Односи Црне Горе и Италије
 | |
 Италија |
 Црна Гора |
|---|---|
Односи Црне Горе и Италије су инострани односи Црне Горе и Републике Италије.
Историја односа[уреди | уреди извор]
Односи Млетачке републике и Црне Горе[уреди | уреди извор]
Под влашћу Млетачке републике, Котор се налазио од 1420. до 1797. године.
Односи Краљевине Италије и Црне Горе[уреди | уреди извор]
Други светски рат[уреди | уреди извор]
НАТО бомбардовање СРЈ[уреди | уреди извор]
Савремени односи[уреди | уреди извор]
Италијанска компанија Терна поставља подморски енергетски кабл преко Јадрана између Пескаре и рта у близини плаже Јаз.
Дипломатски представници[уреди | уреди извор]
У Риму[уреди | уреди извор]
Амбасада Црне Горе у Републици Италији покрива Малту и Сан Марино.
- Антун Сбутега, амбасадор[1]
У Подгорици[уреди | уреди извор]
- Винцензо Дел Монацо, амбасадор, 2013. - .[2]
- Серђо Барбанти, амбасадор[3]
Код црногорске владе у егзилу[уреди | уреди извор]
- Маркиз Паоло де Монтанјари, 1918—1921.
- Романо Авецана, 1916—1918.[4]
На Цетињу[уреди | уреди извор]
- Романо Авецана, 1915—1916.
- Негриф Камбиозо, 1913—1915.
- Барон Николо Сквити, посланик, 1908—1913.
- Андреа Карлоте ди Рипарбела, 1906—1908.
- Луиђи Ђироламо Кузани, 1904—1906.
- Рикардо Болати, - 1903.
- Бјански од Лавање и Кастелбјанке, - 1901.
- Санминијатели
- Бјански од Лавање и Кастелбјанке, министар резидент, - 1894.
- Ликурго Мацо, министар резидент, - 1889.
- Цезар Дурандо, отправник послова, 1879—1883.[4]
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Дана 5. маја 1904. године између црногорске владе и Гуљерма Марконија, италијанског научника који је пет година касније добио Нобелову награду за физику, склопљен је у Лондону уговор за инсталирање радио-станице на брду Волујица. У име Црне Горе уговор је потписао главни управитељ поште и телеграфа Јово Поповић, а са италијанске стране министер пошта Скала и сам Маркони. Станица је била монтирана за непуна три месеца. Њеном свечаном пуштању у рад 3. августа 1904. Прва радио-станица на Бакану радила је, уз краће прекиде, све до почетка Првог светског рата. Аустријске торпиљерке ушле су 2. марта 1915.[5]
Црногорски краљ Никола је 1921. сахрањен у Санрему, да би 1989. био пренет из Италије и поново сахрањен на Цетињу.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Амбасада Црне Горе у Републици Италији”. Архивирано из оригинала 31. 10. 2015. г. Приступљено 02. 08. 2015.
- ^ „Амбасада Италије у Подгорици”. Архивирано из оригинала 22. 11. 2015. г. Приступљено 02. 08. 2015.
- ^ Извоз Фијатових аутомобила преко Луке Бар
- ^ а б Дипломатска посланства у Краљевини и Књажевини Црној Гори
- ^ Радио проговорио у Бару, Политика, 2009.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
сестринским пројектима:
- Сахрана Краља Николе 1921., филм (језик: енглески)
| Азија |  | |
|---|---|---|
| Америка | ||
| Европа | ||
| Међународне организације |
| |
1Државе делимично у Европи и Азији. 2Црна Гора је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово. | ||
| Европа |  | |
|---|---|---|
| Америка | ||
| Азија | ||
| Африка | ||
| Међународне организације |
| |
1Државе делимично у Европи и Азији. 2Италија је успоставила званичне дипломатске односе са једнострано проглашеном Републиком Косово. | ||
