Црни чај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Шоља црног чаја

Црни чај је чај чији је степен оксидације виши у односу на зелени, олонг или бели чај. Сва четири врсте се припремају од листа Camellia sinensis. Црни чај поседује јаку арому и садржаи више кофеина од других чајева са нижим нивоом оксидације.

На кинеском језику и другим културама у којима чај заузима специјално место, црни чај се зове још и црвени чај (кин. 紅茶, манд. hóngchá; јап. kōcha; кор. hongcha), што би био свакако приближнији опис напитка, мада би име „црни“ такође могло да потиче од боје оксидираног лишћа. На кинеском, црни чај је класификација постферментисаних чајева, као што је на пример, Пу-ерх (кин. Pu-erh). Међутим, на Западу, под црвеним чајем се подразумева лековити напитак од јужноафричке биљке ројбос (rooibos).

Док зелени чај губи укус након отприлике годину дана, црни чај га чува више година. Због тога се црни чај одавно користи у трговини као размена, а компресовани чај у коцкама се користио у Монголији, Тибету и Сибиру као новац, све до 19. века[1].

Од династије Танг, црни чај се користио као боја за тканине и нарочито је био популаран међу сиромашним становништвом, људима који нису могли да приуште други тип боја. Међутим, тканине обојене чајем биле су веома популарне и потражња за њима је била већа него за тканинама у природној боји. Такође је ова боја била обележје припадности нижој трговачкој класи током династије Минг.


Извори[уреди]

  1. ^ Ken Bressett "Tea Money of China" International Primitive Money Society Newsletter Number 44, August 2001

Спољашње везе[уреди]