Ото Варбург

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ото Варбург

нем. Otto Heinrich Warburg
нем. Otto Heinrich Warburg

Општи подаци
Датум рођења 8. октобра 1883.
Место рођења Фреирбург Баден (Немачка)
Датум смрти 1. август 1971.
Место смрти Берлин (Западна Немачка)
Рад
Поље Физиологија Хемија
Институција Институт за биологију Кајзер Вилхелм у Берлину
Институт у Хајделбергу
Познат по Патогенези тумора,
Биологији ћелија
Награде Nobel prize medal.svg Нобелова награда за физиологију или медицину (1931.)

Ото Хајнрих Варбург (нем. Otto Heinrich Warburg) је немачки биохемичар и физиолог, добитник Нобелове нагреде за физиологију и медицину 1931. године, за истраживања о цитохромима у ћелијској респирацији. Ото Варбург се данас сматра једним од водећих цитолога 20. века.

Биографија[уреди]

Др Варбург је рођен 8. октобра 1883. године у Фрајбургу Немачка, у породици интелектуалаца: отац Емил Варбург је био професор физике и музичар - близак пријатељ познатих научника физичара ко што су: Макс Планк, Алберт Ајнштајн, Валтер Нернст, химичар Емил Фишер, физиолог Теодор Енгелман, много музичари, уметници и др.

1906. године Варбург завршава хемију на Берлинском универзитету и одмах наставља студије више медицине на Универзитету у Хајделбергу.

Од 1913. ради у лабораторији Института за биологију Кајзер Вилхелм (данас, Институт за физиологију Макс Планк) где је пет година касније изабран за професора.

Радови Др Ота Варбурга везани су за област фотосинтезе, и ћелијске респирације. У периоду између 1923. и 1925. године изучава настанак тумора и формирање туморских ћелија. Тада открива да канцерозне ћелије производе енергију ферментацијом глукозе и да би 35% редукована ћелијска респирација нормалних ембрионалних ћелија резултовала тиме да би нормалне ћелије прешле са оксидативног метаболизма на ферментацију.

Варбург је у експериментима механички смањио респирацију ћелија за 35%, док микроби смање ћелијску респирацију за 35% хемијским путем. Ферментација крвног шећера у лимфном систему, каналима или крвним судовима први је корак канцерозног процеса, јер она загађује непосредну околину. Када су ћелије лишене кисеоника оне прелазе на анаеробни метаболизам. Због тога имунски систем не препознаје канцерозне ћелије у раном стадијуму, као нападаче.

Током 1932. године изолује и проучава кристале девет ензима, учесника у метаболизму гликолизата, два коензима, као и серију „жутих“ ензима (флавопротеини), који имају функцију конезима у витаминима.

Током Другог светског рата остаје у Немачкој, и наставља са изучавањем биохемијских процеса који настају при гликолизи и ферментацији. Након завршетка рата сабира и објављује резултате свога рада,

Варбург је умро 1970. године у Берлину, у 87-ој години живота од последица емболије.

Извори[уреди]

  • Krebs, HA (Nov., 1972). „Otto Heinrich Warburg. 1883-1970“. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society 18: стр. 628–699. DOI:10.1098/rsbm.1972.0023.
  • Jacob Thon: Sefer Warburg (hebr., Das Buch Warburg), Jerusalem 1948.
  • de.wikipedia.org
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ото Варбург