Ђубриво
Ђубриво или гнојиво (у неким крајевима такође и ђубре) је смеша материја које се користе у пољопривреди или вртларству за побољшање плодности земљишта и раста и развића биљака. Обично се примјењује на пољопривредним земљиштима.
Ђубрива се грубо могу поделити на органска и неорганска (минерална), где је основна разлика извор из којег је ђубриво настало, а не нужно састав нутријената. Уз то, неретко се издвајају још две веће групе ђубрива: бактеријска ђубрива и стимулатори раста.
Органска и нека неорганска ђубрива добијена из руда су се користила вековима, док су хемијски синтетисана неорганска ђубрива почела да се развијају током индустријске револуције. Побољшано разумевање деловања и почетак употребе ђубрива су били важни кораци у пред-индустријској и зеленој револуцији 20. века.
Ђубрива типично садрже следеће елементе (у варијабилним пропорцијама):
- три примарна макронутријента: азот, фосфор и калијум
- три секундарна макронутријента: калцијум, сумпор, магнезијум
- микронутријенте или минералне елементе у траговима: бор, хлор, манган, гвожђе, цинк, бакар, молибден и селен.
Макронутријенти су елементи који се троше у већим количинама и присутни су у ткиву биљака у количини 0,2% до 4,0% (изражено на суву материју). Микронутријенти се троше у мањим количинама и присутни су у биљном ткиву у количинама које су реда величине 5 - 200 ppm или мање од 0,02% суве масе ђубрива.[1]
Означавање ђубрива
[уреди | уреди извор]Макронутријенти у ђубриву се означавају на основу „NPK“ анализе, а такође и као „N-P-K-S“ у Аустралији.[2]
Пример означавања за ђубриво поташа, које има однос 1:1 калијума према карбонату или 47% калијума и 53% карбоната у масеним процентима (што се добије узимајући у обзир разлике у молекуларној тежини између калијума и карбоната). Традиционална анализа 100 g соли би дала 60 g K2О. Процентуални принос K2O из оригиналних 100g ђубрива представља број приказан на ознаци. Калијумово ђубриво би у овом случају имало ознаку 0-0-60, а не 0-0-52.
Неорганска ђубрива
[уреди | уреди извор]Ђубрива се могу грубо поделити на органска ђубрива (састављена од обогаћене органске материје – биљног или животињског порекла) и неорганска ђубрива (састављена од вештачки добивених супстанци и/или минерала).
Неорганска ђубрива се често синтетишу у току Хабер-Бошовог процеса, који се користи за синтезу амонијака. Амонијак се користи као сировина за сточну храну и друга азотна ђубрива, нпр. амонијум нитрат и уреа. Ови концентровани производи се могу разблаживати водом, при чему се добија концентровано течно ђубриво. Амонијак се може комбиновати са фосфатним стенама и фосфатним ђубривом (Odda процес), при чему настаје „комбиновано ђубриво“.
Употреба индустријски добијених азотних ђубрива се константно повећава у последњих 50 година, и достигла је скоро 20 пута већу количину те износи око 1 милијарду тона азота годишње.[3] Употреба фосфатних ђубрива се такође повећала са 9 милиона тона 1960. године до 40 милиона тона у 2000. години. Количина од 6-9 тона кукуруза у зрну по хектару захтева употребу 30–50 kg фосфатног ђубрива, док соја захтева 20–25 kg по хектару.[4] Yara International је највећи светски произвођач азотних ђубрива.[5]
Држава | Удео укупне
потрошње N(%) |
Количина
(1000 т/година) |
---|---|---|
САД | 51 | 4697 |
Кина | 16 | 2998 |
Француска | 52 | 1317 |
Немачка | 62 | 1247 |
Канада | 55 | 897 |
Велика Британија | 70 | 887 |
Бразил | 40 | 678 |
Шпанија | 42 | 491 |
Мексико | 20 | 263 |
Турска | 17 | 262 |
Аргентина | 29 | 126 |
Употреба
[уреди | уреди извор]Индустријски добијена ђубрива се најчешће употребљавају код гајења кукуруза, јечма, шећерне трске, соје и сунцокрета. Једна студија је показала да примена азотних ђубрива на усев преостао изван сезоне, повећава биомасу и има повољан утицај на садржај азота у главном усеву, који се сеје у летњем периоду.[7]
Проблеми са употребом минералних ђубрива
[уреди | уреди извор]Трошење елемената у траговима
[уреди | уреди извор]Многа неорганска ђубрива не замењују елементе у траговима у земљишту, те се земљиште постепено испошћује при узгајању усева. Ово трошење је у вези са студијама које су показале опадање садржаја (до 75%) количине елемената у траговима у воћу и поврћу.[8] Ипак, из недавне анализе 55 научних студија закључено је да „нема доказа да постоји разлика у квалитету нутријената између хране произведене органским и конвенционалним поступком.“[9] Насупрот томе, једна дугорочна студија коју је финансирала Европска унија[10][11][12] је показала да органски-произведено млеко садржи значајно већи садржај антиоксиданата (нпр. каротеноида и алфа-линолеинске киселине) него конвенционално произведен производ.
Прекомерна употреба ђубрива
[уреди | уреди извор]Прекомерна употреба ђубрива може бити једнако штетна као и премала количина.[13] До „сагоревања“ може доћи када се примени превише ђубрива, што резултује сушењем корена и оштећењем или чак одумирањем биљке.[14]
Превелика потрошња енергије
[уреди | уреди извор]Производња „вештачког“ амонијака тренутно конзумира око 5% глобалне потрошње природног гаса, што је нешто испод 2% светске енергетске производње.[15]
Трошкови кориштења природног гаса у производњи амонијака представљају 90% трошкова производње амонијака.[16] Повећање цене природног гаса у прошлој деценији је допринело повећању цене ђубрива.[17]
Дугорочна одрживост
[уреди | уреди извор]Неорганска ђубрива се тренутно производе на начин који је немогуће користити бесконачно. Калијум и фосфор долазе из рудника (или сланих вода, као што је Мртво море) и такви извори су ограничени. Атмосферски невезани азот је практично неограничен извор (више од 70% састава атмосфере чини азот), али у таквом облику није директно употребљив за биљке. Да би тај азот постао употребљив биљкама, потребна је азотофиксација (превођење атмосферског азота у облик који биљке могу користити). "Вештачка" азотна ђубрива се типично синтетизују уз коришћење фосилних горива као што су природни гас и угаљ, чије су резерве ограничене.
Органска ђубрива
[уреди | уреди извор]Органска ђубрива садрже природна органска једињења (нпр. биоотпад, компости и др.) и природно присутне минералне депозите (нпр. шалитра – натријум нитрат).
Поређење са неорганским ђубривима
[уреди | уреди извор]Органска ђубрива типично имају мањи садржај нутријената, растворљивост и брзину ослобађања нутријената у односу на неорганска ђубрива.[18][19]
Једна студија је показала да у периоду од 140 дана, након 7 испирања нутријената да:
- Органска ђубрива ослобађају између 25% и 60% садржаја азота
- Ђубрива са контролисаним ослобађањем су имала релативно константну брзину ослобађања нутријената
- Растворљива ђубрива су ослободила највећу количину азота при првом испирању
Генерално, нутријенти у органским ђубривима су више разблажени и мање доступни биљкама. Према UC IPM, сва „органска ђубрива“ се класификују као ђубрива са спорим ослобађањем и не могу проузроковати сагоријевање азотом.[20] Органска ђубрива добивена из компоста и других извора, могу значајно варирати од једног лота до другог.[21] Без испитивања лота није могуће прецизно утврдити садржај нутријената.
Извори органских ђубрива
[уреди | уреди извор]Животињски извори
[уреди | уреди извор]Уреа животињског порекла је погодна за употребу у органској пољопривреди, док "вештачка" уреа није погодан извор.[22] Често се органска пољопривреда дефинише као минимална употреба процесирања, а такође и употреба природних биолошких процеса (нпр. компостирање). Отпадни муљ има веома ограничену употребу у органској пољопривредној производњи у САД, због забране његове употребе (због акумулације токсичних метала, између осталих фактора).[23][24] USDA захтева цертифицирање од треће стране за ђубрива са високим садржајем азота, која се продају у САД.[25]
Биљни извори
[уреди | уреди извор]Да би се земљиште обогатило фиксацијом азота из атмосфере, често се узгајају усеви који служе као зеленишно ђубриво.[26] Ови усеви могу такође повећати и садржај фосфора (мобилизацијом нутријената).[27]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Нутриент Цонтент оф Плант”. Архивирано из оригинала 19. 2. 2010. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „Драфт Цоде оф Працтице фор Фертилиер Десцриптион анд Лабелинг”. Фертилизер Индустрy Федератион Ассоциатион (ФИФА). 15. 9. 2008. Приступљено 2023-07-26.
- ^ Гласс, Антхонy (2003). „Нитроген Усе Еффициенцy оф Цроп Плантс: Пхyсиологицал Цонстраинтс упон Нитроген Абсорптион”. Цритицал Ревиеwс ин Плант Сциенцес. 22 (5). дои:10.1080/713989757.
- ^ Ванце; Ухде-Стоне; Аллан (2003). „Пхоспхороус ацqуиситион анд усе: цритицал адаптатионс бy плантс фор сецуринг а нон ренеwабле ресоурце.”. Неw Пхyтхологист. 157: 423—447.
- ^ „Мергерс ин тхе фертилисер индустрy”. Тхе Ецономист. 18. 2. 2010. Приступљено 21. 2. 2010.
- ^ Унитед Натионс, Фоод анд Агрицултуре Организатион, Ливестоцк'с Лонг Схадоw: Енвиронментал Иссуес анд Оптионс, Табле 3.3 ретриевед 29 Јун 2009
- ^ Нитроген Апплиед Неwсwисе, Ретриевед он Оцтобер 1, 2008.
- ^ Лаwренце 2007, стр. 213.
- ^ Дангоур ет ал. 2009. Нутритионал qуалитy оф органиц фоодс: а сyстематиц аппроацх. Ам. Ј. Цлин. Нутр.
- ^ „Органиц продуце 'беттер фор yоу'”. ББЦ Неwс. 29. 10. 2007. Приступљено 2. 2. 2010.
- ^ Бутлер, Гиллиан; Ниелсен, Јацоб Х. (2008). „Фаттy ацид анд фат-солубле антиоxидант цонцентратионс ин милк фром хигх- анд лоw-инпут цонвентионал анд органиц сyстемс: сеасонал вариатион”. Јоурнал оф тхе Сциенце оф Фоод анд Агрицултуре. Јохн Wилеy & Сонс, Лтд. 88 (8): 1431—1441(11). Приступљено 1. 2. 2010.
- ^ Лехесранта1, Сату (2007). „Еффецтс оф агрицултурал продуцтион сyстемс анд тхеир цомпонентс он протеин профилес оф потато туберс”. Протеомицс. 7: 597—604. Приступљено 2023-07-26.
- ^ „Нитроген Фертилизатион: Генерал Информатион”. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ Авоидинг Фертилизер Бурн
- ^ ИФА - Статистицс - Фертилизер Индицаторс - Детаилс - Раw материал ресервес Архивирано на сајту Wayback Machine (24. април 2008) (2002-10; аццессед 2007-04-21)
- ^ Саwyер, ЈЕ (2001). „Натурал гас прицес аффецт нитроген фертилизер цостс”. ИЦ-486. 1: 8.
- ^ „Фертилизер Усе анд Прице”. Архивирано из оригинала 6. 3. 2010. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ „Релеасе цхарацтеристицс оф органиц фертилизерс”. Архивирано из оригинала 24. 10. 2013. г. Приступљено 31. 07. 2011.
- ^ „Соилс анд фертилизерс”.
- ^ „Фертилизерс вс. соил амендментс”.
- ^ „Цомпост” (ПДФ).
- ^ „Плант нутриенс - Плант фоод фор хеалтхиер плантс анд импровед yиелдс”.
- ^ „Органиц Фарминг”.
- ^ „УСДА Дефинес Термс 'Органиц'”. Архивирано из оригинала 4. 5. 2011. г. Приступљено 31. 7. 2011.
- ^ Сцхрацк, Дон (23. 2. 2009). „УСДА Тоугхенс Оверсигхт оф Органиц Фертилизер: Органиц фертилизерс муст ундерго тестинг”. Тхе Пацкер. Приступљено 19. 11. 2009.
- ^ „Исолатион анд Студy оф Цултурес оф Цхинесе Ветцх Нодуле Бацтериа”.
- ^ „Биологицал аппроацхес то сустаинабле соил сyстемс”.
Литература
[уреди | уреди извор]- Лаwренце, Фелицитy (2004). „214”. Ур.: Баркер, Кате. Нот он тхе Лабел. Пенгуин. стр. 213. ИСБН 978-0-14-101566-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Медији везани за чланак Ђубриво на Викимедијиној остави