Флора Републике Српске

С Википедије, слободне енциклопедије
Флора Републике Српске
КонтинентЕвропа
РегионЈужна Европа
Површина25.053 km² (.)
 — копно %
 — вода %
ГраницеФедерација Босне и Херцеговине
Република Хрватска
Република Србија
Република Црна Гора
Највиша тачкаМаглић
2.386 метар надморске висине

Флора Републике Српске убраја се у најразноликије у читавој Европи, јер на овом простору живи око 3.300 биљних врста, које су значајне за оптимално функционисање екосистема, као и за живот људи на ширем простору Балканског полуострва.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Вегетација Босне и Херцеговине по први пут је сустематски истраживална у другој половини 20 века. Пионири фитоценолошких проучавања били су Хорват И. и Трегубов, са првим истраживањима Вранице (у четрвртој) и Клековаче (у петој деценији).[2]

Након Другог светског рата истраживањем шумских фитоценоза бавин се Фукарек П., који на Катедри за екологију шума Шумарског факултета у Сарајеву покренуо публицистичку и истраживачку делатност.

Током 1950-их Фукареку се придружују чланови његове школе Стефановић В. и Фабијанић Б., који реализују многе пројекте у сарадњи са Биолошким одсеком ПМФ-а у Сарајеву: Ритер-Студничка Х.

Значајан допринос истраживањима шумских екосистема Босне и Херцеговине дају познати ботаничари и еколози: Шилић Ч., Лакушић Р., Бјелчић Ж. и послије Реџић С. Стефановић и Беус В. и преузимају велики посао картирања шумске вегетације, кроз пројекте ех-Југославије (вегетацијске карте 1:1.000.000 и 1: 200.000, карта реалне вегетације, карте шумскопривредних подручја 1:25.000). Катедре је Еколошковегетацијска рејонизација Босне и Херцеговине, такође је дала свој допринос са серијом оригиналних карата 1:500.000).

Истраживања у Босни и Херцеговини била су од почетка заснована на Циришко-монпељешкој школи Браун-Бланкеа, али у наслеђе је остављен терет неусклађивања таксономије са европским, као и номенклатуре са доношеним Међународним кодексима (1976, 2000). Други очигледан недостатак досадашњих истраживања је несразмјерно лоше истражен западни део Републике Српске у односу на источни.

Носиоци истраживања шумских фитоценоза у последњој деценији 20. века су стручњаци шумарског факултета у Бања Луци Буцало В. и Брујић Ј., који су формирали снажан тим, који покушава да поменуте недостатке отклони. Суочен са недостатком темељних флористичких истраживања, птим је до сада дао највећи допринос у овој области.

Радовима Ћирића, Стефановића, Дринића, Манушева Л., Бурлице, Фабијанића, Диздаревића, Пролића, Павлича, Вукорепа и других истраживача, у периоду од 1971– 1983. године извршена је типолошка обрада већине шума у Босне и Херцеговине. У радовима који су објављени у наведеном периоду дати су подаци о производним карактеристикама истражених типова шума, а на основу резултата инвентуре шума на великим површинама од 1964–1968. године, као и каснијих теренских истраживања поменутих аутора.

Како типолошка истраживања напред наведених установа нису настављена и нису заокружена. У 2000-тих Буцало је покушао приближити босанску и србијанску типологију шума.

Опште информације[уреди | уреди извор]

Укупна површина Републике Српске износи 24.666 km² . Пољопривредно земљиште заузима 1.251.695 ha, односно 50,70% територије. Шуме и шумско земљиште покривају 1.276.707 ha или 51,77%. Трстици и мочваре заузимају 616 ha, а остатак од 153.351 ha или 6,27% су непродуктивне површине (изграђене површине, камењари, клизишта).[3]

Са аспекта биолошке и геолошке разноврсности флористичко богатство, територија Републике Српске представља уникатно подручје у Европи. На терене испод 500 m надморске висине отпада око 48%, а на терене изнад 1,00 m око 20% површине Републике Српске, што указује на изузетну разноврсност територије у погледу физичко-географских услова.

Висок степен очуваности природе, таништа и екосистема на њеној територији одржао се до данас захваљујући утицајима фактора, као што су:

  • специфична орографија,
  • геолошка подлога,
  • хидрологија,
  • екоклима,
  • спорадично испољени антропогени утицаји.

Подручје Републике Српске је нарочито интересантно са становишта заступљености и очуваности геолошких раритета. Специфични климатски услови резултирали су развојем бројних, ретких, ендемских и реликтних биљних заједница. Прашума Перућица са површином од 1.434 ha, представља највећи прашумски резерват у Европи.

На територији Републике Српске налазе се квалитативно највриједније биолошко-просторне целине на нивоу Босне и Херцеговине, међу које спадају:

  • два национална парка Сутјеска и Козара, шумски резервати Лом, Јањ и Перућица, Рамсарско мјесто, Бардача код Српца, и неколико парк-шума и заштићених пејзажа и бројни други вредни објекти.

Шуме[уреди | уреди извор]

Букова стабла у прашуми Перућица

На површини од око 1 милион ха којим газдује предузеће "Шуме Републике Српске", четинари су заступљени са 38% а лишћари са 62%.[4]

  • Међу четинарима најзаступљеније је јела са 18%, следе смрча са 14%, црни бор 3% и бели бор 2%
  • Међу лишћарима доминира буква са 45%, следи храст са 8%, племенити лишћари 7% и остали лишћари 7%.

Годишњи прираст шума износи око 5 милиона м3, а годишњи етат око 3,5 милиона м3.

Прашума Сутјеска[уреди | уреди извор]

Вегетација прашуме сутјеска састоји се из густих шума (66%), које се састоје од великих букових стабала високих 60 метара, са обимом од око једног и по метра,те ендемичних примерака црних борова. Дрвеће у прашуми Перућица никада није пописивано, а нека од њих стара су чак 300 година.[5][6]

На падинама северозападних брда постоје густе четинарске и букве до висине од 1.600 метара, док су у осталим деловима веома стрме падине неплодне и камените. Пашњаци се налазе на надморским висоравнима изнад 1.600 метара.[7][8]

Између шума су планински пашњаци, ливаде и каменита подручја са местимичним растињем, и цветно богатство које обухвата 2.600 врста васкуларних биљака, од којих су многе ретке и ендемске врсте, као и приближно стотину врста јестивих гљива.

Поплавне шуме[уреди | уреди извор]

Бела врба

Поплавне шума чине:

  • бела врба (Salix alha) има високо беличасто стабло, која сплетом кореновог система заштићује обале риека од претеране ерозије;
  • крта врба (Salix fragilis), омање дрво чије су гранчице у основи јако крте, а лиска у основи је најшира (у парковима се гаји жута или жалосна врба, (Salix babiloni-са); ловор врба (Salix petandra) која има кожасте јајасте листове,
  • Црна топола
    барска ива (Salix cinerea) има разгранат, густ и низак грм са обрнуто јајоликим листовима, који су на средини ужи, насељава брдске и планинске потоке и влажне ливаде; расте на плодним влачним земљиштима нарочито уз рубове и оазе шума, те на пожаришту (слична јој је велелисна врба S. grandifolia која расте у шумама):
  • пузава врба (Salix perens) расте ниско по земљи, и спречава ерозију;
  • багренац (Amorpha fructicosa) алхотона врста која се нарочито расте уз Саву;
  • евроамеричка топола (Populus euroamericana), алохтона врста која има уску крошњу која у пролеће има бакреноцрвено лишће;
  • црна јова (Alnus glutinosa) која расте дуж обала река, живозелене је боје и са мало назубљеним листовима (млади листови су лепљиви);

Листопадне шуме[уреди | уреди извор]

Шума храста лужњака
Пољски брест
Шуме храста

Шуме храста лужњака или робура (Quercus robur), са листовима који имају кратке петељке, а плодови на дугим петељкама, у Републици Српској развијају се на вишим положајима, на којима се вода задржава у зони ризосфере. У Поткозарју налази се у облику шумских оаза или солитера.

Шуме храста китњака (Quercus petrea) у чији састав улази: обични граб (Carpinus betulus) су богато заступљене на брдском положају Козаре у облику заједнице Quercus - Carpinetum, која није изложена поплави, а нарочито је развијена на јужним експозицијама.

Мезофилне шуме храста китњака и обичног граба заузимају широк простор у брдском појасу градећи типичан климатски екосистем.

Шуме кестена

Шуме питомог кестена (Castanea sativa) развијају ce на северозападним падинама Козаре око Костајнице (и на Просари) на топлијим стаништима у Републици Српској.

Шуме бреста
Шуме јасена

Пољски јасен (Fraxinus angustifolia).

Шуме брезе
Јаворац

Шуме брезе (Betula verrucosa) јављују се у облику оаза или солитера у листопадним шумама на хладнијим стништима.

Шуме јасике

Шума јасике (Populus tremula) јавља се у облику оазе или солитерних стабала у буковој шуми.

Шуме липе

Крупнолисна липа (Tilia grandifolia),

Шуме букве
Букова шума на Козари

Шума букве (Fagus moesiaca) доминантна је у сливу Мљечанице и на Витловској коси, Равној гори, Бијелој води, Котловачи, Буковици, Кривој страни, Јелица потоку, у виду високих стабала до 35 m, пречника 150 cm и старости 300 година.

Мезофилне букове шуме по правилу заузимају северне експозиције, са блажим нагибом, на земљишту шија је геолошка подлога хетерогена.

Ксеротермне букове шуме развијају се према јужним експозицијама ca већим нагибом, већином на кречњацима и доломитима, односно на Земљишту комбисолу, у условима средња годишња влажност ваздуха између 65 и 75%, средње годишње температуре између 7 и 9 °C, (-20 °C до 40 °C) и средња годишња осунчаности између 1.800 и 2.000 сати.

Јаворове шуме

У јаворовим шумама доминирају:

  • Млеч (Acer platanoides),
  • јавор глувач (Acer obtusatum),
  • жестика (Acer tataricum),
  • горски јавор (Acerpseudoplatanus) који се појављује као оаза или најчешће као солитарно стабло. Налазе се на простору Јаворовог бунара изнад Црне ријеке североисточно од Мраковице у којима се налазе ретка стабла букве и јеле, али и на другим ликацијама у Републици Српској.

Мешовите шуме[уреди | уреди извор]

Мезијска буква (Fagus moesiaca)
Обична јела (Abies alba)

У мешовита шумама доминира мезијска буква (Fagus moesiaca) и обична јела (Abies alba) на пример: северно преко Мотајице (806 m) до Главуше (792 m) где доминира јела од 67%, буква 30% и остале врсте 3% (смрча, црни бор).

Мешовите шуме које доминирају на Козари су на:

  • подручју потока Зофика (буква, липа, лијеска);
  • Похоровом брду и Ратовоје главици (храст, буква, јела);
  • Долиници и Јовачу (високе шуме букве и јеле);
  • Буковом виру (буква и јела).

Шума тисе (Taxus hacata) налази се уз поток Тисоваче која је деградирана, те се налазе солитерн стабла. Неколико стабала се налазе у кањону Врбаса (12 km изнад Бања Луке).

Шума јеле (Abies alba) доминира на платоу Мраковице (806 m), али се спушта према мешовитим шумама између Велике и Мале Мљечанице до 400 m н.в. у храстовим шумама.

Висока и густа четинарска шума на планини Клековачи расте до надморске висине од око 1.500 м, а потом прелази у ређу букову шуму. Сам врх Клековаче обрастао је клеком, ниским растињем, па се претпоставља да је по њему планина и добила име.

Шумске културе у виду унешених врста[уреди | уреди извор]

Европски ариш (Larix decudua)

На појединим локалитетима (као нпр на Козари) развијене шумске културе у виду унешених врста јавља ју се:

Угрожене врсте[уреди | уреди извор]

Тиса
Љутић
Висибаба

Од ретких и угрожених биљака Босне и Херцеговине на ширем простору Козаре регистровано је 19 врста:[9][10]

Ливаде[уреди | уреди извор]

Ливаде су разијене око речних корита, а нарочито на алувијалним равнима.

Воћњаци и агрофитоценозе житарица[уреди | уреди извор]

На заравнима изнад долина и брежуљцима налазе се агрофитоценозе воћњака (јабуке, крушке, шљиве), и агрофитоценозе житарица (пшеница, кукуруз, овас, јечам, раж), које се најчешће налазе на миоценим пешчарама који су прекривени глином.

Зељасте биљке[уреди | уреди извор]

Међу зељастим биљкама у Републици Српској су најчешће:

  • ребрача (Blechnum - spicant); карактеристична врста у јеловим шумама и гради заједницу (Blechno-Abietetum);
  • јеленски језик (Phyllitis scolopendrum) насељава влажне шуме на плитком хумусном земљишту на кречњаку;
  • слатка папрат (Polypodium vulgare) насељава стене и камене блокове и пањеве који су обрасли маховином у сеновитим листопадним и четинарским шумама;
  • копитњак (Asarum europaeum) карактетистична врста је реда Fagetalia (расте у храстовим и буковим шумама);
  • кукурек (Heleborus odorus) насељава светла станишта (шикаре, пропланке, крчевине од низина до брдских области);
  • павит (Clematis recta) насељава светле шуме, шикаре, врзине поред путева;
  • шумарица обична (Anetope morosa) појављује се у рано пролеће у мезофилним шумама и шикарама заједнице храста китњака и обичног граба (Querco - Carpinetum)
  • шумарица жута (Anemone ranunculoides) насељава поплавне шуме храста и букове шуме;
  • јетренка (Hepatica nobilis) најчешће расте у храстово-грабовим шумама;
  • јагорчевина (Primula vulgaris) расте у светлим шумама и шикарама, и на рубовима шума и другим стаништима;
  • циклама (Cyclamen purpur) расте у брдовитим шумама,
  • јагода (Fragaria vesca) има широку еколошку валенцу, али је најчешће налазимо у вегетацији шумских пожаришта и крчевинама;
  • петопрста (Patentila mixrantha) расте у шумама од низијског до монтаног појаса;
  • срчењак (Potentila erecta) има веома широк ареал;
  • орлови нокти (Astragalus glycyphyl!os) расту у различитим шумама и пропланцима;
  • кукавичица (Lathyrus venetus)
  • зечија соца (OxaIis acetoseiia) расте у шумама од низијских до високо планинских подручја;
  • жути гавез (Symphytum tuberosum) расте у светлим шумама;
  • плућњак (Pulmonaria officinalis) најчешће расте у листопадним шумам;
  • велебиље (Atropa belladonna) најбоље расте на паљевинама и шумским сечинама у заједници Atropetum belladonnae;
  • мртва коприва (Lamium macula-tum) расте најчешће у влажним мезофилним шумама;
  • вранилова трава (Origanum vidgare) заступљена је у шумама храста и букве;
  • сремуш (Allium ursinum) карактеристична је врста реда Fagetalia;
  • пасји трн (Ertythoronium dens - canis) веома је чест у шумама храста китњака и обичног граба;
  • процјепак (Scillia bifolia)
  • петров крст (Paris quadrifolia) расте од низијских до планинских шума;
  • ђурђевак (Convallaria majalis) претежно расте у храстовим и буковим шумама;
  • козлац (Arum macuiatum) вишегодишња је зељаста биљка из породице козлаца (Araceae). расте у шумама од низијских до брдских подручја;
  • таксон (Athamanta turbith subsp haynaldii, која је изворно описна на планини Клековачи као биљка кречњачких литица југоисточних Динарида.[12]

Лековите и ароматичне биљке[уреди | уреди извор]

Међу лековитим и ароматичним биљним врстана на подручју Републике Српске најзаступљеније су:[13][14]

Чичак
  • дивља јагода (Fragaria vesca)
  • маслачак (Taraxacum officinale)
  • боквица (Plantago media)
  • боровница (Vaccinium myrtillus)
  • велебиље (Atropa belladonna)
  • Нана
    мајчина душица (Thymus serpyllum)
  • бела липа (Tilia cordata)
  • бреза (Betula verucoso)
  • клека (Juniperus communis)
  • нана (Mentha piperita)
  • јагорчевина (Primula vulgaris)
  • зова (Sambucus nigra)
  • трешња (Prunus avium)
  • жалфија, кадуља (Salvia officinalis)
  • Руска дуњица
    оскоруша (Sorbus domestica)
  • плућнак (Pulmonaria officinalis )
  • бели глог (Crataegus monogyna)

Биљне врсте у парковима[уреди | уреди извор]

У парковима Републике Српске узгајају се:

  • украсна врста руска дуњица Cotoneaster пореколом из Кине;
  • малина (Ruhus ideus) честа на шумским падинама.

Угроженост[уреди | уреди извор]

Бројне биљне врсте у Републици Српској угрожене суЧ

  • различитим негативним утицајима,
  • директним уништавањем путем претеране експлоатације (неконтролисана сеча шума, некотролисаног сакупљања лековитих биљака и сл.), а
  • загађивањем животне средине
  • екоцидом природних еко-система (станишта и биоценоза).

Све ово намеће, надлежнима али и целој заједници у Републици Српској, потребу да се приступи заштити и унапређењу природе на нов начин. У том смислу потребно је убрзати обнову природних еко-система антропогеном ревитализацијом, планским и систематским деловањем човека.

Вегетација је озбиљно угрожена на брдско-планинском простору Републике Српске, на коме настају антропогене пустиње, те дуж обала река, на којима егзистира поплавна вегетација, као и тамо где се развија агропроизводња и урбанизација.

Дуж већине река готово је потпуно уништена поплавна вегетација (јова, врба и топола), затим мочварна и барска вегетација (трска, рогоз, водени орашак, лопоч, локвањ). На тај начин реке и језера губе животне залихе за многе организме.

Овом деструкцијом водени екосистеми постају рањиви и крајње осетљиви на разноврсно загађење, јер су изгубили вегетацијски биофилтер, а вода постаје непогодна за пиће, повећава се процес аутрофизације, и појава „цветања воде” од присуства алги.

Вегетација се снажно деградира и уништава и на травњачким екосистемима (ливадама и пашњацима), што наноси штету у агропроизводњи и изазива појаву голети, нарочито на стрмим теренима.

Директан негативни утицаји на флору РС[15][уреди | уреди извор]

  • прекомерна и неконтролисана експлоатација биљних врста;
  • непридржавање прописаних режима;
  • недовољно истражен биљни свет на територији Републике Српске (није позната бројност већине биљних и животињских врста);
  • уништавање биљних врста различитим негативним утицајима;
  • загађивање животне средине;
  • уништавање вегетације услед развоја агропроизводње и урбанизације;
  • недовољна улагања у заштиту флоре.

Заштита[уреди | уреди извор]

Уредбом о црвеној листи заштићених врста флоре Републике Српске утврђена је Црвена листа заштићених врста флоре Републике Српске.[16]

Црвену листу чини скуп угрожених врста флоре у Републици Српској, које су стављену на листу васкуларне флоре, која садржи податке:

  • научно име (латински назив),
  • синоним који је у употреби,
  • назив врсте на српском језику ,
  • породица.

На Црвеној листи налази се 818 врста васкуларне флоре.

Заштићена подручја[уреди | уреди извор]

Површине под заштићеним подручјима у Босни и Херцеговини[17]
Категорија заштићених подручја Површина у
ha
Укупне шумске
површине
Национални паркови (без Перућице) 19.191 0,71%
Прашумски резервати 2.004 0,07%
Шумски резервати 597 0,03%
Специјални резервати 296 0,01%
Парк шуме 1.190 0,04%
Природни паркови 2.000 0,07%
Резервати мунике 255 0,01%
Укупно 25.533 0,94%

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Beck-Mannagetta G., Malý K., Bjelčić Ž. (1967). Flora Bosnae et Hercegovinae 4 – Sympetalae, 2. Zemaljski muzej Bosne i Hercegovine u Sarajevu, Prirodnjačko odjeljenje, Posebno izdanje 2: 5–111.
  2. ^ 3.5.4. Истраженост шумских екосистема У: Стратегија заштите природе Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2021), Влада Републике Српске, април, 2011.године, стр.98
  3. ^ Стратегија развоја пољопривреде Републике Српске до 2015. године
  4. ^ „Подаци из Катастра шума и шумског земљишта”. sumerepublikesrpske.org. Приступљено 1. 11. 2021. 
  5. ^ Milanović, Đorđije (2017-12-13). „VASKULARNA FLORA AKVATIČNIH I VLAŽNIH STANIŠTA UZ GLACIJALNA JEZERA U NACIONALNOM PARKU SUTJESKA (REPUBLIKA SRPSKA, BOSNA I HERCEGOVINA)”. ГЛАСНИК ШУМАРСКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БАЊОЈ ЛУЦИ (на језику: rs) (26). ISSN 1512-956X. doi:10.7251/GSF1726075M. 
  6. ^ Bucalo V., Brujić J., Travar J., Milanović Đ. (2007). Pregled flore prašumskog rezervata Lom. Šumarstvo 95: 35–48.
  7. ^ „National Park Sutjeska” (на језику: енглески). Highlander. Архивирано из оригинала 11. 7. 2011. г. Приступљено 20. 11. 2019. 
  8. ^ „Sutjeska National Park” (на језику: енглески). Visitsrajevo.ba. Архивирано из оригинала 20. 1. 2013. г. Приступљено 20. 11. 2019. 
  9. ^ Milanović Đ. (2014). Šaševi (Carex L.) Bosne i Hercegovine – taksonomska, morfološka i horološka studija. Završni rad, Univerzitet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet: 101 str.
  10. ^ Bjelčić Ž. (1987). Endemi u biljnom svijetu Bosne i Hercegovine i problem zaštite. U: Zbornik radova naučnog skupa „Zaštita endema u živom svijetu Jugoslavije“. ANUBIH, Posebna izdanja, Sarajevo: 95–102.
  11. ^ Šilić Č. (2008). Gospina papučica interesantna i rijetka. Fondeko svijet 26: 10.
  12. ^ Milanović Đ., Brujić J., Stupar V., Travar J. (2009). Flora of potential protected area “Klekovača-Lom” in western Bosnia and Herzegovina [Abstract]. U: 5th Balkan Botanical Congress - Book of abstracts. Serbian Academy of sciences and arts, University of Belgrade, Faculty of Biology: 41
  13. ^ Horvat I. (1933). Istraživanje vegetacije hercegovačkih i crnogorskih planina. Ljetopis Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti 46: 101–113.
  14. ^ „EKOLOGIJA”. www.znanje.org. Приступљено 2021-11-06. 
  15. ^ „Подручја карактеристичне флоре и фауне Оцјена стања и проблемиМинистарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију, ИЗМЈЕНE И ДОПУНE ПРОСТОРНОГ ПЛАНА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ ДО 2025. ГОДИНЕ” (PDF). www.vladars.net. 1. 11. 2013. стр. 158. Приступљено 1. 11. 2021. 
  16. ^ „УСВОЈЕНА УРЕДБА О ЦРВЕНОЈ ЛИСТИ ЗАШТИЋЕНИХ ВРСТА ФЛОРЕ И ФАУНЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ – JNU Institut za zaštitu i ekologiju Republike Srpske, Banja Luka” (на језику: српски). Приступљено 2021-11-01. 
  17. ^ 3.5.7. Стање заштићених подручја У: СТРАТЕГИЈА ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2021), Влада Републике Српске, април, 2011.године, стр.106

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stupar V., Milanović Đ., Brujić J. (2021). Vaskularna flora Republike Srpske. Šumarski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. Banja Luka: 499 str.
  • Abadžić S., Šilić Č. (1990). O dvjema prinovama u flori Bosne i Hercegovine. Bilten Društva ekologa BiH, serija B 5: 81–83.
  • Dukić V., Maunaga Z. (2006). Stanje prašuma Lom i Janj u drugoj polovini XX vijeka. U: Zbornik radova Naučne konferencije “Gazdovanje šumskim ekosistemima nacionalnih parkova i drugih zaštićenih područja”, Jahorina-NP Sutjeska, 05-08. jul 2006. Univeritet u Banjoj Luci, Šumarski fakultet: 561–568.
  • Fiala F. (1891b). Floristički prilozi. Glasnik Zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini 3(3): 280–282
  • Slavnić, Ÿ., Bjelžić, Ÿeçka (1963): Glavna biljnogeografska obeležja sjeverozapadne Bosne. GZM, Prir. nauke, Nova serija, Sv. 2, st. 41-59, Sarajevo.
  • Åilić, Ø. (2002): Spisak biljnih vrsta (Pteridophyta i Spermatophyta) za Crvenu knjigu Bosne i Hercegovine. GZM BiH, (PN), N. S., sv. 31, 323-367, Sarajevo.Tutin,
  • T. G., Heuywood, V. H., Bur ges, N. A., Moore, D. M., Va l en t i ne , D.H., Wal t er s, S. M. et Webb, D. A. (1964-1980): Flora europaea, Vol . I-* V, Cambridge.Wal t er , H., Straka, H. (1970): Arealkunde. Eugen Ulmer, Stuttgart
  • Kovačević, Z.: Korovska flora i vegetacija vinograda Bosne i Hercegovine. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2008.
  • Kovačević, Z., Šumatić, N., Petrović, D., Herceg, N.: Ljetni aspekt korovske flore vinograda Hercegovine. Knjiga sažetaka. 2. hrvatskog botaničkog kongresa, Zagreb, 28, 2007a.
  • Kovačević, Z., Šumatić, N., Kojić, M., Petrović, D., Herceg, N.: Adventivna korovska flora Bosne i Hercegovine. Zbornik rezimea IV simpozijuma o zaštiti bilja u BiH, Teslić, 23, 2007b.
  • Maly, K.: Notizen zur Flora von Bosnien-Herzegovina. Glasnik Zemaljskog muzeja za Bosnu i Hercegovinu, Sarajevo, II, 1-2, 1940.
  • Mataruga, D.: Proučavanje efikasnosti folijarnih herbicida u suzbijanju ambrozije (Ambrosia artemisiifolia L.). Magistarska teza. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2006.
  • Mitrić, S.: Proučavanje korova voćnjaka kao osnova za primjenu herbicida. Magistarska teza. Univerzitet u Banjaluci, Poljoprivredni fakultet, 2004.
  • Oberdorfer, E.: Pflanzensoziologische Exkursionaflora für Deutschland und angrenzedne Gebiete. Eugen Ulmer Verlag, Stuttgart, 2001.
  • Petronić, S.: Ruderalna flora i vegetacija Pala. Doktorska disertacija. Univerzitet u Banjaluci, Prirodno-matematički fakultet, 2005.