лондону владала куга, па енглеска флота није излазила из лука. Холандија је припремила нове бродове. Почетком 1666. године њој су се придружиле и Француска и Данска. Због својих посебних интереса, француска флота није се уопште ангажовала у рату, а данска се ограничила само на затварање Балтичком мора. Адмирал Ројтер је 10. јуна испловио са флотом да потражи Енглезе. Тако је 11. јуна дошло до четвородневне битке, једне од најчувенијих у историји поморског ратовања која се завршила потпуним поразом енглеске флоте.

Холандија је сматрала да је велика победа коју је извојевала у Четвородневној бици уклонила опасност по њену поморску трговину, те је дозволила својим трговачким бродовима да опет плове у конвојима. Један од таквих конвоја од око 150 трговачких бродова са мало заштите је 8. августа 1666. г. код острва Тексел пресрела мала енглеска на патролном задатку под командом адмирала Роберта Холмеса. Тешко натоварени и спори трговачки бродови били су лак плен брзих и добро наоружаних енглеских ратних бродова и практично цео холандски конвој је био уништен.

Да би онемогућио опремање и прикупљање нове енглеске флоте, Ројтер је вршио препаде на енглеске луке и сигришта. Са 7000 војника он је 13. јула освануо пред ушћем Темзе. У међувремену су Енглези оправили своје бродове и прикупили их у Темзи и Хериџу где су били заштићени. Дознавши да су Енглези посели јаким снагама сва места подесна за десант, Ројтер је одустао од десанта, а Темзу је блокирао. Када су Енглези испловили из Темзе, дошло је до битке код Норт Форленда 4. августа. Битка се завршила поразом Холанђана.

Крај рата[уреди]

Велики пожар Лондона 2-5. септембра 1666. године и оскудица у новцу натерали су енглеског краља на мировне преговоре који су започели средином октобра у Бради. У вези с тим распремљен је највећи део енглеске флоте док су крстарички и колонијални рат настављени. У пролеће 1667. године Холанђани су опремили флоту од 60 линијских бродова под командом Ројтера и 19. јуна 1667. године упустили је на ушће Темзе. Ширнес је заузет 20. јуна, а 22. и 23. јуна уништено је и заплењено много ратних бродова. Када се 6. јула Ројтер поново појавио пред Темзом мировни преговори су убрзани. Десантни препад Холанђана на Хериџ 12. јула Енглези су одбили. До краја рата Холанђани су оперисали у Темзи и на обалама Енглеске. Ни код њих рат није био популаран. Стога је дошло до мира у Бреди 21. јула 1667. године. Упркос великих успеха у последњој години рата, Холандија није постигла веће олакшице Навигацијског акта; добила је енглеску колонију Суринам, али је изгубила Нову Холандију и поново морала признати поздрав енглеској застави.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Војна енциклопедија, том 1 (152-153)
  • Борис Прикрил, Три тисуће година поморских ратова, Отокар Кершовани, Опатија, 1985. г.
  • Кристон И. Арчер, Џон Р. Ферис, Холгер Х. Хервиг и Тимоти Х. Е. Траверс, Светска историја ратовања, Alexandria Press, Београд, 2006. г.