Списак папа
Титула папе је дата епископу града Рима, поглавару Римокатоличке цркве. Настала је од грчке ријечи папас која значи отац, а користи се из поштовања. У Католичкој цркви папа има највећи ауторитет у свим црквеним питањима. Беатификација (благослов) је папско признање да је особа живјела смјерно и светитељски, и таквима се додјељује титула „благословен“. То је први корак у процесу канонизације, која води у проглашење за свеца.
Садржај |
I век[уреди]
Свети Петар 42. - 67.
Св. Анаклетије 79. - 92.
Св. Климент I 92. - 101.
II век[уреди]
Св. Еварист 101. - 105.
Св. Александар I 105. - 115.
Св. Сикст I115. - 125.
Св. Телеспор 125. - 136.
Св. Хигиније 136. - 140.
Св. Пије I 140. - 155.
Св. Анисет 155. - 166.
Св. Елетерије 175. - 189.
Св. Виктор I 189. - 199.
III век[уреди]
Св. Зафирин 199. - 217.
Св. Калист I 217. - 222.
Св. Хиполит 217. - 235.
Св. Урбан I 222. - 230.
Св. Понтијан 230. - 235.
Св. Антерије 235. - 236.
Св. Фабијан 236. - 250.
Св. Корнелије 251. - 253.
Св. Лициније I 253. - 254.
Св. Стефан I 254. - 257.
Св. Сикст II 257. - 258.
Св. Дионисије 259. - 268.
Св. Феликс I 269. - 274.
Св. Еутихијан 275. - 283.
Св. Марцелиније 296. - 304.
IV век[уреди]
Св. Марцелије I 308. - 309.
Св. Милтидад 311. - 314.
Св. Силвестер I 314. - 335.
Св. Марко 336.
Св. Јулије I 337. - 352.
Св. Дамас I 366. - 384.
V век[уреди]
Св. Селестин I 422. - 432.
Св. Феликс III (II) 4 483. - 492.
VI век[уреди]
- Св. Хормиздије (514–523)
- Св. Јован I (523–526)
- Св. Феликс IV (III) 4 (526–530)
- Бонифације II (530–532)
- Дискур 1 (530)
- Јован II (533–535)
- Св. Агапије I (535–536)
- Св. Силвестер (536–537)
- Вигилије (537–555)
- Пелагије I (556–561)
- Јован III (561–574)
- Бенедикт I (575–579)
- Пелагије II (579–590)
- Св. Григорије Велики I (590–604)
VII век[уреди]
- Сабинијан (604–606)
- Бонифације III (607)
- Св. Бонифације IV (608–615)
- Св. Адеодат I (615–618)
- Бонифације V (619–625)
- Хонорије I (625–638)
- Севериније (640)
- Јован IV (640–642)
- Теодор I (642–649)
- Св. Мартин I (649–653)
- Св. Еугеније I (654–657)
- Св. Виталијан (657–672)
- Адеодат II (672–676)
- Доније (676–678)
- Св. Агатије (678–681)
- Св. Лав II (682–683)
- Св. Бенедикт II (684–685)
- Јован V (685–686)
- Конон (686–687)
- Теодор (687)
- Паскал I (687)
- Св. Сергије I (687–701)
VIII век[уреди]
- Јован VI (701–705)
- Јован VII (705–707)
- Сисиније (708)
- Константин (708–715)
- Св. Гргур II (715–731)
- Св. Гргур III (731–741)
- Св. Захарије (741–752)
- Стефан (II) 6 (752)
- Стефан II (III) (752-757)
- Св. Павле I (757–767)
- Константин I (767–769)
- Филип I (768)
- Стефан III (IV) 6 (768-772)
- Хадријан I (772–795)
- Св. Лав III (795–816)
IX век[уреди]
- Стефан IV (V) 6 (816–817)
- Св. Паскал I (817–824)
- Еугеније II (824–827)
- Валентин (827)
Јован 844.
Анастасије 1 855.
Бонифације VI 896.
Роман 897.
X век[уреди]
Лав V 903.
Лав VI 928.
Бенедикт V 964. - 966.-Антипапа
Бонифације VII 974; 984. - 985.
Јован XVI 997. - 998.-Антипапа
XI век[уреди]
Јован XVII 1003.
Гргур VI 1012.
Силвестер III 1045.
Бенедикт IX (2. пут) 1045.
Бенедикт IX (3. пут) 9 1047. - 1048.
Домазије II 1048.
Свети Лав IX 1049. - 1054.
После велике шизме[уреди]
Теодор I 1100.
XII век[уреди]
Алберт I 1102.
Селестин II 1 1124.
Виктор IV 14 1138.
Bl. Еугеније III 1145. - 1153.
Иноћентије III 1 1179. - 1180.
Гргур VIII 1187.
Иноћентије III 1198. - 1216.
XIII век[уреди]
Хонорије III 1216. - 1227.
Селестин IV 1241.
Bl. Иноћентије V 1276.
Хадријан V 1276.
St. Селестин V 1294.
Бонифације VIII 1294. - 1303.
XIV век[уреди]
Велики Раскол Папства Папе у Риму
Папе у Авињону
Папе у Пизи
Јован XXIII 1410. - 1415.
Успостављање папске власти у Риму[уреди]
- Мартин V (1417—1431)
- Еугеније IV (1431—1447)
- Антипапа Феликс V (1439—1449)
- Никола V (1447—1455)
- Калист III (1455—1458)
- Пије II (1458—1464)
- Павле II (1464—1471)
- Сикст IV (1471—1484)
- Иноћентије VIII (1484—1492)
- Александар VI (1492—1503)
- Пије III (1503)
- Јулије II (1503—1513)
- Лав X (1513—1521)
- Хадријан VI (1522—1523)
- Климент VII (1523—1534)
- Павле III (1534—1549)
- Јулије III (1550—1555)
- Марцелије II (1555)
- Павле IV (1555—1559)
- Пије IV (1559—1565)
- Свети Пије V (1566—1572])
- Гргур XIII (1572—1585)
- Сикст V (1585—1590)
- Урбан VII (1590)
- Гргур XIV (1590—1591)
- Иноћентије IX (1591)
- Климент VIII (1592—1605)
- Лав XI (1605)
- Павле V (1605—1621)
- Гргур XV (1621—1623)
- Урбан VIII (1623—1644)
- Иноћентије X (1644—1655)
- Александар VII (1655—1667)
- Климент IX (1667—1669)
- Климент X (1670—1676)
- Блажени Иноћентије XI (1676—1689)
- Александар VIII (1689–1691)
- Иноћентије XII (1691–1700)
- Климент XI (1700–1721)
- Иноћентије XIII (1721–1724)
- Бенедикт XIII (1724–1730)
- Климент XII (1730–1740)
- Бенедикт XIV (1740–1758)
- Климент XIII (1758–1769)
- Климент XIV (1769–1774)
- Пије VI (1775–1799)
- Пије VII (1800–1823)
- Лав XII (1823–1829)
- Пије VIII (1829–1830)
- Гргур XVI (1831–1846)
- Пије IX (1846–1878)
- Лав XIII (1878–1903)
- Свети Пије X (1903–1914)
- Бенедикт XV (1914–1922)
- Пије XI (1922–1939)
- Пије XII (1939–1958)
- Јован XXIII (1958–1963)
- Павле VI (1963–1978)
- Јован Павле I (1978)
- Јован Павле II (1978–2005)
- Бенедикт XVI (2005—2013)
- Фрања (2013—)
Напомене уз списак[уреди]
1) Антипапа (првосвештеник изабран насупрот ономе који већ носи титулу и који је канонски изабран).
2) Свети Иполит Римски је био антипапа у време Калиста I, Урбана I, и Понтијана. Био је прогнан на Сардинију са Понтијаном. Касније се помирио са овим папом и пострадао као мученик.
3) Постоји празнина од четири године између Марселина и Марселина I. Неки историчари верују да је овде реч о истој особи, али се други са тиме не слажу и напомињу да је Марселин I управљао Црквом од 304. до 309.
4) Антипапа Феликс II је у старини сматран за легитимног папу. Римска нумерација у именима Феликса III (II), који је владао од 483. до 492, и Феликса IV (III), који је владао од 526. до 530, веома зависи од прихватања (када се користи први број) или неприхватања (када се користи други број) легитимитета Феликса II. Тако се Феликс V, и сам антипапа, није потписивао као Феликс IV показујући тако да сматра Феликса II за легитимног. Листа папа није доследна када је ово у питању. Тако је Јован XVI био антипапа, а следећи папа који је дошао на престо потписивао се као Јован XVII. Догађало се и супротно. Јован XXIII је био антипапа; Папа Јован XXIII га је игнорисао и узео је исто име и број. Идентичан је случај са антипапом Виктором IV и папом Виктором IV.
5) Антипапа Лоренс је био антипапа два пута: 488, и поново од 501. до 505.
6) Стефан (II) је био легитимно изабран за папу 752, али је умро пре епископског посвећења. Због таквих околности, сматра се да он уопште није био папа. Новија теологија која се бави папством оповргава такво мишљење, па га је Annuario Pontificio поменуо као папу у издању из 1961, тако да када су у питању папе које носе име Стефан, у загради су бројеви који рефлектују новије мишљење.
7) Јован XIX. Због средњовековне грешке у попису, нема Јована XX. Можда је због антипапе Јована (? - 844.) дошло до забуне у попису.
8) Датум владавине Бенедикта V (964. - 966.) се преклапа са датумом његовог претхоника Лава VIII (963. - 965.), и његовог наследника Јована XIII (965. - 972.). При свему томе, Бенедикт је сматран за легитимног папу.
9) Бенедикт IX (1032. - 1044, 1045, 1047. - 1048.) је легитимно био изабиран три пута и двапут је свргнут.
10) Мартин IV. Нема ни Мартина II ни Мартина III. Маринус I и Маринус II су грешком бројани као Мартин II и Мартин III, тако да је 1281. новоизабрани папа Мартин, узео име Мартин IV.
Спољашње везе[уреди]
