Nikolaj Pirogov

Из Википедије, слободне енциклопедије
Nikolaj Ivanovič Pirogov

Nikolaj Ivanovič Pirogov(Autor; Ilia Repin, 1881).
Nikolaj Ivanovič Pirogov
(Autor; Ilia Repin, 1881).

Општи подаци
Датум рођења 25. novembar 1810.
Место рођења Moskva (Ruska Imperija)
Датум смрти 5. decembar 1881.
Место смрти Vinica (Ruska Imperija)
Рад
Поље Hirurgija, Anatomija
Институција Profesor hirurgije Medikohirurške akademije (Moskva)
Познат по „Osnivač ratne hirurgije“

Nikolaj Ivanovič Pirogov (rus. Николай Иванович Пирогов; 25. novembar 18105. decembar 1881), je bio veliki ruski hirurg, anatom, pedagog i jedan je od najvećih ratnih hirurga uopšte, a po nekima (N.N. Burdenko)[1] i osnivač vojne hirurgije.

Životni put[уреди]

Nikolaj Ivanovič Pirogov je rođen 25. novembra 1810. u imućnoj porodici intendantskog majora Ivana Ivanoviča Pirogova (17721825), kao trinaesto i jedno od šestoro preživele dece u porodici. Kao dečak Pirogov je odrastao u Moskvi u religioznoj porodici, u kući koja se nalazila u blizini crkve Svete Trojice u Siromijatnikovu. Vrlo rano je naučio da čita, govori i piše više svetskih jezika. Nakon iznenadne smrti oca 1824. porodica Pirogov je ostala bez sredstava za život, pa porodicu materijalno pomaže i brine o njoj (Efrem Muhin (17661850), porodični lekar i profesor anatomije i fiziologije na Univerzitetu u Moskvi. Muhin je svesrdno pomogao Pirogovu, kome je prvobitno određeno da postane državni službenik, da promeni školu i upiše se na Medicinski fakultet u Moskvi 1825. koji je on u rekordnom roku završio tokom 1828.

Pirogov je nakon studija medicine bio odlično potkovan teoretskim znanjem, ali ujedno i razočaran svojim znanjem iz hirurgije, jer iako se opredelio za ovu oblast medicine, u toku studija nije izveo ni jednu operaciju, a prisustvovao je samo na dve. Kako nije mogao da nastavi hirurško obrazovanje i praksu u Moskvi, ambiciozni Pirogov odlazi u nemački grad Dorpat (danas Tartu) [2] kod Johana Kristijana Morena (Johanna F. (Christian) Moiera 17861858), gde je diplomirao 1832, iz oblasti ligature aneurizme trbušne aorte (lat. Num vinctura aortae abdominalis in aneurysmate inguinali adhibita facile ac tutum sit remedium).

Dalje usavršavanje u struci Pirogov nastvalja u Berlinu i Getingenu, u oblasti hirurgije, anatomije i fiziologije. Saznavši da se traži šef Hirurgije, vratio se u Moskvu, ali je to mesto već bio popunjeno, i 26 godišnji Pirogov se vraća u Dorpat preuzima mesto šefa hirurgije na kome se intenzivno bavio istraživanjem arterijskog sistema i fascija. U Dorpatu je radio do 1840, kada je na poziv ministra Kleinmichela, prešao u St. Petersburg i preuzeo Vojnu medikohiruršku (kasnije Vojnomedicinsku) akademiju i bolnicu sa 1.000 kreveta.

Pirogov 1842 stupa u brak sa svojom velikom ljubavi Katarinom Dimitrijevnom Berozinovom. Godinu dana kasnij Katarina mu je rodila sina Nikolu a nakon tri godine i sina Vladimira. Nažalost nije im bilo suđeno da njihova ljubav traje dugo. U zimu 1846. Katarina je umrla na rođenju svog drugogog deteta (sina Vladimira). Posle njene smrti Pirogov je pao u depresiju u kojoj je bio oko pola godine, a zatim je ponovo počeo da aktivno radi. U 1850 Pirogov se oženi po drugi put sa 25 godina starom Aleksandrom Bistorm, bivšom suprugom Aleksandra Bistroma.

Pirogov se posebno istakao prilikom opsade Sevastopolja (1854), a učestvovao je u Francusko-pruskom ratu (1870) i u rusko-turskom ratu (18771878). Septembra 1854, posle ruske sanitetske katastrofe u Sevastopolju, Pirogov je dobio poziv i molbu da se priključi ruskoj vojsci.

Toko 1856 Pirogov se ponovo vratio u Petersburg i razočaran stanjem koje je zatekao u Medikohirurškoj akademiji u Moskvi i potpuno prestaje sa nastavnim i hirurškim radom. Posle smrti Nikolaja I, postavljen je za direktora poslovne škole na jugu Rusije, ali već 1858., posle konflikata sa guvernerom Odese, prešao je u Kijev. U Ukrajini je radio kao dobrovoljac u mirovnim većima, a 1862. postavljen je za direktora kontrole školovanja ruskih studenata. Avgusta 1862 boraveći u Italiji kao predstavnik ruskih učenika poslatih na usavršavanje u inostraanstvo, dobio je poziv da pomogne Garibaldiju posle njegoovog teškog ranjavanja u nogu, u bici kod Aspramonta. Pirogov je primenio svoje metode i uspešno završio Garibaldijevo lečenje.

U Rusiju se vratio tokom 1866. i živeo povučeno na svom imanju retko ga napuštajući; jednom kao predstavnik ruskog Crvenog krsta kada je posetio poljske bolnice u Francusko-pruskom ratu 1870, i jednom kao hirurg u Rusko-Turskom ratu kada se 1877. priključio vojsci za oslobođenje Bugarske. Poslednji put se Pirogov pojavio u javnosti 24. маја 1881 u Moskvi, povodom njemu u čast organizovane svečane proslava obeležavanja 50. godišnjice početka njegovog naučnog rada.

Pirogov je umro 5. decembra 1881. u Vinici (Pokrajina Podoliji u Ruskom carstvu, danas Ukrajina ). Njegovo telo je sačuvano i izloženo u mesnoj crkvi u Vinici, tahnikom balsamovanja koju je on osmislio i usavršio za života. Za razliku od Lenjinovih posmrtnih ostataka u Moskvi, koji prolaze kroz redovno održavanje (dva puta nedeljno) u posebno za to napravljenoj podzemnoj klinici, telo pokojnog Pirogova je više od jednog veka, bez ikakvog održavanja (samo brisanjem prašine sa tela), na sobnoj temperaturi u kovčegu sa staklenim poklopcem ostalo potpuno nepromenjeno (dok se Lenjinovo telo stalno čuva na niskoj temperaturi).

Delo[уреди]

Nikolaj Pirogov je sa 15 godina započeo studije na Medicinskom fakultetu u Moskvi i iste završio u 18 godini. Od 1833 do 1835 radio je i stručno se usavršavao kod isatknutih hirurga i patologa u Berlinu, Lajpcigu, Cirihu, Beču Getingenu. i 1937 nasledio svog učitelja Mojera na katedri hirurgije u Dorpatu. i u 26 godini postao je šef katedre za hirurgiju i profesor na nemačkom Fakultetu u Dorpatu (sada Tartu University, Estonija) gde je radio od 18361840. Prelaskom u St. Petersburg, 1840, kao čelni čovek Odeljenja za hirurgiju na Medicinsko-hirurškoj Akademije on je osnovao i vodio veoma složene operativne zahvate na kliničko bolničkom operacionom odeljenju.

Pirogov je predano radio u obučavanju vojnih hirurga, unapređenju metoda zbrinjavanja povređenih i obolelih na terenu, i na osnovu bogatog iskustva sačinio skup pravila koja lekar mora primenjivati u radu u poljskim (terenskim) uslovima. Pirogov je razvio niz novih tehnika, tako da je mogao češće od ostalih hirurga izbegavao primenu amputacija. Jedna od tih hirurških tehnika i sada nosi naziv "amputacija po Pirogovu". Pirogov je takođe među prvima primenio eter kao anestetik u inhalacionoj, a nešto kasnije i rektalnoj [a]anesteziji [b] 1847, sproveo istraživanje kolere 1848 [c] i uveo trijažu bolesnika i ranjenika u pet kategorija.

Kao pedagog i nastavnik Pirogov je u svojim radovima ukazao na brojne probleme u pedagogiji, zalagao se za obrazovanje u Rusiji; siromašnih, nacionalih manjina i žena i za razvoj srednjih škola, i permanentnu edukaciju lekara.

Doček Pirogova u Moskvi 1881 povodom proslave 50-godišnjice njegovog rada

Tokom 1847 Pirogov je otišao na Kavkaz kako bi testirao svoje tehnike u ratu. Na Kavkazu je prvi put primenio obradu povreda zavojima natopljenim u skrob. Godine 1855, za vreme Krimskog rata, Pirogov je glavni hirurg u Sevastopolju, gradu koji su opsedale anglo-francuske trupe. Ovde je on prvi put u svetu primenio gipsani zavoj. Tokom opsade Sevastopolja, Pirogov organizovao korpus medicinskih sestara, da se brinule za ranjene i bolesne, od kojih su neke sa njima došle do samog Petersburga. i organizovao njihovu obuku. To je takođe bila inovacija u jednom ratu, (jer pre toga žene nisu organizovano učestvovale u ratovima) koju je on sproveo zajedno sa Velikom kneginjom Jelenom Pavlovnom [3] („ruskom Florens Najtingejl“).

Nikolaj Ivanovič Pirogov je izuzetno uvažavao anatomiju, shvatajući njenu važnost u medicinskoj edukaciji lekara. Tako je i postao osnivač topografske anatomije - koja mu je zauzvrat, omogućila razvoj novih operativnih tehnika. U svojim proučavanjima anatomije, on koristi zamrznute leševe. Nakon nekoliko godina neprekidnog rada Pirogov je stvorio „Atlas topografske anatomija“ - (lat. Anatomia topographica sectionibus per corpus humanum congelatum triplici directione ductis illustrata), bogato ilustrovan obdukcionim nalazima u smrznutom ljudskom telu u tri dimenzije. Na osnovu ovog rada, Pirogova smatraju osnivačem topografske, hirurške anatomije.

Anatomski eponimi po Pirogovu[4][уреди]

  • Pirogovljev ugao: ugao između unutrašnje jugularne vene (lat. v. jugularis interna) i potključne vene (lat. v. subclaviae) [5]
  • Pirogovljev trougao: trougao između međutetive digastričnog mišića, zadnje ivice milohioidnog mišića i hipoglosalnog živca. [6]
  • Pirogovljeva amputacija: osteoplastična amputacija stopala (osteoratoplastična egzartikulacija stopala kojom se mogla produžiti noga) [5]

Priznanja[уреди]

  • Laureat je Demidove nagrade [7] Akademije nauka Ruske imperije Pirogovu je dodeljana za njegov naučni rad 1844, 1851 i 1860.
  • „Sabrana dela“ Nikolaja Ivanoviča Pirogova na ruskom jeziku objavljena su u Moskvi 19571962.
  • Časopis „Hirurgija sa imenom N. I. Pirogova“ izlazi u Rusiji i danas.
  • Univerzitet u Viniciju (Ukrajina) nosi ime Pirogova,
  • Jedan od pet sanitetskih vozova Ruskog ministarstva zdravlja naosi ime;
  • U Petersburgu postoji privatna hirurška klinika sa imenom N.I. Pirogova od 1999.
  • Najveći centar za urgentnu medicinu u Sofiji koji je ujedno i centar za poslediplomske studije nosi njegoovo ime.

Literatura[уреди]

  1. ^ Varićak Č. Pirogov, Nikolaj. In: Gažević N, editor. Military encyclopedia. Volume 6. 2nd ed. Belgrade: Redakcija vojne enciklopedije; 1975. p. 691. (Serbian)
  2. ^ Tankler H, Laschinski G, Roots I. History of German-Baltic relations in medicine. Dtsch Med Wochenschr 2004; 129 Suppl 1: S40–4. (German)
  3. ^ Данилова А. Пять принцесс. Дочери императора Павла I. Биографические хроники. — М.:Изограф,ЭКСМО-ПРЕСС,2001.
  4. ^ ((en))Nikolai Ivanovich Pirogov, Eponimi na :whonamedit.com
  5. ^ а б Osteoplastische Verlängerung der Unterschenkelknochen bei der Exarticulation des Fusses. Leipzig, 1854.
  6. ^ Anatomia topographica sectionibus per corpus humanum congelatum triplici directione ductis illustrata. 8 parts. 5 volumes. Petropoli, J. Trey, 1852-1859.
  7. ^ Мезенин Н. А. Лауреаты Демидовских премий Петербургской Академии наук. Л., Наука, 1987.

Napomene[уреди]

  1. ^ U svom dopisu Francuskoj akademiji nauka Pirogov je predložio rektalnu primenu anestika.
  2. ^ Prirogov je prvi lekar koji je primenio anesteziju na bojnom polju u jednom ratu. Takođe je proučavao i uticaj etarske anestezije na pojedine organe. Pre primene anestetika na pacijentima on ih je testirao na sebi.
  3. ^ U vreme epidemije kolere na Kavkazu secirao je veliki broj umrlih (oko 800) i sačinio atlas patološko-histoloških promena u toj bolesti

Bibliografija[уреди]

  • Topographische Anatomie des menschlichen Körpers, mit Durchschnitten gefrorener Kadaver illustriert., Sankt Petersburg 1859.
  • Chirurgische Anatomie der Arterienstämme und Fascien., Lajpcig 1861.
  • Bericht über die Militärsanitätsanstalten in Deutschland, Lothringen und Elsaß., Lajpcig 1871.
  • Das Kriegssanitätswesen und die Privathilfe auf dem Kriegsschauplatz in Bulgarien 1877–78., Lajpcig 1882.
  • Lebensfragen. Tagebuch eines alten Arztes., Fischer, Štutart 1894 (nemačko izdanje; izvorno na ruskom izdato u Sankt Petersburgu 1856)
  • Num vinctura aortae abdominalis in aneurysmate inguinali adhibita facile ac tutum sit remedium. Doctoral thesis, Dorpat, 1832.
  • Anatomia chrirugica truncorum arteriarum atque fasciarum fibrosarum. Dorpat and Reval, 1837-1840. Atlas na latinskom i nemačkom jeziku.
  • Ueber die Durchschneidung der Achillessehne als operativ-orthopädisches Heilmittel. Dorpat, 1840, 1870.
  • Nouveau procédé pour produire, au moyen de la vapeur d'éther, l'insensibilité chez les individus soumis à des opérations chirurgicales. Comptes rendus de l'Académie des Sciences, Paris, 1847, 24: 789.
  • Recherches pratiques et physiologiques sur l’éthérisation. St. Petersburg, Imprimérie Française, 1847. With the Scottish surgeon James Syme (1799-1870), Pirogov was the first in Europe to adopt ether anaesthesia.
  • On the use of ether in the performance of surgical operations. London and Edinburgh Monthly Journal of Medical Science, 1847-1848, 8: 73-76.
  • Anatomie pathologique du choléra morbus. St. Petersburg, 1849. With Atlas.
  • Rapport médical d’un voyage en Caucase contenant la statistique comparative des amputations. St. Petersburg, 1849.
  • Klinische Chirurgie. Eine Sammlung von Monographien. 3 parts. Leipzig, Breitkopf u. Härtel, 1851-1854. This edition in German predates the first edition in Russian.
  • Der Gypsklebeverband bei einfachen und complicirten Knochenbrüchen und in seiner Anwendung beim Transport Verwundeter und auf dem Schlachtfelde.Leipzig, 1854.
  • Osteoplastische Verlängerung der Unterschenkelknochen bei der Exarticulation des Fusses. Leipzig, 1854. In this book he mentions the exarticulatio pedis that bears his name.
  • Betrachtungen über die Schwierigkeiten der chirurgischen Diagnose und über das Glück in der Chirurgie. Leipzig, 1854.
  • Statistischer Bericht über alle meine im Verlaufe eines Jahres daselbst 1852-53 beobachteten Operationsfälle. Leipzig, 1854.
  • Anatomia topographica sectionibus per corpus humanum congelatum triplici directione ductis illustrata.8 parts. 5 volumes. Petropoli, J. Trey, 1852-1859. First publication on the technique of frozen sections.
  • Grundzüge der allgemeinen Kriegschirurgie. Leipzig, 1864. Translated into Russian as Nachala obshchey voennopolevoy khirurgii [The Principles of General Military Field Surgery]. 2 volumes. Dresden, 1865-1866.
  • Bericht über die Besichtigung der Militär-Sanitätsanstalten in Deutschland, Lothringen-Elsass 1870. Leipzig, 1871.
  • Izbrannye pedagogichsekie sochinenia [Selected Pedagogical Works]. Moscow, 1953.
  • Sobranie sochiney [Collected Works]. 8 volumes. Moscow, 1957-1962.
  • N. N. Burdenko: I. Pirogov - osnovopolozhnik voenno-polevoy khirurgii [N. I. Pirogov - Founder of Military Surgey].In Pirogov's Nachala obshchey voenno-polevoy khirurgii [Beginning of General Military Field Surgery]. I Moscow, 1941, pp 9-42.
  • Y. I Smirnov:I. Pirogov. Moscow, 1960.
  • N. Maksimenkov: I. Pirogov. Leningrad, 1961.
  • G. Rufanov:I. Pirogov - veliky russky khirurg i ucheny [N. I. Pirogov - Great Russian Surgeon and Scientist"]. Moscow, 1956.
  • S. R. Mikulinsky:Nikolay Ivanovich Pirogov. In: Charles Coulston Gillispie. Editor in chief: Dictionary of Scientific Biographies. Charles Scribner’s Sons. New York, 1970. Volume 10, pp. 619-621.
  • Harish Kumar Vijra & SN Paranjape, RM Bakaya Diary of an Old Physician by Nikolai Ivanovich Pirogov. New Delhi: Amerind Publishing Co. 1991
  • Questions of Life : Diary of an Old Physician (Resources in Medical History).Nikolai Ivanovich Pirogov. 1992.
  • Harish Kumar Vijra Nikolai: Ivanovich Pirogov – The Poetry of a Surgeon. University News, 1996.
  • J. G. McKinnon, A. Tinker: Nikolai Ivanovich Pirogov and the Crimean War. Clinical and Investigative Medicine, Toronto, August 1997, 20 (4): 35.

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Nikolaj Pirogov