Списак папа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Папски Грб

Титула папе је дата епископу града Рима, поглавару Римокатоличке цркве. Настала је од грчке ријечи папас која значи отац, а користи се из поштовања. У Католичкој цркви папа има највећи ауторитет у свим црквеним питањима. Беатификација (благослов) је папско признање да је особа живјела смјерно и светитељски, и таквима се додјељује титула „благословен“. То је први корак у процесу канонизације, која води у проглашење за свеца.

I век[уреди]

II век[уреди]

III век[уреди]

IV век[уреди]

V век[уреди]

VI век[уреди]

VII век[уреди]

VIII век[уреди]

IX век[уреди]

X век[уреди]

XI век[уреди]

После великог раскола[уреди]

XII век[уреди]

XIII век[уреди]

XIV век[уреди]

XV век[уреди]

Успостављање папске власти у Риму[уреди]

XVI век[уреди]

XVII век[уреди]

XVIII век[уреди]

XIX век[уреди]

XX век[уреди]

XXI век[уреди]

Напомене уз списак[уреди]

1) Постоји празнина од четири године између Марселина и Марселина I. Неки историчари верују да је овде реч о истој особи, али се други са тиме не слажу и напомињу да је Марселин I управљао Црквом од 304. до 309.

2) Антипапа Феликс II је у старини сматран за легитимног папу. Римска нумерација у именима Феликса III (II), који је владао од 483. до 492, и Феликса IV (III), који је владао од 526. до 530, веома зависи од прихватања (када се користи први број) или неприхватања (када се користи други број) легитимитета Феликса II. Тако се Феликс V, и сам антипапа, није потписивао као Феликс IV показујући тако да сматра Феликса II за легитимног. Листа папа није доследна када је ово у питању. Тако је Јован XVI био антипапа, а следећи папа који је дошао на престо потписивао се као Јован XVII. Догађало се и супротно. Јован XXIII је био антипапа; Папа Јован XXIII га је игнорисао и узео је исто име и број. Идентичан је случај са антипапом Виктором IV и папом Виктором IV.

3) Стефан (II) је био легитимно изабран за папу 752, али је умро пре епископског посвећења. Због таквих околности, сматра се да он уопште није био папа. Новија теологија која се бави папством оповргава такво мишљење, па га је Annuario Pontificio поменуо као папу у издању из 1961, тако да када су у питању папе које носе име Стефан, у загради су бројеви који рефлектују новије мишљење.

4) Јован XIX. Због средњовековне грешке у попису, нема Јована XX. Можда је због антипапе Јована (? - 844.) дошло до забуне у попису.

5) Датум владавине Бенедикта V (964966.) се преклапа са датумом његовог претхоника Лава VIII (963965.), и његовог наследника Јована XIII (965972.). При свему томе, Бенедикт је сматран за легитимног папу.

6) Бенедикт IX (10321044, 1045, 10471048.) је легитимно био изабиран три пута и двапут је свргнут.

7) Мартин IV. Нема ни Мартина II ни Мартина III. Маринус I и Маринус II су грешком бројани као Мартин II и Мартин III, тако да је 1281. новоизабрани папа Мартин, узео име Мартин IV.

Спољашње везе[уреди]