Исламизам и исламски тероризам на Балкану

С Википедије, слободне енциклопедије

Повећан је број инцидената који укључују наводни радикални исламизам на Балкану од 1990-их. [1]

Босна и Херцеговина[уреди | уреди извор]

  • 1997. Аутобомбашки напад у Мостару, у организацији Ахмеда Зухаира (Абу Хандала), [2] саудијског муџахедина који се борио у Босни. [3] Хандала је касније ухапшен и заточен 2007. у Гвантанаму.
  • Дана 19. октобра 2005. године босански Швеђанин Мирсад Бекташевић ухапшен је током полицијске рације у Сарајеву, заједно са данским држављанином. Пронађено је: ручно направљен каиш за самоубице са 18 kg (40 lb) фабрички направљеног експлозив, уређаји за мерење времена, детонатори и Хи-8 видео трака са снимцима који показују како се прави бомба домаће израде. [4] Пронађен је снимак (који ће бити објављен након планираних напада) двојице ухапшених, у скијашким маскама, окружени експлозивом и оружјем, у којем кажу да ће напасти локације у Европи да би казнили народе снагама у Авганистану и Ираку. [5] Они су осумњичени за планирање самоубилачког напада на западну амбасаду у Сарајеву. [6]
  • 27. јун 2010. терористички напад на полицијску станицу Бугојно, у којем су ИЕД експлодирале уз зидове страже, убивши једног, једног тешко ранивши, а неколико полицајаца ранивши. Починилац Харис Чаушевић, Бошњак, осуђен је на 35 година затвора. Он је изјавио да се не каје. [7] [8]
  • Мевлид Јашаревић, 23-годишњи Бошњак, рођен у Србији, пуцао је на америчку амбасаду у Сарајеву 28. октобра 2011. године, при чему је један локални полицајац који је чувао амбасаду рањен у руку, док је стријелац ранио полицијски снајпериста. [9] Дана 24. априла 2012. федерална велика порота у ДЦ је подигла оптужницу против Јашаревића за покушај убиства и друге прекршаје у вези са нападом на амбасаду. [10] Босански суд га је 6. децембра 2012. осудио на 18 година затвора.
  • Хусеин Боснић "Билал", босански муслимански свештеник и незванични вођа селафистичког покрета у Босни, ухапшен је у септембру 2014. и тренутно му се суди за регрутовање бораца ИСИС-а. [11] У својим разним хутбама, такође је заговарао „победу ислама“, промовишући рат и крвопролиће. Штавише, 2012. године позвао је друге муслимане да се придруже џихаду и да бране ислам, због чега је накратко ухапшен и убрзо пуштен. [12]
  • Операција Рубен [ <span title="The material near this tag is possibly inaccurate or nonfactual. (February 2019)">сумњиво</span> ]

Бугарска[уреди | уреди извор]

Насеље Изток у Пазарџику, насељено муслиманима (Ромима), укључује исламистичку заједницу на чијем је челу нелиценцирани имам Ахмед Муса. [13]

Косово[уреди | уреди извор]

Косово има углавном секуларно муслиманско становништво, што је део културног остатка из отоманског доба. [14] [15] Традиционални ислам на Косову је ханефијска школа, описана као „либерална“ и „умерена“. [15]

Исламистичке добровољце у Ослободилачкој војсци Косова из западне Европе, етничких Албанаца, Турака и северноафричког порекла, регрутовали су исламистички лидери у западној Европи, савезници Бин Ладена и Завахирија. [16] Око 175 јеменских муџахедина је стигло почетком маја 1998. године. [16] Било је и десетак саудијских и египатских муџахедина. [17]

Од Косовског рата, дошло је до све веће радикализације ислама на Косову. [15]  Вехабизам, који је доминантан у Саудијској Арабији, стекао је упориште на Косову кроз саудијску дипломатију. [15] Саудијским новцем су плаћене нове џамије, док су имами образовани у Саудијској Арабији стигли од краја рата 1999. године. [15] Током администрације УН-а, организације Саудијске Арабије су настојале да успоставе културно упориште на Косову. [18] Саудијске организације су током администрације УН основале 98 вехабистичких школа. [19]

Косовска полиција ухапсила је око 40 осумњичених исламистичких милитаната 11. августа 2014. За њих се сумњало да су се борили са исламистичким побуњеничким групама у Сирији и Ираку. [20]

До априла 2015. године укупно 232 косовска Албанца отишла су у Сирију да се боре против исламистичких група, најчешће Исламске државе. [21] Према извештајима косовске полиције, њих 40 је из града Србица (Скендерај). [22] Од септембра 2014. године, укупно 48 етничких Албанаца је убијено у борбама у Сирији. [23] Број бораца са Косова је најмање 232, а процењује се на више од 300 (од 11. фебруара 2016. године). [24]

Студија УНДП-а из 2017. показује да је исламски екстремизам на Косову порастао. [25]

Хрватска[уреди | уреди извор]

Бомбашки напад на Ријеку 1995. године догодио се 20. октобра 1995. у Ријеци, Хрватска, када је исламска терористичка организација покушала да уништи полицијску станицу тако што је аутомобилом са бомбом прошла кроз зид зграде. Повређено је 27 запослених у полицијској станици и два случајна пролазника на улици, иако је једини убијени нападач.

Посљедњих дана рата у Босни, Хрватско вијеће обране (ХВО), војна снага босанских Хрвата, заробила је Тал'ат Фу'ад Касима када је покушао да уђе у Босну и Херцеговину. [26] Касим, важан члан ал-Гама'а ал-Исламиииа, убрзо је пребачен у Египат уз активну помоћ Хрватске. Због тога и због тога што је Хрватска де факто контролисала Хрватско вијеће одбране, војну организацију која је заробила Тал'ат Фу'ад Касима, донесена је одлука да се изврши терористички напад у Хрватској.

Уз помоћ ЦИА-е, званичници су прегледали видео снимак напада. Амерички и хрватски истражни извори дошли су до закључка да је овај напад организовао Хасан ал-Шариф Махмуд Саад. Саад је тек те године дошао да живи у Босни; раније је живео у Италији. Убрзо након напада, босански званичници су открили да Саад планира нови терористички напад на НАТО снаге, који је требало да се догоди у децембру 1995. године. Неколико дана након што је тај напад пропао, погинуо је у средњој Босни у обрачуну са снагама Хрватског вијећа обране. [27]

Групе[уреди | уреди извор]

Групе етничких Албанаца ухапсила је полиција у новембру 2016. на Косову, у Албанији и Македонији због планирања терористичких напада. [28] [29] Координирали су их командантиЛавдрим Мухаџери и Ридван Хаћифи, обојица косовски Албанци, и планирали су нападе на међународне и државне институције, у крајњој линији са намером да се успостави Исламска држава. Планирали су да нападну фудбалску репрезентацију Израела током утакмице у Албанији, а потенцијално и институције косовске владе и објекте Српске православне цркве. [30] Групу етничких Албанаца, имиграната рођених на Косову, у Италији, ухапсила је италијанска полиција у Венецији 30. марта 2017. године због планирања дизања у ваздух моста Риалто. [31]

Значајни људи[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „The Balkans - a hub of worldwide terrorist network?”. 
  2. ^ Hećimović 2009, стр. 185.
  3. ^ Kohlmann 2004, стр. 198.
  4. ^ „Trio 'linked to terrorist films'”. BBC News. 25. 4. 2007. Приступљено 4. 7. 2009. 
  5. ^ Krebs, Brian (5. 7. 2007). „Terrorism's Hook Into Your Inbox”. Washington Post. Приступљено 4. 7. 2009. 
  6. ^ McGrory, Daniel (7. 6. 2006). „British computer whiz-kid exports terror via internet”. The Times. Приступљено 27. 12. 2006. 
  7. ^ „Haris Čaušević osuđen na 35 godina zatvora”. 2015-07-15. 
  8. ^ „Harisu Čauševiću za teroristički napad u Bugojnu 35 godina zatvora”. 
  9. ^ Mackey, Robert; Gladstone, Rick (2011-10-28). „Gunman Fires at U.S. Embassy in Sarajevo”. The New York Times. 
  10. ^ „FBI — Individual Indicted in Connection with Machine Gun Attack on U.S. Embassy in Bosnia-Herzegovina in 2011”. Fbi.gov. Приступљено 2012-04-29. 
  11. ^ „Middle East Updates / Bosnian imam on trial for recruiting ISIS fighters”. Haaretz. 2015-02-11. 
  12. ^ Sladojević, Dragan (18. 2. 2014). „Vehabijski vođa Bosnić "zvecka" sabljama!” (на језику: српски). Приступљено 11. 9. 2014. 
  13. ^ „The Roma and the Radicals: Bulgaria's Alleged ISIS Support Base”. 2016-01-11. 
  14. ^ FITZGERALD, MARY (2012). „'Islam-lite' Kosovars determined to stay secular”. The Irish Times (на језику: енглески) (While 90 per cent of Kosovo’s ethnic Albanian majority identify themselves as Sunni Muslim, this has more of a cultural than a religious resonance centuries after Ottoman Turks first brought Islam to the region. In general, Kosovar Muslims wear their faith lightly – overall mosque attendance is low and several other tenets are either observed casually or not at all). Приступљено 9. 4. 2020. 
  15. ^ а б в г д Testa 2016.
  16. ^ а б Yossef Bodansky (4. 5. 2011). bin Laden: The Man Who Declared War on America. Crown Publishing Group. стр. 398—403. ISBN 978-0786122073. 
  17. ^ Lyubov Grigorova Mincheva; Ted Robert Gurr (3. 1. 2013). Crime-Terror Alliances and the State: Ethnonationalist and Islamist Challenges to Regional Security. Routledge. стр. 34—. ISBN 978-0-415-50648-9. 
  18. ^ Mincheva & Gurr 2013, стр. 34.
  19. ^ Mincheva & Gurr 2013, стр. 34–35.
  20. ^ „Kosovo police arrest 40 for fighting in Iraq, Syria”. Reuters. 
  21. ^ „Fight the Good Fight: With the Western Balkans at Peace, Some Go Abroad to Look for War”. The Economist. 18. 4. 2015. 
  22. ^ „Vesti - 100 Albanaca sa KiM ratuje u Siriji”. B92. Приступљено 2014-06-10. 
  23. ^ „Još jedan kosovski Albanac poginuo u Siriji” [Another Kosovo Albanian Killed in Syria] (на језику: српски). Info.ks. 15. 9. 2014. 
  24. ^ „Who are the Kosovar fighters in Syria?”. aljazeera.com. 2016-02-11. Приступљено 2019-09-11. 
  25. ^ „Religious Extremism Has Grown in Kosovo, UN Study”. 2017-06-28. 
  26. ^ „Islamic Group Hits Croatia”. by Reuters. The New York Times. 1995-10-22. Приступљено 2008-08-10. 
  27. ^ „Al-Qaida's Bosnian war move”. 3. 10. 2008. Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г. Приступљено 2015-09-15. 
  28. ^ Stanglin, Doug (17. 11. 2016). „Kosovo thwarts 'synchronized' Islamic State terror attacks”. News. USA Today. 
  29. ^ Dearden, Lizzie (17. 11. 2016). „Isis attack on Israeli football team foiled by police at World Cup qualifier in Albania”. World News. The Independent. 
  30. ^ „Lavdrim Muhaxheri, ISIS Warrior, Remains Threat to Kosovo”. Balkan Insight. 18. 11. 2016. 
  31. ^ Squires, Nick (2017-03-30). „Italian police ...”. Telegraph. London. 
  32. ^ „Albania Charges Imam with Recruiting for ISIS”. 2015-12-30. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исламизам_и_исламски_тероризам_на_Балкану&oldid=26891630”