Латинизација (лингвистика)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили други појам, погледајте чланак Романизација.

Латинизација или романизација је представљање речи или језика латиницом, или систем којим то ради, где изворна реч или језик користе неки други писани систем (или ниједан). Методе романизације укључују транслитерацију, за представљање писаног текста, и транскрипцију, за представу говорне речи. Ово последње може се делити у фонемску транскрипцију, где се бележе фонеме или јединице семантичких значења у говору, и у више строгу фонетску транскрипцију, која прецизно бележи звукове говора. Свака романизација има своју групу правила за изговор романизоване речи.

Примери језика за које овај процес је често примјењује су кинески, јапански и корејски језик.

Ћирилизација је сличан процес представљања језика користећи ћирилицу.

Методе латинизације[уреди]

Транслитерација[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Транслитерација

Ако се латинизацијом покушава транслитеровати оригинални текст, главни принцип је један-на-један мапирати слова из изворног језика у латиницу, са мањем нагласка на изговор који је намјењен према читалацима језика. На пример, Нихон-шики латинизација јапанског језика омогућава информисаног читаоца да реконструише оригиналне јапанске слогове Кана (писмо)кана са 100% тачности, али захтева додатног знања за исправан изговор.

Транскрипција[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Транскрипција

Фонемска[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фонемска транскрипција

Намера већине латинизација је да омогући повременог читаоца који није упознат са оригиналном писму да изговара изворни језик прилично тачно. Таква латинизација следи принципе фонемске транскрипције и покушава да изрази значајне звукове (фонеме) оригиналног језика што је више могуће у циљани језик. Популарна Хепбурн романизација јапанског је пример транскрибоване латинизације створен за енглеске говорнике.

Фонетска[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Фонетска транскрипција

Фонетско претварање иде корак даље и покушава да прикаже све гласове у изворном језику, жртвујући читљивост ако је потребно помоћу знакова или конвенцијама који није пронађен у циљаном писму. У пракси, таква заступљеност готово никад не настоји да представи сваки могући алофон–посебно оне које се појављују природно због дејства коартикулације–и уместо тога ограничава себе на најзначајније алофонске разлике. Међународна фонетска абецеда је најчешћи фонетски систем транскрипције.

Упоређење[уреди]

За већину језичких парова, изградња корисне романизације укључује уступке између две крајности.

Латинизација специфичних писма[уреди]

Арапски[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Латинизација арапског писма

Арапско писмо се користи за писање арапског, персијског и урду, као и бројне друге језике у муслиманском свету, посебно афричке и азијске језике који немају властито писмо. Стандардни латинизације укључују:

Кинески[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Латинизација кинеског

Романизација кинеског језика, посебно се показало као врло тешки проблем, иако је проблем додатно компликован политичким разматрањима. Још једна компликација је и чињеница да се мандарински сматра да није писан фонетски, због тога, многе табеле латинизација садрже кинеске знакове плус један или више латинизација или бопомофо.

Стандардни мандарински[уреди]

Континентална Кина[уреди]
  • Пинјин (1958): У континенталној Кини, пинјин се званично користи за латинизацију мандаринског за више деценија, првенствено као језички алат за поучавање стандардног мандаринског језика за студенте чији матерни језик није стандардни мандарински. Систем се користи у неким другим кинеским говорногим подручјима као што су Сингапур и делови Тајвана, те је усвојен од већине међународне заједнице као стандард за писање кинеске речи и имена у латиници. Вредност пинјин у образовању у Кини лежи у чињеници да Кина има дословно хиљада различитих дијалекта, иако постоји само један заједнички писмени језик и само један заједнички стандардизовани говорни облик.
  • ISO 7098 (1991): На основи пинјина.
Тајван[уреди]
Сингапур[уреди]
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Латинизација кинеског језика у Сингапуру

Стандардни кантонски[уреди]

Ћирилица[уреди]

Српски[уреди]

Бугарски[уреди]

Овај данашњи званични бугарски систем постоји од 1995., мада у прошлости био је коришћен такозвани систем Андрејчина (кој је сличан Српске латинице) на путоказима и таблама са именима улица.

Руски[уреди]

Украјински[уреди]

Белоруски[уреди]