Птице — разлика између измена
| Ред 76: | Ред 76: | ||
*[http://birdingonthe.net/ Birdingonthe.net] {{en}} |
*[http://birdingonthe.net/ Birdingonthe.net] {{en}} |
||
*[http://www.surfbirds.com/ Surfbirds Посматрање птица] {{en}} |
*[http://www.surfbirds.com/ Surfbirds Посматрање птица] {{en}} |
||
*[http://www.birdtours.co.uk/ Birdtours.co.uk (Искуства посматрача птица са путовања широм света)] {{en}} |
|||
*[http://www.camacdonald.com/birding/birding.htm Camacdonald.com (Искуства посматрача птица са путовања широм света)] {{en}} |
|||
*[http://worldtwitch.com/ Worldtwitch - Вести о ретким врстама птица широм света] {{en}} |
*[http://worldtwitch.com/ Worldtwitch - Вести о ретким врстама птица широм света] {{en}} |
||
*[http://www.birdforum.net/ Форум у вези са птицама] {{en}} |
*[http://www.birdforum.net/ Форум у вези са птицама] {{en}} |
||
Верзија на датум 9. август 2008. у 18:48
| птице Временски распон: касна Јура - данас
| |
|---|---|
| |
| сеница - Cyanistes (Parus) caeruleus | |
| |
| фосил Archaeopteryx bavarica из Палеонтолошког музеја у Минхену | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Подтип: | |
| Класа: | Aves |
| редови | |
|
видети у тексту чланка | |
Птице (класа Aves) су двоножни кичмењаци које карактеришу перје и шупље кости. Поред слепих мишева, оне су једини кичмењаци који активно лете. Настале су од тероподних диносауруса током Јуре, а као прва птица најчешће се наводи род Archaeopteryx. Величина тела савремених птица креће се у распону од неколико центиметара (колибри) до величине великих птица нелетачица (нпр, величина мужјака ноја је до 3 метра). Бројност класе птица се процењује на око 10.000 савремених врста.
Карактеристике птица
Данашње врсте птица се карактеришу присуством перја, специјалне диференцијације коже. Поседују кљун без зуба, лагане али чврсте кости, срце са две коморе и две преткоморе, висок интензитет метаболизма, полажу јаја са чврстом љуском. Већина врста има предње екстремитете модификоване у крила и способност летења, иако су неке групе секундарно изгубиле ову способност. Интересантна карактеристика великог броја врста птица је њихова миграција.
Распрострањење птица
Птице су настањене на свим континентима. Највећи биодиверзитет имају у тропској области (што је последица веће брзине специјације у тропима, или већег степена изумирања у севернијим и јужнијим областима)[1]. Птице живе и хране се у већини копнених екосистема, чак и у леденим областима Антарктика (где постоје колоније птица и до 440 километара удаљене од обала овог континента) [2]. Поједине врсте птица су се адаптирале и на повремен живот и исхрану у водама мора и океана, а неке су се толико оспособиле за морски начин живота, да на копно излазе једино ради гнежђења[3]. Велики утицај човека на популације птица се огледа и у постојању неких синантропних врста.
Морфологија и анатомија птица
У поређењу са морфологијом тела осталих кичмењака, тела птица имају унеколико необичне адаптације, које им олакшавају или омогућавају летење. У морфолошкоанатомске адаптације спада присуство перја, шупљих костију, специјално грађене грудне кости, кости јадца, модификација целокупних предњих екстремитета у крила, специфична диференцијација крилних мишића. Сем морфоанатомских постоје и бројне физиолошке адаптације птица.
Редови птица
- Struthioniformes, ној, ему, киви
- Tinamiformes, тинаму
- Anseriformes, патке, гуске и лабудови
- Galliformes, коке: јаребица, препелица, фазан, кокош, тетреб, паун
- Sphenisciformes, пингвин
- Gaviiformes, северни гњурац
- Podicipediformes, гњурац
- Procellariiformes, албатрос
- Pelecaniformes, пеликан, корморан, фрегата, блуна
- Ciconiiformes, рода, чапља, ибис, букавац
- Phoenicopteriformes, фламинго
- Accipitriformes, орао, јастреб
- Falconiformes, соко
- Turniciformes, препелица
- Gruiformes, ждрал
- Charadriiformes, вивак, шљука, спрудник
- Pteroclidiformes, саџа
- Columbiformes, грлица, гугутка, голуб
- Psittaciformes, папагај
- Cuculiformes, кукавица
- Strigiformes, сова
- Caprimulgiformes, помракуша
- Apodiformes, чиопа
- Trochiliformes, колибри
- Coraciiformes, водомар, пчеларица, златоврана, пупавац
- Piciformes, детлић, жуна, тукан
- Trogoniformes, трогон
- Coliiformes, коли
- Passeriformes, певачице
Спољашње везе
- Српски називи птица Европе (језик: српски)
- Српска номенклатура птица Европе (језик: српски)
- Светска база података птица (језик: енглески)
- Међународни орнитолошки комитет (језик: енглески)
- Birdlife International - Међународна асоцијација националних организација за заштиту птица; садржи базу података од око 250.000 записа о угроженим врстама птица (језик: енглески)
- Лига за орнитолошку акцију Србије (језик: српски)
- Fatbirder.com (Мега-сајт о посматрању птица) (језик: енглески)
- Birdingonthe.net (језик: енглески)
- Surfbirds Посматрање птица (језик: енглески)
- Birdtours.co.uk (Искуства посматрача птица са путовања широм света) (језик: енглески)
- Camacdonald.com (Искуства посматрача птица са путовања широм света) (језик: енглески)
- Worldtwitch - Вести о ретким врстама птица широм света (језик: енглески)
- Форум у вези са птицама (језик: енглески)
- Енциклопедија птица (језик: енглески)
Литература
- ^ Weir J, Schulter D. 2007. The Latitudinal Gradient in Recent Speciation and Extinction Rates of Birds and Mammals. Science 315(5818): 1574-1576
- ^ Brooke M. 2004. Albatrosses And Petrels Across The World: Procellariidae. Oxford University Press: Oxford, UK. ISBN 0-19-850125-0
- ^ Schreiber EA, Burger J. 2001. Biology of Marine Birds. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-9882-7
Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA