Франо Супило

Из Википедије, слободне енциклопедије
Франо Супило

Supilo.jpg

Биографија
Датум рођења 30. новембар 1870.
Место рођења Цавтат (Аустроугарска,)
Датум смрти 23. мај 1917.
Место смрти Лондон (Велика Британија)

Франо Супило (Цавтат, Аустроугарска, 30. новембар 1870Лондон, Уједињено Краљевство, 23. мај 1917) је био хрватски политичар.

Биографија[уреди]

Рођен је 30. новембра 1870. у Цавтату у породици Иве и Маре (рођ. Гуљемовић). Отац Иво био је зидар поријеклом из Ускопља (малог села у сјеверозападном дијелу Конавала), мајка Мара из Обода код Цавтата и вукла је поријекло из италијанске породице Гуглиеми. По завршетку петог разреда основне школе уписује се у троразредну грађанску школу. С пријатељима оснива тајно друштво који себи задаје за циљ пропагандом се борити против њемачке превласти. Слоган друштва био је: „Доле са свим што на Ниемце сиећа!“ Пригодом боравка престолонасљедника Рудолфа и његове супруге Стефаније у Дубровнику (март 1885) у тренутку свечаног дочека Супило одлучује принчевски пар не поздравити скидањем капе како је било уобичајено. По свршетку грађанске школе хтио је постати поморски официр, али школовање за поморца захтијевало је велике новчане издатке који Супило није могао издвојити. Када није успио добити стипеднију у фебруару 1886. напустио је поморску школу. Почетком априла 1887. уписао се у двогодишњу пољопривредну школу. По свршетку овог школовања одмах се и запослио у овој школи.

Након побједе српско-аутономашке коалиције на општинским изборима у Дубровнику (мај 1890) стара идеја о покретању политичког листа сада је поновно оживјела. Главни заговорник покретања листа био је Супило којем је идеја водиља била овим се листом супроставити србијанској пропаганди. Супилов труд уродио је плодом и 7. фебруара 1891. у Дубровнику почиње излазити тједник Црвена Хрватска. Име је узето према Љетопису попа Дукљанина у којем се јужна Далмација назива Црвеном Хрватском. Као име накладника у заглављу листа отиснуто је Супилово име. У то вријеме присталица је Старчевићеве Странке права. У првом броју листа објављена је програмска схема листа коју пише Супило. У том тексту закључује како хрватски народ има право, као и други славенски народи, на опстанак и уједињење што би требали разумијети и с тиме се солидаризирати и други јужнославенски народи. И ту се конкренто осврће на Србе који оспоравају „Име, развој и државно уједињење Хрватско“ умјесто да Хрватима пруже помоћ. Неколико дана касније појављује се други Супилов чланак у под насловом „Исправак“ у којем износи тезу о преуређењу Аустроугарске из двојне монархије у федералну државу. Према Супилу ту државу требају творити државе свих народа који се налазе у склопу Аустроугарске.

Након раскола у Странци права критизира Јосипа Франка држећи како је он ачетник опасне политике која под бучним шовинистичком фразама настоји хрватску политику повезати с Бечом. Те да Франк као слуга те политике омогућује стварање Хрватске која би постала средство аустријског продора на Балкан. У јануару 1890. покреће на Сушаку Нови лист, али у марту 1901. због цензуре прелази с листом у Ријеку гдје је закон о тиску нешто блажи него у бановинској Хрватској. Име листа мијења 1907. у Ријечки нови лист. Унаточ трајним политичким и материјалним тешкоћама све до одласка у емиграцију у јулу 1914. устрајавати ће на тискању свога листа који је убрзо постао најутицајнији опорбени лист у Хрватској. На основи искуства Хрватског народног покрета (1903—1904) у коме активно судјелује конципира основне принципе своје Политике новог курса и преко Ријечке резолуције и Хрватско-српске коалиције започиње борбу за остварење својих идеја. Супило је био увјерен како ће у оквиру дуалистичког сукоба Мађара и Беча успјети заиграти улогу тзв. трећег фактора, ради демократизације политичких прилика у Бановини.

Од маја 1906. до марта 1908. стварни је вођа Хрватско-српске коалиције. Након Фиредјунгова процеса (1909) долази у сукоб с Прибичевићу склоном већином у водству и иступа из коалиције. Настављајући борбу против прорежимске политике приближава се социјалистима, а своју даљњу национално-револуционарну активност темељи на омладини и постаје њен главни идеолог. Почетком јула 1914. одлази у емиграцју (прво у Италију, а потом у Енглеску) гдје започиње своју активност за ослобођење јужнославенских народа од Аустроугарске и за њихово демократско, равноправно уједињење у новој слободној државној заједници. У емиграцији један је од оснивача Југославенског одбора. С великом проницљивошћу 1915. први открива припремање Лондонског пакта и проводи дипломатску кампању против његових антихрватских одредби.

Због питања начина уједињења и будућег уређења заједничке државе долази у оштар сукоба с Николом Пашићем и почетком јуна 1916. иступа из Југославенског одбора јер већина у њему подупире Пашића. Супило се залагао за федерално, а против централистичко-монархистичког, уређење будуће државе. Након иступања из Југославенског одбора па све до своје смрти наставио је дипломатску борбу за ослобођење и уједињење јужнославенских земаља на равноправној бази. Преминуо је 23. септембра 1917. у Лондону. Супилово главно дјело је Политика у Хрватској које чине чланци из Ријечког новог листа. Прво издање је објављено 1911., а друго 1953. године

Види још[уреди]