Каталин Карико
| Каталин Карико | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. јануар 1955. |
| Место рођења | Солнок, Мађарска, |
| Научни рад | |
| Институција | Универзитет у Сегедину Универзитет Темпл Универзитет Пенсилваније BioNTech |
| Позната по | Примена иРНК у имунологији |
| Званични веб-сајт | |
| www | |
Каталин Карико (мађ. Karikó Katalin; Солнок, 17. јануар 1955) мађарска је биохемичарка, специјалиста за механизме посредоване РНК. Истраживала је примену in vitro транскрибоване иРНК у терапији и имунологији. Од 2013. налази се на позицији више потпредседнице компаније BioNTech RNA Pharmaceuticals.[1] Њен научни рад допринео је развоју вакцине против ковида 19. Као резултат свог пионирског рада, добила је Нобелову награду за медицину 2023. године, заједно са америчким имунологом Друом Вајсманом.[2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Карико је одрасла у Кишујсалашу, у Мађарској, где је завршила гимназију. Након што је докторирала на Универзитету у Сегедину, наставила је истраживање на Институту за биохемију Центра за биолошка истраживања, Одсеку за биохемију Универзитета Темпл и Универзитету здравствених наука. Као постдокторанд Универзитета Темпл у Филаделфији, учествовала је у клиничким испитивањима у којима је на пацијентима са сидом и хематолошким болестима примењивана терапија на бази дволанчане РНК. Тада се ово сматрало револуционарним истраживањем јер молекуларни механизам индукције интерферона дсРНК није био познат, али су антинеопластични ефекти интерферона били примећени.[3]
Научна каријера[уреди | уреди извор]
Године 1990, док је радила на Универзитету у Пенсилванији, Карико је поднела своју прву пријаву за грант за истраживање генске терапије засноване на иРНК.[1] Од тада је терапија заснована на иРНК постала главна област њених истраживања. Била је на путу да постане редовни професор, али због одбијања грантова није унапређена.[4] Године 1997. упознала је Дру Вајсмана, професора имунологије на Универзитету у Пенсилванији, који ће јој дати подршку и с њом наставити истраживања.[5]
Након бројних покушаја, заједно су 2005. објавили студију која је описала механизам како се иРНК може безбедно употребити да изазове имуни одговор. Вајсман и Карико су патентирали ово откриће, али оно није заинтересовало научну заједницу. Посдокторанд са Универзитета Стенфорд Дерек Роси, истраживач у области матичних ћелија, прочитао је њихов рад тек пет година касније и схватио његов потенцијал. С групом професора с Харварда и Масачусетског института за технологију, Роси је основао компанију Модерна и од Универзитета у Пенсилванији откупио је права да употреби решење до којег су дошли Вајсман и Карико. Њихова идеја да овако развијају вакцине омогућила им је да с појавом пандемије зараде знатне своте новца.
Карико се није обогатила у сложеним патентским поступцима, већ је прихватила позив компаније BioNTech из Немачке, коју је основао предузетник Угур Сахин. Њихово мало предузеће је, сарађујући с Фајзером, 2020. развило прву вакцину против ковида 19, која је регистрована у Европи и Америци.[6]
Научни доприноси[уреди | уреди извор]
Рад и истраживање Каталин Карико допринели су напорима компаније BioNTech да створи имуне ћелије које производе антигене за вакцине; њено истраживање је открило да је антивирусни одговор иРНК дао њиховим вакцинама против рака додатни подстицај у одбрани од тумора.[1] Године 2020. Карикова и Вајсманова технологија употребљене су у вакцини против ковида 19, коју су заједнички произвели Фајзер и BioNTech.[7][5] Британски етолог Ричард Докинс и канадски биолог Дерик Роси, који је помогао у оснивању Модерне, предложили су их за Нобелову награду.[8][9][10]
Публикације[уреди | уреди извор]
- Anderson BR, Muramatsu H, Nallagatla SR, Bevilacqua PC, Sansing LH, Weissman D, Karikó K (септембар 2010). „Incorporation of pseudouridine into mRNA enhances translation by diminishing PKR activation”. Nucleic Acids Research. 38 (17): 5884—92. PMC 2943593
. PMID 20457754. doi:10.1093/nar/gkq347. - Karikó K, Muramatsu H, Welsh FA, Ludwig J, Kato H, Akira S, Weissman D (новембар 2008). „Incorporation of pseudouridine into mRNA yields superior nonimmunogenic vector with increased translational capacity and biological stability”. Molecular Therapy : The Journal of the American Society of Gene Therapy. 16 (11): 1833—40. PMC 2775451 . PMID 18797453. doi:10.1038/mt.2008.200.
- Karikó K, Buckstein M, Ni H, Weissman D (август 2005). „Suppression of RNA recognition by Toll-like receptors: the impact of nucleoside modification and the evolutionary origin of RNA”. Immunity. 23 (2): 165—75. PMID 16111635. doi:10.1016/j.immuni.2005.06.008.
- Karikó K, Weissman D, Welsh FA (новембар 2004). „Inhibition of toll-like receptor and cytokine signaling--a unifying theme in ischemic tolerance”. Journal of Cerebral Blood Flow and Metabolism. 24 (11): 1288—304. PMID 15545925. doi:10.1097/01.WCB.0000145666.68576.71 .
- Karikó K, Ni H, Capodici J, Lamphier M, Weissman D (март 2004). „mRNA is an endogenous ligand for Toll-like receptor 3”. The Journal of Biological Chemistry. 279 (13): 12542—50. PMID 14729660. S2CID 27215118. doi:10.1074/jbc.M310175200 .
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Just the messenger”. Nature Medicine. 24 (9): 1297—1300. септембар 2018. PMID 30139958. doi:10.1038/s41591-018-0183-7.
- ^ „The Nobel Prize in Physiology or Medicine 2023”. NobelPrize.org (на језику: енглески).
- ^ Schwarz-Romond, Thomas (7. 11. 2016). „Transforming RNA research into future treatments: Q&A with 2 biotech leaders”. Elsevier Connect (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-27.
- ^ Garde, Damian; Saltzman, Jonathan (2020-11-10). „The story of mRNA: From a loose idea to a tool that may help curb Covid”. STAT (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-10.
- ^ а б Cox, David (2. 12. 2020). „How mRNA went from a scientific backwater to a pandemic crusher”. Wired. Приступљено 26. 12. 2020.
- ^ „ONA KOJA JE SPASILA PLANETU – Nauka kroz priče” (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-16.
- ^ Kollewe, Julia (21. 11. 2020). „Covid vaccine technology pioneer: 'I never doubted it would work'”. The Guardian. Приступљено 22. 11. 2020.
- ^ „Katalin Karikó and Drew Weissman. A shared Nobel-prize for mRNA?”. 19. 12. 2020.
- ^ „The hero biochemist who pioneered COVID vaccine tech was professionally spurned for years prior”. Salon (на језику: енглески). 2021-01-25. Приступљено 2021-02-02.
- ^ „She was Demoted, Doubted and Rejected But Now Her Work is the Basis of the Covid-19 Vaccine”. Good News Network (на језику: енглески). 2021-02-01. Приступљено 2021-02-02.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Каталин Карико — индексиране публикације на Google Scholar
- Профил на веб-сајту Универзитета у Пенсилванији
- Виртуелна изложба на cajтy Клебелсберг Библиотекe Универзитетa у Сегединy о Каталинy Карико
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Остале | |
