Односи Србије и Хрватске

Након распада Југославије и потписивања Дејтонског споразума, Хрватска и Србија су успоставиле дипломатске односе 9. септембра 1996. Србија има амбасаду у Загребу и конзулате у Вуковару и Ријеци, а Хрватска има амбасаду у Београду и конзулат у Суботици. Деле заједничку државну границу у дужини од 241 km.

Садржај

1 Миленијумско пријатељство
2 Југословенска идеја
3 Непријатељство у 20. веку и његови узроци
4 Савремени односи
5 Поређење
6 Слике
7 Референце и напомене
8 Види још

Миленијумско пријатељство [уреди]

За више информација погледајте чланак Миленијумско пријатељство

Према модерним историјским сазнањима, Срби и Хрвати су одувек живели једни поред других. Од заједничке прапостојбине на Кавказу, до Беле Србије и Беле Хрватске у средњој Европи, па до модерних држава на Балкану. Од оснивања њихових првих држава на Балкану и потпунијих историјских докумената који прате њихове односе, од 10. века па све до 20. века односи Срба и Хрвата су били обележени пријатељством и сарадњом без и једног јединог сукоба. Овај период у модерној историографији се назива Миленијумским пријатељством.^[1]^[2]

Њихово заједничко досељавање у југоисточну Европу на прелазу 6. века у 7. век и смештање (поново) једних поред других, говорио о њиховој блискости која је постојала у то време. Византијски извори бележе бројне облике сарадње и савеза српских и хрватских племена против страних завојевача. Срби и Хрвати су се заједнички борили против Византинаца, Бугара, Франака, Млечана и Угара, а касније и против Турака. Такође, пружали су и уточиште цивилима и племству једна другој, кад год би једна од њих била угрожена (види Властимировићи и Људевит Посавски).

Настанком Велике шизме 1054. године, долази до прве поделе између Срба и Хрвата. Али ни ово није довело до њиховог непријатељства нити је пољуљало њихов осећај блискости.^[3] Временом, обе падају под туђинску власт - Хрватска у 11. веку под угарску, а Србија у 15. веку под турску. У том периоду, и једни и други заједно ратују против страних освајача. Међу њима се буди идеја ослобођења, али и стварања прве, заједничке државе. До тога коначно и долази, након Првог светског рата 1. децембра 1918. године.

Југословенска идеја [уреди]

За више информација погледајте чланак Југословенство

Настанак и развој југословенске идеје је уско повезан са поробљеним статусом и страном доминацијом који су трпела оба народа. Један од пионира будућег југословенског покрета је Јурај Крижанић. Он је због свог панславизма и заговарања штетности и непотребности верских подела, био одбачен и од католичке и православне цркве, али и од Аустрије и Русије и провео је живот у прогонству. Поред њега, читав низ најугледнијих уметника и научних радника из оба народа је пропагирао ову идеју (види Илирски покрет).

Непријатељство у 20. веку и његови узроци [уреди]

Зачеци непријатељства почињу турском најездом и великим сеобама Срба на подручје где су живели Хрвати. Тада су аустријске власти успоставиле један неравноправан однос између два народа који је изазивао суревњивост.^{[тражи се извор од 06. 2011.]} Хрвати, који су на подручју Војне крајне живели вековима, били су у знатно лошијем положају, у односу на досељене Србе који су уживали значајан степен аутономије и пореских олакшица.^{[тражи се извор од 06. 2011.]}

Стварањем Краљевине Југославије долази до нових неразумевања. Краљ Александар је желео централизовану државу са центром у Београду и српском, тј. својом династијом на челу, док су Хрвати преферирали већу децентрализацију и републикански режим.

Други светски рат је довео до првог великог сукоба. Независна Држава Хрватска и њен усташки режим извршили су геноцид на делом Срба у Хрватској и Босни и Херцеговини и отворили бројне логоре смрти (види логор Јасеновац).

Након рата и формирања друге Југославије настаје период полувековног братсва и јединства. Међутим, овај период није искоришћен да би се у њему разјасниле све недоумице између Срба и Хрвата нити је дошло до суштинског помирења. Комунистички режим и недемократски карактер друге Југославије није био способан да реши ово кључно питање.^{[тражи се извор од 06. 2011.]} То је Југославију коштало и њеног даљег постојања.^{[тражи се извор од 06. 2011.]}

Падом комунизма у Европи и почетком велике континенталне транзиције, Југославија упада у стравични грађански рат. Друга Југославија, с обзиром да није искористила период мира да разреши проблеме Срба и Хрвата и Другог светског рата, само је била замрзла атмосферу. То је узроковало тиме да на почетку 90-тих имамо наставак Другог светског рата. Страдали су многи градови и људи (види Вуковар, Дубровник, операција Олуја).

Савремени односи [уреди]

Иако је рат у бившој Југославије завршен пре деценије и по, бројна отворена питања су остала отворена:

питање повратка избеглих лица
повратак имовине
питање разграничења
хрватска тужба Међународном суду правде и српска противтужба

Обе земље су чланице:

Поређење [уреди]

	Хрватска	Србија
Становништво	4.489.409	7.498.001 (без КиМ)
Површина	56.594 km²	88.361 km²
Густина насељености	79,32/km²	96,78/km² (без КиМ)
Главни град	Загреб	Београд
Највећи град	Загреб - 804.200 (1.288.000 шире подручје)	Београд - 1.182.000 (1.621.396 шире подручје)^[4]
Облик владавине	Парламентарна република	Парламентарна република
Званични језик	Хрватски	Српски
Вероисповест	87,8% Католицизам, 4,5% Православље, 1,3% Ислам, 0,4% Протестантизам, 6% остали	84,1% Православље, 6,24% Католицизам, 4,82% Ислам, 1,44% Протестантизам, 3,4% атеисти
Етничка структура	89,6% Хрвати, 4,5% Срби, 5,9% остали	82,86% Срби, 3,91% Мађари, 1,82% Бошњаци, 1,44% Роми, 1,08% Југословени, 0,89% Словаци, 9,79% остали
ГДП (номинални)	16,100 $ по глави становника	10,900 $ по глави становника