Куршумлија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Куршумлија

Панорама Куршумлије
Панорама Куршумлије

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Топлички
Општина Куршумлија
Становништво
Становништво (2011) 13639
Положај
Координате 43°08′27″N 21°16′04″E / 43.140833, 21.267833
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 366 m
Куршумлија на мапи Србије
{{{alt}}}
Куршумлија
Куршумлија на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18430
Позивни број 027
Регистарска ознака PK


Координате: 43° 08′ 27" СГШ, 21° 16′ 04" ИГД

Куршумлија је градско насеље у општини Куршумлија у Топличком округу. Општина Куршумлија налази се на југу Србије, близу административне линије са Косметом, величине 952 km². Њена територија смештена је у централном и горњем току реке Топлице, у сливовима њених притока Косанице и Бањске. Административни и културни центар општине је град Куршумлија, један од ретких градова у Европи који се простире на три реке, Топлица, Косаница и Бањска река. Према попису из 2011. године, насељено место Куршумлија има 12 866 становника (према попису из 2002. било је 13639 становника, а према оном из 1991. било је 12525), док цела општина Куршумлија према попису из 2011. године има 19.011 становника, распоређених у 90 насеља. У структури становништва Куршумлије преовладавају Срби (95%), потом са знатно мањим уделом Роми (1,5%), Црногорци (0,4 %) и остали (3%).

Историја[уреди]

Споменик у центру Куршумлије

У доба Римљана Куршумлија се називала Ad Fines, што значи „на крају“ јер је била на граници две провинције, Далмације и Горње Мезије. Била је у то време једна од важних станица на познатом римском путу Ниш-Љеш.

У византијско доба носила је назив Топлице и била је седиште епископије (први пут се помиње у писаним документима 1019. године, када је установљена Топличка епископија). У средњем веку била је прва престоница Стефана Немање. Између 1159. и 1168. године он је овде саградио своја прва два манастирa светог Николу и свету Богородицу, а покрио их је оловом које је давало бљештави одсјај, па је место названо Беле Цркве.

У доба Турака ту је било седиште локалне турске власти и један од највећих манастирских тргова олова и сребра у том делу Балкана. На почетку турске владавине место се звало Куршумли Килисе / Kurşunlü Kilise (тј. Оловна Црква), што се очигледно односи како на раније српско име насеља, тако и на чињеницу да су Немањине цркве опстале. Уочи ослобађања од Турака у српским документима се помиње као Куршумље, и најзад, по ослобађању 1878. године, као Куршумлија.

Стара кућа у Куршумлији

За време Првог српског устанка Карађорђеви устаници су седам година држали крај око Луковске Бање и четири пута нападали Куршумлију, док је Станоје Главаш 1806. ослободио и држао кратко време. Куршумлија је од Турака коначно ослобођена 19. јануара 1878. године. Након тога у тај крај, из којег се иселило сво муслиманско становништво, и који је малтене био испражњен, долазе досељеници из других пасивних крајева Србије (Голија, Нови Пазар...) и Црне Горе, који мењају своје старе брђанске завичаје за нови. Нови досељеници долазе у додир са старим становништвом прокупачко-лесковачко-нишке области шопског српског ареала које има дугу традицију бивствовања, које је оставило многе трагове у разним областима живота (кулинарство, грађевинарство итд) и које има много развијенију пољопривреду и радне навике.

У Првом светском рату Куршумлија и Прокупље и цела Топлица су постали познати по Другом „гвозденом“ пуку и Топличком устанку из 1917. године, чији је званични предводник био Коста Пећанац. У овом рату Куршумлија и Прокупље су претрпели велике људске и материјалне губитке.

У Другом светском рату Немци су окупирали Куршумлију 12. априла 1941. године, али су је уступили на управу Бугарима, који су окупирали град и околину 25. марта 1942. године и држали је све до ослобођења 28. августа 1944. године.

Током читавог 20. века, а и сада, Куршумлија је била у пасивном положају у односу на много веће и развијеније Прокупље и Ниш, и према тим градовима, али и према Београду текле су миграције становништва из овога краја.

Демографија[уреди]

У насељу Куршумлија живи 10300 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,7 година (34,6 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2382 [1]
1953. 2649
1961. 3391
1971. 7185
1981. 10550
1991. 12525 12371
2002. 13848 13639
2011. 12866
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
13.061 95,76%
Роми
  
207 1,51%
Црногорци
  
57 0,41%
Македонци
  
12 0,08%
Југословени
  
7 0,05%
Горанци
  
6 0,04%
Хрвати
  
4 0,02%
Бугари
  
3 0,02%
Руси
  
2 0,01%
Русини
  
1 0,00%
непознато
  
239 1,75%


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Железничка станица у Куршумлији

Спорт[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :