Тукан

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте Тукан (вишезначна одредница).
Тукан
Тукан  Pteroglossus torquatus
Тукан
Pteroglossus torquatus
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
класа: Aves
ред: Piciformes
породица: Ramphastidae
Род

Andigena
Aulacorhynchus
Pteroglossus
Ramphastos
Selenidera

Екологија таксона

Тукани (лат. Ramphastidae) су птице која припада реду детлића (Piciformes). Њихово име потиче од речи из тупи тукана. Породица Ramphastidae је најсличнија брадоњићима. Тукани живе у тропским пределима Јужне Америке, то јест у прашумама Бразила, Централне Америке и на карипским острвима. Има их од Мексика на северу до северне Аргентине на југу. Ретко кад се могу срести на надморској висини већој од 3650 метара.

Изглед и карактеристике[уреди]

Тукани су обично високи од 18 cm до 60 cm и тешки од 200 g до 500 g. Они живе у малим јатима и станују у гнезду. Тукани углавном једу воће и имају велик јарко обојен кљун који је већи од њихове главе, а код неких тукана кљун је већи од једне трећине њиховог тела. Боја кљуна зависи од старости птице. Иако изгледају веома тешки због величине кљуна, они су заправо врло лагани јер танка рожната превлака прекрива шупљу унутрашњост кљуна, у којој су испреплетане бројне потпорне палице.[1] Понекад се деси да им се кљун сломи, али неке птице успевају да преживе чак и кад им је велики део кљуна сломљен.

Перје тукана је шарено и постоје разне комбинације: црна са црвеном, жутом и белом; црна и зелена са жутом, црвеном и кестењастом итд. Не показују изражен полни диморфизам, осим код врста из рода Selenidera и неких арасарија.

Имају веома мала крила. Научници су после истраживања открили одакле потичу тукани. Највећа јата тукана се налазе на планинама Анда и бразилске реке Амазон. Њихов велики кљун служи да би дошли до хране. Имају два ножна прста напред и два назад. Имају такође кратке жућкасте ноге и веома разнобојно перје. Они су веома слични детлићима, јер могу да живе у рупама дрвећа и да ударају кљуном по њему. У свету постоји 37 врста тукана, а најпознатије врсте су токо тукан (лат. Ramphastots toco), прстенастокљуни тукан (лат. Ramphastos sulfuratus) и кувијеров тукан (лат. Ramphastos cuvieri).

Токо тукани су јарке црно-беле боје са жутонаранџастим кљуном. Они су најнеобичнија врста тукана јер су веома слаби и једина су врста тукана чији је кљун дугачак једну трећину његовог тела. Тукани се препознају по живахној боји кљуна и такође тако ступају у везу. По томе се разликују од многих тропских птица. Воле да испуштају веома непријатне звуке, то јест врло непријатан крик. Мало је познато о њиховом пореклу и начину развитка.

Исхрана[уреди]

Хране се углавном воћем, али такође и инсектима и кичмењацима;[2] неке врсте активно лове гуштере, змије, птиће и птичја јаја.[3] Током пљачкања гнезда велики кљун престраши родитеље птића и они не нападају тукана; у напад крећу тек када тукан одлети и покаже своја незаштићена леђа. Кљун туканима омогућава и да буду доминантни у односу на друге птице које се хране воћем. Имају дуг језик и назубљен кљун и често су им голи делови коже на лицу јарко обојени. Неке врсте тукана бледих очију имају тамне шаре испред и иза црне зенице, па због тога изгледа као да имају водоравни прорез.

Размножавање[уреди]

Тукани се гнезде у шупљинама дрвећа, а неке врсте преузимају и напуштена гнезда детлића и барбета, или их понекад отерају и прошире рупу. Женка тукана, после парења са мужјаком може излећи 15-30 јаја. Јаја тукана се излегу 15-18 дана после легања. Она су бела и веома чврста тако да заштите младунче. Након излегања, младунци су потпуно голи, без перја. Они остају у гнезду 40-60 дана, а хране их оба родитеља.

Класификација[уреди]

Фамилија тукана обухвата следеће родове:

  • Aulacorhynchus - зелени тукани (6-15 врста, зависно од поделе)
  • Selenidera - двобојни тукани (6 врста)
  • Andigena - планински тукани (4 врсте)
  • Pteroglossus - арасарији (14 врсте)
  • Ramphastos - обични тукани (око 8 врста)

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Pulse - Spring 2005 newsletter”. University of California, San Diego Jacobs School of Engineering. Spring 2005 Приступљено 2009-06-29. 
  2. Remsen, J.V. Remsen, Jr.; Hyde M.A. & A. Chapman. (1993) "The Diets of Neotropical Trogons, Motmots, Barbets and Toucans" The Condor 95 (1): 178–92.
  3. Robinson, S.K. (1985) "Coloniality in the Yellow-Rumped Cacique as a Defense against Nest Predators" Auk 10 (3): 506–19.

Спољашње везе[уреди]


Птице
Struthioniformes · Tinamiformes · Anseriformes · Galliformes · Gaviiformes · Podicipediformes · Procellariiformes · Sphenisciformes · Pelecaniformes · Ciconiiformes · Phoenicopteriformes · Falconiformes · Gruiformes · Charadriiformes · Pteroclidiformes · Columbiformes · Psittaciformes · Cuculiformes · Strigiformes · Caprimulgiformes · Apodiformes · Coraciiformes · Piciformes · Trogoniformes · Coliiformes · Passeriformes