Корисник:Mijatis3221/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Унчартед
Mijatis3221/песак
Девелопер(и)Ноути Дог
Бенд Студио
Ван Луп Гејмс
Плејспри
Ајрон Галакси
Блуепоинт Гeјмс
Издавач(и)Сони Интерактивна забава
ПлатформеПлејстејшн 3
Плестејшн Вита
Плејстешн 4
Андроид
ИОС
Плејстешн 5
Виндовс
ИзлазакПрво објављивање
Унчартед: Дрејково Богатство
Новембар 19 2007
Najnovije објављивање
Унчартед: Колекција Наслества лопова
Јануар 28 2022
Жанр(ови)Акционо-авантуристичка игра
Пуцачина из трећег лица
Продуцент(и)Ејми Хенинг

Унчартед (енгл Uncharted) је акционо-авантуристичка франчиза видео игара које објављује Сони Интерактивна забава и развијена је од стране Ноути Дог-а (енгл Naughty Dog) . Креирано од стране Ејми Хенинг, Унчартед франчиза прати групу ловаца на благо који путују светом и откривају разне историјске мистерије. Серијал садржи елементе историјске фикције, фантазије и фолклора, као и фиктивне ликове поред историјских светских личности и догађаја. У главном серијалу, играчи су смештени у улогу Нејтaн Дрејка, у експанзији игрице, играју као Клои Фразер.

Прва игра франчизе jе Унчартед: Дрејково Богатство (енгл Uncharted: Drake's Fortune), објављена 2007.године праћена наставцима Унчартед 2: Међу Лоповима (енгл Uncharted 2: Among Thieves) 2009, Унчартед 3: Дрејкова Илузија (енгл Uncharted 3: Drake's Deception) 2011 и Унчартед 4 : Крај Лопова (енгл Uncharted 4: A Thief's End) 2016. Спиноф Унчартед: Златна Рупа (енгл Uncharted: Golden Abyss) 2011, Унчартед: Борба за богатство (енгл Uncharted: Fight for Fortune) 2012 и самостална експанзија Унчартед: Изгубљено Наследство (енгл Uncharted: The Lost Legacy) 2017 која допуњавају причу главног серијала. Објављен је и римастер прве 3 игре под називом Унчартед: Колекција Нејтан Дрејка (енгл Uncharted: The Nathan Drake Collection) за Плејстешн 4 2015 Оригинално ексклузивно продуцирано само за Плејстејшн конзоле, франчиза је после објављивала игрице за друге платформе, са мобилним спин-офом Унчартед: Ловац Богатсва (енгл Uncharted: Fortune Hunter) и римастер Крај Лопова и Изгубљеног Наследства за Виндовс 2022.

Главне игрице се играју из перспективе трећег лица (eнгл Third person perspective), са гејмплејом који се одвија између борбе, пуцања, истраживања и слагалица, док мешавина пењања и скакања се користи да би се пролазило кроз околину. Каснији наслови су почели да укључују такмичарске и групне мултиплејер гејм модове,гејмплеј заснован на избегавању непријатеља као и могућност вожње доста возила. Унчартед је инспирацију узимао од других игрица[1], филмова и других врста медија и такође је позната по својим егзотичним локацијама. Разне адаптације серијала су такође објављене, као што су акциони филм, стрипови, новеле и друштвене игре.

Главни серијал је критично акредитован са похвалом за своју причу,карактере и људе који им дају гласове (енгл voice actor), гејмплеј и графику, са својим високим буџетом константно се пореди са Холивудским акцијским филмовима. Такође је похваљен од стране критичара и издавача да је подигао стандард за синглплејер игрице, и констатно је рангирана у најбоље видео игре икада. Унчартед је продао више од 41 милион игара, чинећи га једног од најпродаванијих видео гејм франчиза, помогао је успеху Плејстешна током седме и осме генерације конзола и подигао Ноути Догову репутацију као издавач.

Наслови[уреди | уреди извор]

Преглед Унчартед Игрица
Година Наслов Издавач Платформе
2007 Унчартед: Дрејково богатство Ноути Дог Плејстејшн 3
2009 Унчартед 2: Међу Лоповима Ноути Дог Плејстејшн 3
2011 Унчартед 3: Дрејкова Илузија Ноути Дог Плејстејшн 3
2011 Унчартед: Златна Рупа Бенд Студио Плејстејшн Вита
2012 Унчартед: Борба за богатство Бенд Студио Плејстејшн Вита
2015 Унчартед: Колекција Нејтан Дрејка Блуепоинт Гејмс Плејстејшн 4
2016 Унчартед 4: Крај лопова Ноути Дог Плејстејшн 4
2017 Унчартед: Ловац Богатсва Ноути Дог Андроид,ИОС
2017 Унчартед: Изгубљено Наследство Ноути Дог Плејстејшн 4
2022 Унчартед: Колекција Наслества лопова Ноути Дог и Ајрон Галакси Плејстејшн 5, Виндовс

Главни серијал[уреди | уреди извор]

Временска лента са годинама издања
2007Дрејково Богтаство
2008
2009Међу Лоповима
2010
2011Дрејкова Илузија
Златна Рупа
2012Борба за Богатство
2013
2014
2015Нејтан Дрејк Колекција
2016Крај Лопова
Ловац Богаства
2017Изгубљено Краљевство
2018
2019
2020
2021
2022
2023Колекција Наслества лопова

Дрејково Богатство, је прва видео игра у серијалу која је објављена за Плејстејшн 3 у Новембру 2007[2]. На истом систему су изашла следећа два дела главног серијала јер је Ноути Дог потписао уговор да њихове игрице буду екслузивне за Плејстејшн системе. Међу лоповима је објављена 2009, и девелопери су имали могућност да користе већу количину системске меморије са случајним приступом (RAM), због значајног напретка у погону игре (енг Game engine). То је допринело у увођењу више локација за истраживање, повећање саме мапе где се одвија игра и доста побољшања саме борбе. Дрејкова Илузија је изашла 2011 прављена по овим новитетима као и увођењем онлине мултиплејер мода. Следећи главни наставак Крај Лопова је објављен за Плејстејшн 4 и фокусиран је на реалност и на саме детаље игрице. Последњи део у коме се појављује главни протагониста Нејтан Дрејк додало је доста побољшања као што су вожња, побољшани непријатељи, пуцање и нове опције у мултиплејер делу игре. Приликом изласка имала је велику финансијску успешност и оборила је доста рекорда[3]. Бесплатна игра за ИОС и Андроид, Ловац Богатсва је изашла као додатна прича за Крај Лопова.[4][5]

Друге игре и компилације[уреди | уреди извор]

Златна Рупа је објављена 2011, и била је прва игра у серијалу која је изашла за Плејстејшн Виту што је значило да је то први пут да се појавила на малим конзолама (енгл handheld). Сматра се као преднаставак ( енгл prequel) главног серијала, иако неки издавачи су изјавили да је то одвојена и оригинална прича.[6] Карташка игра названа Борба за Богатство је изашла 2012. Прављена је од стране Бан Луп Гејмс[7][8] и садржала је интерактивне елементе које је подржавала Плејстејшн Вита.[9] Унчартед: Колекција Нејтан Дрејка је ремастерована колекција прве три игре серијала, објављена је за Плејстејшн 4 од стране Блуепоинт Гејмс а у октобру 2015. Била је објављена као компензација за одлагање продукције за Крај лопова који је оригинално требало да изађе на лето 2015. Игра је нудила ваучер за бета верзију мултиплејера Краја Лопова.[10] Игре су имале побољшања као што су нови трофеји, могућност сликања у игрици (енг photo mod), побољшане текстуре и гејмплеј. Мултиплејер модови за Унчартед 2 и Унчартед 3 су били избачени.[11] Добила је доста позитивних критика, које су већином биле за побољшање техничког напредовања и визуалног побољшања.[12] Игра је била бесплатна као део Сони Играј код Куће (енг Sony Play from home) кампање која је била доступна током Цовид 19 пандемије у Априлу 2020.[13][14] Изгубљено Наслество је објављена као самостална експанзија за Крај Лопова и означава прво издање у коме се не појављује Нејтан Драјке. У главним улогама су карактери Клои Фразер и Надин Рос које су се претходно појављивали у Међу Лоповима, Дрејковој Илузији и Крају Лопова.[15] Објављена је 2017 за Плејстејшн 4..[16]Унчартед: Колекција Наслества Лопова је ремастерована верзија Краја Лопова и Изгубљеног Наслества која је обљављена 28 Јанура 2022, за Плејстејшн 5[17] и Виндовс верзију у колаборацији са Ирон Галаксијом која је објављена 19 Октобра 2022.[18]

Елементи[уреди | уреди извор]

Гејмплеј[уреди | уреди извор]

Гејмплеј у Унчартеду је комбинација акцијских-авантуристичких елемената и 3Д пролажење кроз свет са перспективом из трећег лица. Играчу су дати разни физички задаци који морају да се ураде да би се наставила прича као што су скакање, пливање, хватање и померање уз ивице,пењање и љуљање уз помоћ конопца.[19] Остали аспекти, укључујући пуцање, борбу и решавања пузли је такође регуларна појава. У даљим наставцима вожња, управљање бродом и разне акробатске акције су додате или направљене. Унчартед игре дозвољавају играчу огромну слободу како прећи ниво због великог дизајна мапе. У даљим насловима игре садрже елементе широког света (енг open world) који охрабрује играче да истражују околину ради сакупљања посебних колекторских ствари као и могућност избора како желе проћи ниво, да ли желе играти у сенкама и кришом избегавати непријатеље или покушати да уз понуђен арсенал оружја и опреме пробају да се боре са њима.[19] У Крају Лопова, увели су додатне дијалоге са стране осталим ликовима који се појављују што их чини више реалистичним. Серијал прати класичну структуру акционих игара, где играчи завршавају скуп нивоа са линеарним гејмплејом, који се пролази из перспективе трећег лица

Пуцање је централни део ове игрице, јер је играч такође у обавези да прође одређену количину непријатеља. Иако постоји велики асортиман оружја који је присутан у игрици, играч може да носи само споредно оружје (енгл sidearm) као што је пиштољ, примарно оружје као што су пушка, сачмарица и разни број граната. Ова оружја се могу узети тако што се покупе од палог непријатеља или се пронађу на разним локацијама у самој мапи. Ако играч изгуби живот, вратиће се на одређену локацију недалеко од места где се то десило.[20] У Крају Лопова, коришћење возила у отвореном свету је било направљено.То је пружало играчима слободу да узму било које возило и возе својевољно по окружењу,с тим да морају да га одвезу на место почетка мисије.[21] У Међу Лоповима, први пут се појављује мултиплејер мод који се састоји из такмичарског и групног начина игре. Групни начин игре дозвољава до 3 играча који су у улози Дрејка и два друга позитивна лика у мисијама које садрже пуцњаву, пењање и скакање као и тимске задатке које морају да ураде.[22] Играчи могу помоћи једни другима када имају критично мало животних поена (енгл life points) или када их непријатељ држи у рукама.[22] Такмичарски гејм мод омугаћава максимум од 10 играча који се боре међусобно у два тима по 5 играча. Постоји 6 различитих гејм модова као што су сам или тимски детмечеви и тимско заузимање мисија.[23] У Крају Лопова уведено је преживљавање у коме непријатељи долазе непрестано и после сваког круга се појављују јачи противници, као и одређене мисије. Мултиплејер омогућава играчима да освоје одређене поене са којима могу купити разне ствари као што су разна оружја, одела за протагонисту и непријатеље

Локације[уреди | уреди извор]

У Унчартед: Дрејковом Богатсву, радња се дешава на обалама Панаме, у Амазонској шуми и на неистраженом острву на обали Јужне Америке. Друга игра у франчизи Унчартед 2: Међу Лоповима је била прва у серијалу која је експериментисала са различитим локацијама. Игра је постављена у снежно покривеним планинама Тибетанског платоа на југу Кине, у музеју у Истамбулу, Борнеоским шумама и урбаним деловима Непала. Све остале игре су пратиле овакав концепт, са Унчартед 3: Дрејкова Илузија играчи су пролазили кроз улице Лондона и Колумбије, као и дворац Шамбор у Француској, замак у Сирији, град у Јемену и широку пустињу Реб ел Хали. Унчартед 4: Крај Лопова се одвијао у затвору у Панами, некретнини у Италији, цркви у Шкотској, више локација на Мадагаскару и доста неистражених острава у Индијском Океану недалеко од Африке, да би сагледали Либерталију (енг Libertatia) Бостон и Њу Орлеанс су такође присутни, у прошлости и садашњости појединачно где се тренутни главни лик налази. Пред наставак игре Унчартед: Златна рупа се одвијао у археолошким ископавањима и другим местима смештено у шумама Панаме док самосатална експанзија Унчартед: Изгубљено Наследство се одвијала око планина Западних Гата у Индији као и мали базарски град у Тамил Наду-у. Много локација присутно су се екстремно истраживале за овај серијал. Издавачки тим је организовао експедиције са водичима и археолошким историчарима где су снимили доста слика и сате видео снимака да би што боље приказали амбијент.

Карактери[уреди | уреди извор]

Нолан Норт
Емили Роуз
Емили Роуз
Норт и Роуз гласови Нејтан Дрејка и Елене Фишер

Серијал је имао широк и разноврстан број људи који су давали глас ликовима. Издавачки тим је одлучио да мање познате ликове у серијалу глуме мање познати глумци. Само три карактера су се појављивала у свим деловима франчизе, док је Клои једини лик осим Дрејка којег можемо контролисати

Нејтан је престављен као професионални ловац на блага са мрачном прошлошћу. Он је физички спреман,високо интелигентан, самообразован у историји и разним језицима, и претпостављени наследник Госп. Францис Дрејка. Ноути Дог је Дрејку дала јаку личност, јер нису хтели да делује бледо, већ он прича своје мисли наглас, коментарише и жали се на невероватност у којој се нашао.[24] Иако је природно леп, Дрејков изглед је једноставан не толико мишићав, често се појављује у обичној мајци и панталонама како би престављао свакодневог мушкарца. Норт је такође помешао своју личност са Дрејковом, доста је имрповизовао и чак мењао цео дијалог како је он хтео у доста сцена.[25]

Елена је истраживачки новинар, која често проналази себе на истим авантурама као и Дрејк. Почели су да се забављају, и након тога су се венчали и добили дете. Ноути дог је првенствено дизајнирао Елену само као помоћник и романтичну опцију за Дрејка, и да њена личност подржава његову. Али она постаје способна да буде добра у сналажењу и у пуцњавама као Дрејк.[26] Роуз је рекла “ да у првој игри, је доста млада, наивна, гледа ствари да су веома могуће, у другој игри сусрела се са убиствима и авантурама... начин на који људи сазревају видите баш кроз њу. Јако је пажљива, и цинична“.[27] Игре причају причу о њеном романтичном односу са Дрејком..[28][29][30]

Бивши Амерички морнарички официр, Саливан је вешт истраживач, има могућности да управља авионима и подморницама. Он је такође способан да уђе у сличне пуцњаве као и Дрејк, и може користи звезде као средство орјентације. Саливан је Дрејков ментор и очух, пошто га је нашао као сироче у Колумбији. Ноути Дог га је дизајнирао да представља свакодневног човека, облачи у чудне кошуље, уске панталоне и пуши цигаре. Констатно је у дуговима, и често се ослања на друге да му финансирају авантуре.[31]

Једини лик којег другог можемо играти, Клои је дизајнирана као мрачнија верзија главног лика, и поптуно различита од Елене. Она је импулсивни и непажљив авантуриста која је такође и сналажљива, неискрена и тражи забаву у свему..[32] Клои kористи свој изглед и лепоту како би остварила своје циљеве. На почетку изгледа себично, не брине низашта осим за своје циљеве, али у наставку серијала је лојална и одлучна . Такође је вешта као Дрејк и Саливан у пуцњавама и борбама.[33][34]

Други медији[уреди | уреди извор]

Игре[уреди | уреди извор]

Унчартед: Дрејков Траг[уреди | уреди извор]

Унчартед: Дрејков траг је онлине игрица из 2007. године. Игрица је била веб игра[35] са елементима алтернативне реалности. Састоји се од 10 поглавља.Прича која служи кад преднаставак Дрејковог Богатсва, новинар Елена Фишер ангажује приватног детектива да пронађе ловца на благо Нејтан Дрејка верујући да је на трагу нечем великом. Игра се играла уз помоћ Гугл Мапа плагина да би се пронашле локације игре у самом свету. Уз помоћ Флаш плејера(енгл Adobe flash player) би се истражиле фиктивне локације ( као што је Дрејков стан) за трагове како би нашли следећу локацију.

Унчартед: Друштвена игра[уреди | уреди извор]

Унчартед: Друштвена игра коју је објавио Бандаи. Дизајнирана је од стране Хијата Кисарагија и омогућава игру између два и четири играча који се такмче у скупљању блага..[36]

Стрипови[уреди | уреди извор]

Унчартед: Око Индре[уреди | уреди извор]

Сони Компјутер Америка је објавио први стрип серијал назван Унчартед: Око Индре у октобру 2009.[37] Био је преднаставак Унчартед: Дрејково Богатство. Други део је изашао 25 Новембра , док трећи и четврти део су изашли истовремено 7 Децембра.[38]

Унчартед: Дрејково Богатство[уреди | уреди извор]

Стрип је адаптација почетка Унчартед: Дрејково Богатство, почевши од откривања Францис Дрејковог ковчега до сусрета са Габријел Романом.

Унчартед[уреди | уреди извор]

Унчартед стрип је био објављен од стране Ди-Си комикса у време када је Унчартед 3 изашао. Написан од стране Џошуе Вилиамсона, са илустрацијом Сергија Сандовала и омотима Адама Хјуза објављено је 30 Новебра 2011, као мини серијал од 6 делова.[39][40] Прича је везана са потрагом легендарне Ћилибарске собе која Нејтан Дрејка шаље у пустоволину у средиште саме Земље.[41]

Новела[уреди | уреди извор]

Новел назван Унчартед: Четврти лавиринт је објављен у Октобру 2011. Новел је написан од стране Кристофер Голдена и објављен од стране Дел Реј Kњига (енгл Del Rey Books). Прича се одвија око потраге за Дедаловим лавиринтом који је био коршћен да чува Минотаура, чудовиште из Грчке митологије.[42]

Филмска адаптација[уреди | уреди извор]

Унчартед Филм
Постер Филма
Главни чланак: Uncharted (филм)

Рубен Флајшер је режирао филмску адаптацију игара, од скрипте Арта Маркума и Мета Холовеја. Главну улоге глуме Том Холанд (који је такође и извршни продуцент) као Нејтан Дрејк и Марк Волберг као Виктор Саливан, Антонио Вандерас, Софија Тејлор Али и Тати Габријел су имали споредне улоге.[43] Светска премијера филма је била у Сједињеним Америчким Државама 18 Фебруара 2022, Продуцирана од стране Колумбиа Пикчурса(енгл Columbia Pictures),Атлас Ентертаинментa и Арад Продукције.[44] Плејстејшн Продукција је извршни продуцент док Сони Пикчурс (енгл Sony Pictures) је дистрибуер.[45] Снимање је почело 16 марта 2020 у Берлину[46], али је било прекинуто средином марта због Пандемије ковида 19.[47] Веровало се да је продукција настављена 15 Јула,[48] али Сони је дао изјаву да још нису кренули да снимају и да су још у припремној фази али се надају да ће брзо кренути снимање.[49] Снимање је настављено 20 Јула, у околини Немачке.[50][51] 5 Августа Bандерас је привремено напустио продукцију јер је био позитиван на Ковид 19.[52] Bандерас се опоравио од Ковида крајем Августа, са намером да се одмах врати натраг на снимање.[53] 16 Септрембра су се преселили у Берлин, где су биле постављене фотографије са снимања на интернет.[54] Снимање се завршило 29 Октобра 2020.[55] Сони је најавио наставак 26 Маја 2022 који је у раној фази развоја..[56]

Фан Филм[уреди | уреди извор]

У Јулу 2018, директор Алан Унгар је поставио 15-минутни филм који су направили фанови, у коме главну улогу глуми Нејтан Филион као Нејтан Дрејк, који је годинама конкурисао за ту улогу. Филм је доста добро прихваћен, са јединственом похвалом за Филионов перформанс као Нејтан Дрејк. У кратком филму такође глуме Стивен Ланг као Виктор Саливан и Мерси Монро као Елена Фишер, са појављивањем Ернија Рејеса Јр и Гина Сегерса.[57][58] Допринос самог филма је резултирао у неким спекулацијама да ли би филм утицао и променио планове за официјални филм. Дрakman, заменик председника Ноути Доуга је твитовао срце емоџи усмерен филму, такође филмски продуцент Шон Ливи га је похвалио,[59] док Унгар је изјавио потпуно подршку за официјални филм.[60]

Рецепција[уреди | уреди извор]

Оцене од стране критичара
Игра Година Метакритик
Унчартед: Дрејково богатство 2007 88/100[61]
Унчартед 2: Међу Лоповима 2009 96/100[62]
Унчартед 3: Дрејкова Илузија 2011 92/100[63]
Унчартед: Златна Рупа 2011 80/100[64]
Унчартед: Борба за богатство 2012 67/100[65]
Унчартед: Колекција Нејтан Дрејка 2015 86/100[66]
Унчартед 4: Крај лопова 2016 93/100[67]
Унчартед: Ловац Богатсва 2016 77/100[68]
Унчартед: Изгубљено Наследство 2017 84/100[69]
Унчартед: Колекција Наслествa лопова 2022 87/100[70]

Унчартед серијал је веома успешан комерцијално као и критички те је до септембра 2017 серијал продао више од 41 милион примерака широм света.[71] Већина похвала серијала је била за графику коју је Ноути Дог успео да направи, као и за само писање и глумачке перформансе.[72] [73]ГeјмРадар ју је рангирао као 2 најбољу франчизу за седму генерацију конзола..[74] Унчартед серијал је доста заслужан за подизање Ноути Догове репутације као једног од најбољих издавача у индустрији.[75] Протагониста серијала, Нејтан Дрејк је сматран за Плејстејшн маскоту,[76] док је Унчартед 2: Међу Лоповима сматрана за једну од најбољих видео игара икада, Освојила је више од педесет награда за игрицу године[77][78] са критичким похвалама као гејминг достигнуће.[79][80] Игрица је тренутно највише рангирана икада за Плејстејшн 3 на Метакритику.[81] Унчартед 4: Крај Лопова је рангирана као једна од најбољих у серијалу, и једна од бољих за осму генерацију конзола.[76][79]

Продаја[уреди | уреди извор]

Прво издање серијала је члан Плејстејшн Основног пакета, који је продао више од 2.6 милиона примерака широм света.[82] Унчартед 2 је била најроподаванја игра у месецу када је изашла[83] и до краја њене продаје, игрица се продала у више од 13 милиона до 2011.[71] Продаја Унчартед 3 је чак удвростручила продају свог претходника. Ноути Догов менаџер маркетинг производа Азад Кузибаш је рекао да су далеко прешли своја очекивања[84] те је то евентуално допринело да продаја достигне преко 17 милиона широм света.[85] Пре објављивања четвртог дела, Сони је открио да је Унчартед серијал продао више од 28 милион примерака широм света.[86][87] Унчартед 4 је њихово најпродаваније издање серијала до сад, са преко 15 милиона продатих примерака[88][89] чинећи га једном од најрпродаванијих Плејстејшн игара свих времена.[90] Продаја се повећала, због појаве експанзије Изгубљеног Наслества у децембру 2017 када су прослављали десету годишњицу серијала на Плејстешн Доживљај догађају и када се чуло да је серијал продат у 41.7 милион примерака глобално.[91][92]

Резултати продаје Унчартед серијала
Година Игра Продаја Добијена звања
2007 Унчартед: Дрејково богатство 4+ милиона ПС3 Највећи хитови, Основни Пакет
2009 Унчартед 2: Међу Лоповима 7+ милиона ПС3 Највећи хитови, Основни Пакет
2011 Унчартед 3: Дрејкова Илузија 6+ милиона ПС3 Највећи хитови, Основни Пакет
2011 Унчартед: Златна Рупа 0.5+ милиона Најбоље од ПС Вите
2012 Унчартед: Борба за Вогаство
2015 Унчартед: Колекција Нејтан Дрејка 5+ милиона ПС4 Највећи хитови, Основни Пакет
2016 Унчартед 4: Крај лопова 15+ милиона ПС4 Највећи хитови, Основни Пакет
2016 Унчартед: Ловац Богатсва
2017 Унчартед: Изгубљено наслество 1+ милион ПС4 Највећи хитови, Основни Пакет

Награде[уреди | уреди извор]

Унчартед: Дрејково богатство је награђено са ПС3 Игрицу године од стране ИГН.[93] Унчартед 2: Међу лоповима је добило велики број награда 2009. Спајк награде видео игрица ( Игрица година , Најбоља Пластајшн 3 игрица , Најбоља Графика).[94]2010- Бафта Гејм Награде (Прича, Акција, Имплементација звука, Резултати Критика)[95] Игра је такође победила у 10 категорија, укључујући игрицу године на тринаесто годишњем Интерактивном достигнућу,[96] наградама у 5 категорија, укључујићи игрицу године, на десетој годишњој Издавачкој додели награда.[97] То је игрица са највише награда у 2009.[98] Унчартед 3: Дрејкова Илузија је освојила неколико награда 2011. Спајк награде видео игрица (Најбоља ПС3 игра, Најбоља графика)[99] на петнесто годишњој додели признање за Интерактивно достигнуће ( Изванредно достигнуће у визуалном инжењерингу, изузетно достигнуће у уметничкој режији, Изузетно достигнуће у анимацији).[100] Игра је такође награђена у категорији Видео Гejm Pisanje (енгл Video game Writing) од стране Врајтерс Гилда Америка[101] и у категорији Најбоља визуелна уметност од стране Избора гејм девелопера.[102] Била је једна од најнаграђиванијих игара 2011. у категорји игра године.[103] Унчартед 4 Крај Лопова добио је неколико награда од Гејм Награда 2016 (Најбољи наратив и Најбољи перфоманс).[104]Д.И.С.Е Награде(Авантуристичка игра године, Изузетно достигнуће у причи, Изузетно техничко достигнуће, Изузетно достигнуће у анимацији.[105] Игра је такође освојила награду за најбољу игру на тринаестој додели награда Британске академије,[106] као плајстејшн игра године на наградама Златног Џојстика[107] и као најбоља игра на Империјалним наградама(енгл Empire Awards).[108] Била је то игра која је освојила највише награда за игрицу године у 2016. години.[98] Унчартед: Изгубљено Наслество победио је у две категорије ( Игра, Франџизна авантура и монтажа звука у гејминг индустији) на Националној академији за критичаре видео игара[109] и у категорији најбоља музика/дизајн звука(Глас Публике) на Веби наградама.[110]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Leane, Rob (22. 1. 2019). „How Gears of War Inspired Uncharted”. Den of Geek. Архивирано из оригинала 4. 9. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  2. ^ Helgeson, Matt (децембар 2007). „Uncharted: Drake's Fortune Review”. Game Informer. бр. 176. Cathy Preston. стр. 149. Архивирано из оригинала 21. 11. 2008. г. Приступљено 24. 11. 2008. 
  3. ^ Dunning, Jason (16. 5. 2016). „Nolan North: "I Would Certainly Come Back" for Uncharted 5”. PlayStation LifeStyle. Craveonline. Архивирано из оригинала 22. 5. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2016. 
  4. ^ „UNCHARTED: Fortune Hunter™”. Apple App Store. Архивирано из оригинала 6. 7. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2016. 
  5. ^ „UNCHARTED: Fortune Hunter™”. Google Play. Архивирано из оригинала 24. 9. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2016. 
  6. ^ Brian Crecente (2. 6. 2011). „Uncharted Golden Abyss Delivers a Home Console Experience”. Kotaku. Архивирано из оригинала 4. 6. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  7. ^ Colin Moriarty (7. 11. 2012). „Uncharted: Fight For Fortune Unintentionally Announced”. IGN. Архивирано из оригинала 28. 11. 2014. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  8. ^ „Uncharted: Fight for Fortune turns up on Classification Board database”. VG247. 7. 11. 2012. Архивирано из оригинала 10. 11. 2012. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  9. ^ Colin Moriarty (19. 11. 2012). „Sony Unveils Uncharted: Fight For Fortune For PS Vita”. IGN. Архивирано из оригинала 17. 4. 2022. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  10. ^ Karmali, Luke (4. 6. 2015). „Uncharted: The Nathan Drake Collection Confirmed With Release Date”. IGN. Архивирано из оригинала 12. 9. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  11. ^ Blain, Louise (5. 6. 2015). „Uncharted collection is single player only but has a photo mode and new trophies”. Official PlayStation Magazine. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 2020-05-09. 
  12. ^ „Uncharted: The Nathan Drake Collection”. Metacritic. Архивирано из оригинала 26. 12. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  13. ^ Ryan, Jim (14. 4. 2020). „Announcing the Play At Home Initiative”. PlayStation Blog. Архивирано из оригинала 24. 8. 2021. г. Приступљено 30. 5. 2020. 
  14. ^ Winslow, Jeremy (5. 5. 2020). „Claim 3 Great PS4 Games For Free Before They're Gone”. Gamespot. Архивирано из оригинала 27. 5. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2020. 
  15. ^ Good, Owen (3. 12. 2016). „Uncharted: The Lost Legacy is coming from Naughty Dog”. Polygon. Архивирано из оригинала 21. 3. 2017. г. Приступљено 31. 12. 2016. 
  16. ^ Webster, Andrew (11. 4. 2017). „Uncharted: The Lost Legacy is launching in August”. The Verge. Vox Media. Архивирано из оригинала 26. 6. 2017. г. Приступљено 14. 6. 2017. 
  17. ^ Ivan, Tom (7. 12. 2021). „Uncharted remasters get PS5 release date, graphics, pricing and upgrade details”. Video Games Chronicle. Gamer Network. Архивирано из оригинала 7. 12. 2021. г. Приступљено 8. 12. 2021. 
  18. ^ Makuch, Eddie (15. 9. 2022). „Uncharted: Legacy Of Thieves Collection Hits PC October 19, System Requirements And Featured Revealed”. GameSpot. Red Ventures. Архивирано из оригинала 15. 9. 2022. г. Приступљено 16. 9. 2022. 
  19. ^ а б Ford, Greg (14. 11. 2007). „Uncharted: Drake's Fortune (PS3)”. 1UP. Архивирано из оригинала 4. 10. 2015. г. Приступљено 3. 8. 2008. 
  20. ^ McGarvey, Sterling (14. 11. 2007). „Uncharted: Drake's Fortune (PS3)”. GameSpy. Архивирано из оригинала 6. 4. 2022. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  21. ^ Monacelli, Eric (15. 6. 2015). „E3 2015: Uncharted 4 Vehicle Chase Gameplay”. Архивирано из оригинала 20. 4. 2016. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  22. ^ а б Nelson, Randy (27. 4. 2009). „Joystiq hands-on: Uncharted 2 co-op multiplayer”. Joystiq. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  23. ^ Kelly, Kevin (27. 4. 2009). „Joystiq hands-on: Uncharted 2's Deathmatch and Plunder multiplayer”. Engadget. Архивирано из оригинала 14. 1. 2010. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  24. ^ IndustryGamers (2. 11. 2009). „Interview: Amy Hennig on Making Uncharted 2, Maximizing PS3, and More”. GameDaily. Архивирано из оригинала 6. 4. 2010. г. Приступљено 8. 12. 2009. 
  25. ^ Hsu, Dan (22. 10. 2009). „Uncharted 2: Deconstructing Nathan Drake”. Bitmob. Архивирано из оригинала 16. 1. 2011. г. Приступљено 26. 2. 2011. 
  26. ^ „Uncharted - exclusive interview”. GamesRadar. 18. 5. 2007. Архивирано из оригинала 22. 1. 2022. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  27. ^ D'Alonzo, Mike (12. 6. 2009). „Uncharted 2: Among Thieves Supporting Cast E3 2009 Interview”. Архивирано из оригинала 7. 10. 2009. г. Приступљено 14. 1. 2010. 
  28. ^ Freeman, Will (15. 9. 2013). „Six of the best game romances”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 29. 9. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  29. ^ „Video games' greatest love stories for Valentine's Day”. The Telegraph. 14. 2. 2019. Архивирано из оригинала 28. 6. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  30. ^ MacDonald, Keza (14. 2. 2022). „True romance: film, music and art to fall in love with on Valentine's Day”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 7. 2022. г. Приступљено 2. 7. 2022. 
  31. ^ „Victor Sullivan”. Joystiq. 10. 3. 2009. Архивирано из оригинала 10. 7. 2010. г. Приступљено 5. 4. 2010. 
  32. ^ Cross, Tom (4. 1. 2010). „Analysis: The Sexual Politics Of Uncharted 2”. Game Developer. Архивирано из оригинала 8. 1. 2010. г. Приступљено 21. 5. 2022. 
  33. ^ Purchese, Robert (16. 10. 2009). „Uncharted 2: Among Thieves Interview”. Eurogamer. Eurogamer Network. стр. 1—3. Архивирано из оригинала 23. 1. 2010. г. Приступљено 21. 1. 2010. 
  34. ^ „First Look: 'Uncharted 2: Among Thieves'”. G4. G4 Media. 3. 2. 2009. Архивирано из оригинала 17. 10. 2012. г. Приступљено 21. 1. 2010. 
  35. ^ „Uncharted: Drake's Trail”. PressReader. Архивирано из оригинала 9. 8. 2020. г. Приступљено 25. 4. 2020. 
  36. ^ „Uncharted: The Board Game”. Архивирано из оригинала 23. 6. 2015. г. Приступљено 12. 3. 2015. 
  37. ^ Neil Druckmann (22. 10. 2009). „UNCHARTED: Eye of Indra – First Episode on PSN Today”. PlayStation Blog. Архивирано из оригинала 27. 3. 2010. г. Приступљено 1. 1. 2010. 
  38. ^ Mick Perona (4. 12. 2009). „UNCHARTED: Eye of Indra Motion Comic Episodes 3 and 4 Available Today on PSN”. PlayStation Blog. Архивирано из оригинала 7. 6. 2011. г. Приступљено 1. 1. 2010. 
  39. ^ Joey Esposito. „Comic-Con: Uncharted Comic to Debut - Comics News at IGN”. Comics.ign.com. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. Приступљено 27. 9. 2011. 
  40. ^ „Coming Soon: UNCHARTED: The Fourth Labyrinth and UNCHARTED from DC Comics – PlayStation Blog”. Blog.us.playstation.com. 19. 9. 2011. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 27. 9. 2011. 
  41. ^ „UNCHARTED #1 (OF 6)”. DC Comics.com. Архивирано из оригинала 26. 11. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2011. 
  42. ^ „Original Uncharted novel in the works from Del Rey Books”. Joystiq. 18. 12. 2008. Архивирано из оригинала 1. 1. 2011. г. Приступљено 18. 12. 2010. 
  43. ^ Kroll, Justin (2. 3. 2020). „Antonio Banderas Joins Tom Holland in 'Uncharted' Movie (EXCLUSIVE)”. Variety. Архивирано из оригинала 2. 3. 2020. г. Приступљено 2. 3. 2020. 
  44. ^ Sony Pictures UK [SonyPicturesUK] (21. 10. 2021). „Fortune favours the bold. Watch the official trailer for #UnchartedMovie, starring Tom Holland and Mark Wahlberg, Exclusively At Cinemas February 11” (твит). Приступљено 11. 2. 2022 — преко Twitter-а. 
  45. ^ McNary, Dave (24. 4. 2020). „'Spider-Man' Sequels Pushed Back Amid Sony Release Schedule Shuffle”. Variety. Penske Media Corporation. Архивирано из оригинала 25. 4. 2020. г. Приступљено 26. 4. 2020. 
  46. ^ Al-Ghamdi, Adbullah (1. 4. 2020). „'Uncharted' Movie Shut Down On Tom Holland's First Day Of Shooting”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 1. 4. 2020. г. Приступљено 1. 4. 2020. 
  47. ^ N'Duka, Amanda (16. 3. 2020). „Sony Puts Pause On 'Uncharted' Production Amid Coronavirus Fears”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 17. 3. 2020. г. Приступљено 17. 3. 2020. 
  48. ^ Warner, Sam (15. 7. 2020). „Tom Holland confirms that 'Uncharted' has finally started filming”. Digital Spy. Архивирано из оригинала 15. 7. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2020. 
  49. ^ Deschamps, Marc (15. 7. 2020). „'Uncharted' Movie: Sony Confirms Production Has Not Yet Started”. Comicbook.com. Архивирано из оригинала 15. 7. 2020. г. Приступљено 15. 7. 2020. 
  50. ^ „'Uncharted' Back on the Map”. The Hollywood Reporter. 17. 7. 2020. Архивирано из оригинала 17. 7. 2020. г. Приступљено 17. 7. 2020. 
  51. ^ Welk, Brian (17. 7. 2020). „'Uncharted' With Tom Holland, Mark Wahlberg Expected to Resume Production in Germany Monday”. TheWrap. Архивирано из оригинала 18. 7. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2020. 
  52. ^ Welk, Brian (10. 8. 2020). „Antonio Banderas Celebrates 60th Birthday in Quarantine After Positive Coronavirus Test”. TheWrap. Архивирано из оригинала 14. 8. 2020. г. Приступљено 14. 8. 2020. 
  53. ^ Ramachandran, Naman (26. 8. 2020). „'Pain and Glory' Star Antonio Banderas Recovers From Coronavirus”. Variety. Penske Media Corporation. Архивирано из оригинала 30. 8. 2020. г. Приступљено 11. 9. 2020. 
  54. ^ Fuge, Jon (16. 9. 2020). „'Uncharted' Set Photos Bring First Look at Tom Holland & Mark Wahlberg”. MovieWeb. Архивирано из оригинала 17. 9. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  55. ^ Bishop, Rollin (29. 10. 2020). „'Uncharted' Movie Officially Wraps Filming”. Comicbook. Архивирано из оригинала 29. 10. 2020. г. Приступљено 2. 11. 2020. 
  56. ^ Williams, Caleb (26. 5. 2022). „'Uncharted' Sequel Moving Forward at Sony Pictures”. Deadline. Архивирано из оригинала 6. 3. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2022. 
  57. ^ Francisco, Eric (16. 7. 2018). „Nathan Fillion Isn't Even the Best Thing About This 'Uncharted' Fan Film”. Inverse. Архивирано из оригинала 16. 7. 2018. г. Приступљено 16. 7. 2018. 
  58. ^ Stephen, Bijan (16. 7. 2018). „Nathan Fillion stars as Nathan Drake in what might be film's only good video game adaptation”. The Verge. Архивирано из оригинала 16. 7. 2018. г. Приступљено 16. 7. 2018. 
  59. ^ Christopher, Fiduccia (27. 7. 2018). „Uncharted Movie Director Praises Nathan Fillion Fan Film”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 28. 7. 2018. г. Приступљено 27. 7. 2018. 
  60. ^ „Nathan Fillion's secret 'Uncharted' fan film could lead to 'something further'”. Entertainment Weekly. 17. 7. 2018. Архивирано из оригинала 6. 3. 2020. г. Приступљено 5. 3. 2020. 
  61. ^ "Uncharted: Drake's Fortune". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on May 2, 2016. Retrieved November 14, 2011.
  62. ^ "Uncharted 2: Among Thieves". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on January 1, 2017. Retrieved November 14, 2011.
  63. ^ "Uncharted 3: Drake's Deception". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on November 28, 2015. Retrieved November 14, 2011.
  64. ^ "Uncharted: Golden Abyss". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on January 28, 2012. Retrieved August 26, 2017.
  65. ^ "Uncharted: Fight for Fortune". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on March 10, 2019. Retrieved February 9, 2018.
  66. ^ "Uncharted: Nathan Drake Collection". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on January 24, 2018. Retrieved February 9, 2018.
  67. ^ "Uncharted 4: A Thief's End". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on May 13, 2017. Retrieved May 5, 2016.
  68. ^ "Uncharted: Fortune Hunter". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on February 10, 2018. Retrieved February 9, 2018.
  69. ^ "Uncharted: The Lost Legacy". Metacritic. Red Ventures. Archived from the original on August 28, 2017. Retrieved August 26, 2017.
  70. ^ "Uncharted: Legacy of Thieves". Metacritic. Red Ventures. Retrieved February 5, 2022.
  71. ^ а б Dutton, Fred (12. 5. 2011). „Uncharted series sells 13 million copies”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 3. 8. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  72. ^ „'Uncharted 4' PS4 Graphics Comparison By Naughty Dog: 'Uncharted' 4 Vs.'Uncharted 3' [WATCH]”. www.designntrend.com. Архивирано из оригинала 13. 3. 2015. г. Приступљено 15. 1. 2022. 
  73. ^ „The Greatest Stories Ever Played: How Naughty Dog – the developer behind Uncharted 4, the year's most anticipated video game – makes summer blockbusters interactive”. Vulture.com. 11. 5. 2016. Архивирано из оригинала 15. 2. 2017. г. Приступљено 14. 2. 2017. 
  74. ^ GamesRadar_US 2010-11-09T05:26:59.312ZFeature (9. 11. 2010). „The Top 7... Best new franchises of this generation”. gamesradar. Архивирано из оригинала 3. 2. 2018. г. Приступљено 10. 3. 2019. 
  75. ^ Kain, Erik. „All This Naughty Dog Graphics Hype Is Missing The Point”. Forbes. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 17. 9. 2017. 
  76. ^ а б Barker, Sammy. „Guide: Best Uncharted Games Ranked”. PushSquare. Архивирано из оригинала 6. 4. 2018. г. Приступљено 6. 4. 2018. 
  77. ^ „PS3 Game of the Year Uncharted 2: Among Thieves”. IGN. Архивирано из оригинала 18. 12. 2009. г. Приступљено 1. 1. 2010. 
  78. ^ „Game of the Year”. GameTrailers. Архивирано из оригинала 2. 2. 2010. г. Приступљено 1. 1. 2010. 
  79. ^ а б Musa, Tala. „Every Uncharted game ranked worst to best: from Drake's Fortune to A Thief's End”. Evening Standard. Архивирано из оригинала 12. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  80. ^ Thier, Dave. „All 5 'Uncharted' Games, Ranked From Worst To Best”. Forbes. Архивирано из оригинала 12. 2. 2017. г. Приступљено 11. 2. 2017. 
  81. ^ „Legacy Platform Games at Metacritic – Metacritic”. Metacritic.com. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 5. 11. 2013. 
  82. ^ Carless, Simon (12. 11. 2009). „NPD: Uncharted 2 Heads October 2009 U.S. Game Sales”. Gamasutra. Архивирано из оригинала 16. 11. 2009. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  83. ^ „Uncharted 3”. Sony. 4. 10. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  84. ^ „Uncharted Series Tops 13 Million Sold Worldwide”. Архивирано из оригинала 22. 5. 2012. г. Приступљено 7. 1. 2015. 
  85. ^ Cullen, Johnny (24. 4. 2012). „Uncharted hits 17 million sales, UC3 GOTY inbound”. VG247. Архивирано из оригинала 31. 3. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  86. ^ Makuch, Eddie (4. 6. 2015). „Uncharted Series Reaches 21 Million Units Sold”. GameSpot. Архивирано из оригинала 21. 12. 2015. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  87. ^ Seeto, Damian (11. 5. 2016). „Uncharted Series Sales Are Over 28 Million Units Even Before Uncharted 4: A Thief's End Is Counted”. Attackofthefanboy. Modern Media. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  88. ^ George, Daniel (21. 5. 2019). „God of War surpasses 10 million sales on the PS4, Uncharted 4 tops 15M”. FanSided. Архивирано из оригинала 2. 6. 2019. г. Приступљено 21. 5. 2019. 
  89. ^ Sliva, Marty (4. 1. 2017). „CES 2017: Uncharted 4 Sold 8.7 Million Copies in 2016”. IGN. Ziff Davis. Архивирано из оригинала 5. 1. 2017. г. Приступљено 14. 2. 2017. 
  90. ^ Moss, Sebastian (9. 12. 2010). „Uncharted Series Sells Nearly 8 Million Copies”. PlayStation LifeStyle. Архивирано из оригинала 24. 6. 2016. г. Приступљено 11. 6. 2016. 
  91. ^ Barker, Sammy (9. 12. 2017). „PSX 2017: Uncharted Series Lifetime Sales Top 41.7 Million Units”. Push Square. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2017. 
  92. ^ „Uncharted 10th Anniversary Cast Panel - PSX 2017”. YouTube. PlayStation. 10. 12. 2017. Архивирано из оригинала 25. 1. 2018. г. Приступљено 14. 12. 2017. 
  93. ^ „IGN Best of 2007 - Complete List”. n4g.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  94. ^ „Spike TV Announces 2009 Video Game Award winners”. The Independent. 14. 12. 2009. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  95. ^ „Video Games Awards 2010 - Video Games - Awards - The BAFTA site”. 3. 5. 2011. Архивирано из оригинала 3. 5. 2011. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  96. ^ „Uncharted 2: Among Thieves Breaks Away and Flees with 10 Awards during the 13th Annual Interactive Achievement Awards” (PDF). 31. 3. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 3. 2010. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  97. ^ Staff. „GDC: Uncharted 2 Wins Big At 10th Annual Game Developers Choice Awards”. www.gamasutra.com. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  98. ^ а б „GAME OF THE YEAR PICKS BLOG 2009”. Архивирано из оригинала 15. 8. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  99. ^ „2011 Spike Video Game Awards: Complete Winners List | Game Rant”. gamerant.com. 11. 12. 2011. Архивирано из оригинала 7. 2. 2020. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  100. ^ Purchese, Robert (10. 2. 2012). „AIAS 2011 Awards winners revealed”. Eurogamer. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  101. ^ „Uncharted 3: Drake's Deception nets WGA Award”. VG247. 20. 2. 2012. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  102. ^ Gilbert 2012-01-06T01:54:33.5Z, Henry (6. 1. 2012). „2012 Game Developers Choice Awards honoring Portal 2, Bastion and Skyrim among others”. gamesradar. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  103. ^ „2011 GAME OF THE YEAR”. Архивирано из оригинала 21. 6. 2019. г. Приступљено 11. 1. 2020. 
  104. ^ Stark, Chelsea (1. 12. 2016). „The Game Awards: Here's the full winners list”. Polygon. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  105. ^ „Overwatch Wins DICE Game of the Year; All Winners Revealed [UPDATED]”. GameSpot. Архивирано из оригинала 16. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  106. ^ „Winners List for the British Academy Games Awards in 2017 (Plain Text)”. www.bafta.org. 6. 4. 2017. Архивирано из оригинала 7. 6. 2017. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  107. ^ Sheridan 2016-11-18T17:22:42.322Z, Connor (18. 11. 2016). „Overwatch scoops five awards, Firewatch wins Best Indie Game: Here are all the Golden Joystick 2016 winners”. gamesradar. Архивирано из оригинала 29. 4. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  108. ^ „Three Empire Awards 2017: Rogue One, Tom Hiddleston And Patrick Stewart Win Big”. Empire. 19. 3. 2017. Архивирано из оригинала 12. 6. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  109. ^ „2017 Awards | NAVGTR”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019. 
  110. ^ „Winners -- The Webby Awards”. Архивирано из оригинала 25. 6. 2018. г. Приступљено 23. 12. 2019. 

Екстерне везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mijatis3221/песак&oldid=25749245”