Некропола са стећцима Ченгић Бара

С Википедије, слободне енциклопедије
Некропола са стећцима Ченгић Бара
Светска баштина Унеска
Званично имеНекропола са стећцима Ченгић Бара
МестоКалиновик, Босна и Херцеговина Уреди на Википодацима
Координате43° 25′ С; 18° 24′ И / 43.42° С; 18.4° И / 43.42; 18.4
Површина038, 19 ha (4.100.000, 2.000.000 sq ft)
Критеријумкултурна: iii, vi
Референца1504
Упис2016. (41. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/1504

Некропола са стећцима Ченгић Бара, је споменик културе смештен у општини Kалиновик, налази се на листи 30 средњовековних некропола стећака које су 2016. године проглашене Светском баштином УНЕСЦО-а. На листи су 22 некрополе у Босни и Херцеговини, по 3 у Србији и Црној Гори, а 2 у Хрватској [1].

Локација[уреди | уреди извор]

Ченгића Бара је летње сточарско насеље смештено у високом крашком пољу, које се зове Kладово поље, а налази се на Зеленгори. Од Kалиновика је удаљено око 11 км ваздушне линије у правцу југозапада.

Опис[уреди | уреди извор]

Од 1954. до 1956. године, Шефик Бешлагић извршио је евидентирање и обраду некропола са стећцима у околини Kалиновика.

У самоме средишту локалитета смештена је некропола са 52 стећка. Сви стећци израђени су од кречњака и потичу из каменолома који се налази око 100 метара од некрополе у правцу југоистока. Углавном заступљени су сандуци. У некрополи се налази 35 сандука, од чега је знатан број високих. Велики број сандука је са постољем. Сљемењака има шест и они су доста високи, што је једна од карактеристика ове некрополе. Остатак стећака чине плоче (11 примерака).

Најзаступљенији мотиви на стећцима су; тордирана врпца и фризови са повијеним тролистовима, затим мотиви штита и мача, биљних стилизација, крижева у кружним венцима, птица, јелена и сцена лова на јелене те кола и турнира. На стећку бр. 45 евидентиран је и натпис у босанској ћирилици који говори да ту лежи Стојан Оподиновић. Натпис у транлитерацији гласи:

1. ред: А СЕ ЛЕЖИ СТЬН ОПОДИНОБ - 2. ред: ИВЬ

У транскрипцији наслов гласи; А се лежи Ст [о] Ьн (Стојан) ОподиновичЬ [2]

Знатан број стећака оштећен је услед дуготрајног деловања атмосферилија. Стећци су веома угрожени присуством биљних организама, лишаја и маховина. Велики је број утонулих стећака па не постоје коначни подаци о заступљености и разноврсности декоративних мотива.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Stećci”. unescobih.mcp.gov.ba. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 2022-06-13. 
  2. ^ „Marko Vego - Zbornik Srednjovjekovnih Natpisa Bosne I Hercegovine I | PDF”. Scribd (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-13.