Некропола са стећцима Дубац

С Википедије, слободне енциклопедије
Некропола са стећцима Дубац
Опште информације
МестоЧајниче
Ентитет Република Српска
Врста спомениканационални споменик
Тип културног добраЗаштићено историјско подручје

Некропола са стећцима Дубац у Батову у општини Чајниче у Републици Српској је национални споменик Босне и Херцеговине. Локалитет је познат као историјско подручје „Мраморови“. Национални споменик чине подручје са три гроба са стећцима.

Опис добра[уреди | уреди извор]

Некропола са стећцима Дубац налази се на приватном поседу у истоименом селу, на брежуљку, у чијој је близини локални сеоски пут. Под заштитом се налази укупно 78 m². На овом подручју евидентирана су три гроба са стећцима у облику сандука.

Стећци су без видљивих украса који су карактеристични за оваква гробна обележја. Први сандук је са постољем и димензија је 170x75x20 cm. Други сандук је преврнут на бочну североисточну страну и има димензије 180x62x24 cm. Трећи сандук је најмањи са димензијама 150x69x5 cm и потпуно је утонуо.

Стећци су обрасли лишајевима, док је трећи, најмањи гроб, прекривен хумусом.

Степен заштите[уреди | уреди извор]

Некропола са стећцима Дубац у Батову нису били уписани у Регистар споменика културе Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине. У просторном плану Босне и Херцеговине до 2000. године, за подручје општине Чајниће је евидентирано осам локалитета са стећцима. Међутим, није постојала прецизна идентификација о њима. Комисија за очување националних споменика у Босни и Херцеговини је, 10. фебруара 2010. године, прогласила историјско подручје — некрополу са стећцима националним спомеником. На заштићеном локалитету су дозвољени искључиво истраживачки и конзерваторско-рестаураторски радови

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • 1957. Вего, Марко, Насеља босанске средњовјековне државе, Сарајево, 1957.
  • 1971. Бешлагић, Шефик, Стећци, каталошко-топографски преглед, Сарајево, 1971.
  • 1973. Петровић, Ђурђица, Архивско-историјска истраживања. У: Група аутора: Горње Подриње у доба Косача, научноистраживачки програм бр. ИИИ/1973, Носилац Завод за заштиту споменика културе Босне и Херцеговине, Сарајево, Сарајево, 1973.
  • 1978. Ковачевић-Којић, Десанка, Градска насеља средњовјековне босанске државе, Сарајево, 1978.
  • 1980. Група аутора, Просторни план Босне и Херцеговине, фаза б – валоризација, природне и културно-хисторијске вриједности, Институт за архитектуру, урбанизам и просторно планирање Архитектонског факултет у Сарајеву и Урбанистички завод за Босну и Херцеговину Сарајево, Срајево, 1980.
  • 1988. Археолошки лексикон Босне и Херцеговине, Сарајево, 1988

Извори[уреди | уреди извор]

Одлука комисије о заштити добра

Спољашње стране[уреди | уреди извор]