Односи Србије и НАТО пакта
Србија |
НАТО |
---|
Односи Србије и НАТО пакта су односи Републике Србије и НАТО пакта.
Република Србија је децембра 2006. приступила НАТО програму Партнерство за мир (ПзМ). Србија је изабрала ову партнерску сарадњу као оптималан вид за остварење својих безбедносних циљева – унапређење одбрамбених способности уз задржавање војне неутралности. Програм ПзМ је за сваку земљу учесницу индивидуалан и специфичан. Политички оквир који окупља све државе чланице НАТО и учеснице програма Партнерство за мир је политичко-безбедносни форум Савет евроатлантског партнерства (енг. Euro-Atlantic Partnership Council - EAPC).
Односи Републике Србије и НАТО су у много чему специфични - резултат су и рефлексија историјских околности, догађаја из недавне прошлости и отворених актуелних питања. Позиција НАТО према питању Косова и Метохије, односно чињеница да је већина држава чланица Алијансе признала једнострано проглашлену независност Косова, као и учешће НАТО/КФОР у формирању нелегалних, тзв. Косовских безбедносних снага, оптерећује и неминовно се одражава на тренутни ниво односа Републике Србије и НАТО.
Упоредо са унапређивањем односа са релевантним структурама НАТО, Република Србија развија разноврсну билатералну сарадњу у политичко-безбедносној области са државама чланицама НАТО и Партнерства за мир. Ова сарадња чини важан сегмент укупних односа Републике Србије са НАТО. Тренутни ниво билатералне сарадње са појединим државама у значајној мери одређен је њиховим ставом према једнострано проглашеној независности Косова.
4 од 28 државе чланице нису признале једнострано проглашење независности Косова (Грчка, Румунија, Словачка и Шпанија).
Шеф Мисије Републике Србије при НАТО у Бриселу[уреди | уреди извор]
Крајем октобра 2008. године, Влада Републике Србије је донела Одлуку о отварању Мисије Републике Србије при НАТО, што је представљало важан корак у циљу јачања дипломатског и одбрамбено-војног присуства у седишту НАТО у Бриселу, за унапређење дијалога и развој сарадње у оквиру програма Партнерство за мир. Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године.
- Миомир Удовички, амбасадор од 2014.
Раније:
- Бранислав Милинковић, амбасадор од 2009. до 2012. (од 2004. био специјални изасланик шефа дипломатије)
Шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду[уреди | уреди извор]
Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
- италијански бригадни генерал Антонело Месенио Занити, од 2021.
- италијански бригадни генерал Ћезаре Маринели од 2016. (седми шеф НАТО војне канцеларије за везу у Београду)
- италијански бригадни генерал Лучо Бата од 2014. до 2016.
- италијански бригадни генерал Орнело Барон до 2014.
- Лучо Бата од 2004. до 2007.
На основу закљученог споразума између Министарства одбране Републике Србије и НАТО 18. децембра 2006. године, у Београду је отворена НАТО војна канцеларија за везу (енг. NATO Military Liaison Office, MLO), у згради Министарства одбране. У линији субординације у НАТО, за функционисање Војне канцеларије у Београду одговорна је Команда здружених снага НАТО у Напуљу.
Од усклађивања првог Индивидуалног акционог плана партнерства (енг. IPAP) 2015, НАТО војна канцеларија за везу пружа растућу подршку НАТО-вим напорима у Србији у областима јавне дипломатије, политичког дијалога и војне реформе. У том циљу, канцеларија редовно комуницира с медијима и промовише партнерске активности с етаблираним организацијама у Србији.
Додатно, НАТО канцеларија за везу пружа подршку Влади Србије и академској заједници у припреми и реализацији кроз НАТО програм Наука за мир, а помаже и НАТО агенцији за подршку и набавке (енг. NSPA) у спровођењу актуелног Поверилачког фонда за безбедно уништење застареле муниције[1].
Заједничке вежбе[уреди | уреди извор]
У периоду од 2014. до 2022. године изведено је више заједничких војних вежби НАТО и Војске Србије. Након инвазије Русије на Украјину уведен је мораторијум на вежбе са страним војним партнерима. Ипак, већ 2023. године, од 16. до 30. јуна у бази „Југ“ у близини Бујановца одржана је мултинационална војна вежба „Платинасти вук", у којој су поред српских оружаних снага учествовале и партнерске земље, укључујући и Сједињене Америчке Државе и више земаља чланица НАТО савеза[2].
Види још[уреди | уреди извор]
- Атлантска повеља
- Тршћанска криза
- Хладни рат
- Балкански пакт (1953)
- Покрет несврстаних
- Разбијање СФРЈ
- НАТО бомбардовање СРЈ
- Кумановски споразум
- Резолуција Савета безбедности ОУН 1244
- КФОР
- Индивидуални акциони план партнерства
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Међународна војна сарадња > Партнерство за мир (језик: српски)
- Учешће Републике Србије у програму Партнерство за мир (ПзМ) Архивирано на сајту Wayback Machine (2. септембар 2016) (језик: српски)
- Мисија Републике Србије при НАТО - Брисел (језик: српски)
- Ubio se ambasador Srbije pri NATO Архивирано на сајту Wayback Machine (19. септембар 2020), Centar za evroatlanske studije, 2012. (језик: српски)
- ^ Manojlović, Mila (2023-08-28). „Šef NATO Kancelarije u Beogradu: Unapređivaćemo saradnju sa partnerima na Zapadnom Balkanu”. Radio Slobodna Evropa (на језику: српскохрватски). Приступљено 2024-04-19.
- ^ Mirosavljević, Igor (2023-04-26). „Vojnom vežbom sa članicama NATO Srbija naginje ka saradnji sa zapadom”. European Western Balkans (на језику: српски). Приступљено 2024-04-19.