Шабетај Цви

С Википедије, слободне енциклопедије
Шабетај Цви
Шабетај Цви
Датум рођења(1626-08-01)1. август 1626.
Место рођењаИзмир
  Османско царство
Датум смрти17. септембар 1676.(1676-09-17) (50 год.)
Место смртиУлцињ
  Османско царство

Шабетај Цви (хебр. שַׁבְּתַאי צְבִי Схаббетаи Тзви, тур. Sabetay Sevi; 1. август 1626, Измир — 17. септембар 1676)[1] био је сефардски рабин и оснивач јеврејске сабатаријанске секте, који је у својој четрдесетој години под присилом Султана Мехмеда IV примио ислам, заједно са око 300 породица својих следбеника, иако га никада није практиковао. Наводно због своје лојалности јудаизму и неприхватању ислама, протеран је у Улцињ, за тадашње појмове најудаљенији град Османског царства. У Исламу преузео је име Мехмет Ефенди.

Умро је у Улцињу (17. септембар 1676), оставивши за собом следбенике Сабатијанства.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Рођен је у Смирни (данас Изимир) 1. августа 1626. године, породици која се је преселила из Патраса. Породица верски није припадала нити Сефардима, нити Ашкеназима, него мањој групи цариградскиј Јевреја — Романиоти, који су се тамо населили за време историјских миграција (прогони из Вавилоније, Римског царства, Селеукидског царства). Отац Мордехај је био трговац живином и имао је добре везе широм Европе[2]. Два његова брата су такође постала трговца, док је Шабатај студирао Јешиву и Талмуд од измирских рабина. Његов учитељ је био кабалист и рабин Јосиф Ескапа. Кад је напунио 16 година почео је свој аскетски начин живота и студирао књигу Зогар и традицију луријске кабале (назване по рабину Изаку Лурији)[3].

Шабетај Цви је веровао да је аскетски начин живота, са знањем кабале, довољан за комуникацију са Богом у анђелима, да тиме предвиди будућност и радити чуда.

Смирна[уреди | уреди извор]

Док је био млад код себе је већ имао млади круг сомишљеника, са кима су студирали Талмуд, молили, медитирали и заједно се купали.[4] До своје 20 године оженио се два пута, али су се жене због његовог аскетизма вратиле родитељима.[3] За његово време јеврејски народ је много пропатио[5] ор море,[6] нарочито са погромима Богдана Хмељницког (1648—1654), након успешног устанка Козака против Пољско-литванске државе.[7] Неки хришћани су тада чекали апокалипсу, када би требало наступити Пето Краљевство и прелазак Христове власти у руке свеца; Јевреји би се тада вратили из егзила (повратак Јеврејске дијаспоре у Палестину) и са хришћанима слили се у једну веру.[8][9]

Још за време младости постао је самоувеличан и добио визију, себе као спасиоца Израела. 1648. о томе је говорио у свом кругу следбеника, али у томе није добио никакве подржке, због скандала отерали су га из општине Смирна, преселио се је у Солун, али био отеран и одатле.[10]

Инспирација Абрахама Јахина[уреди | уреди извор]

У Цариграду, 1653. године, сближио се је са проповедником Абрахамом Јахином, који га је подржао у његовим месијанским претензијама, поготово због непрезавиђених ораторских способности. Признање Шабетају је дао 1655. године у Цариграду. Након Цариграда добије дозволу власти да одпутује у Египат (тада такође део Османског царства). Поремећаје које је искусио Шабетај Цви су подсечали на манично-депресивну психозу — биполарни поремећај (поремећај расположења карактерисан поновљеним епизодама повишеног расположења, повећане енергије и активности (манија или хипоманија) и депресије). Тај поремећај су неки схватили као Божији придах.[3] На путу до Египата прошао је многе јеврејске заједнице, а најбоље су га прихватили у самом Египту.

Жена Сара[уреди | уреди извор]

Ту се је први пут удао са Јеврејком из Државне заједнице Пољске и Литваније (вероватно Малорусија), сиротињом Саром, која је постала сирочад за време козачког устанка Богдана Хмељницког[11]. Сара је са шест година ишла у старатељство хришћанској породици. Након десет година побегла[12] је у Амстердам. Након неколико година иде у италијански Ливорно, где се (према некима), бавила проституцијом. Сари се је у Ливорну десио приказ, да че постати жена Месије, који ће се тек појавити.[2]

Када је сазнала о Месији пошла је даље у Египат, где је тада био Шабетај Цви. Шабетај се је тада налазио у Каиру и кад је сазнао о Сари, отправио је до ње курира-мисију, која ју је довела до њега.[10] Противници Шабетаја су говорили да је реч о блудници (проститутка). Шабетај је над Саром извео очишћење, након тога Сара је годинама била верна пратиља његове секте Сабатијанства. Сара је, као лепа жена, припомогла утјецају Шабетаја Цевија, упркос злим гласима о њеној прошлости. Код ове ситуације је помогла и библијска прића о јеврејском пророку Осији, који се је оженио са проститутком.[13][2]

Инспирација Натана из Газе[уреди | уреди извор]

Натан из Газе

После Каира отправио се је у Газу, до младога рабина и исцелитеља Натана из Газе.[14] Натан из Газе је и прије тога имао видења, а после сазнања са Шабетајем Цвијем одма је поверовао у његово месијанство, рећима да њему лечење није потребно (Шабетај је тражио код Натана лек за његов биполарни поремећај). Натан је тада стао идеологом Сабатијанства, који је ширио учење и утицај њихове секте. Натан је подржао Шабетаја у том месијанству и обавестио јеврејске заједнице да га признају као Месију.[14][15]

Дана 31. маја 1665. (хебрејски календар 17. Сивана 5425) Шабетај Цви је у Гази себе званично прогласио Месијом.[16]

Успон месијанског покрета[уреди | уреди извор]

Вест о новој месији се је код Јевреја брзо разширила, нарочито због ширења месијанства Натана из Газе. То је изазвало и комешање широм јеврејских заједница по свету. У народу се ширила вест да че се Месија вратити на сам Сион. По Новом завету (Библија) Сионска гора је место искупљених људи и симбол новог спасења. Из Газе, Шабетај је триумфално ушао у Јерусалим, са друштвом 12 следбеника[17], где га је са одушевљењем поздравила јеврејска заједница. Јеврејски рабини нису били тако доумљиви на новог Месију и гледали су на њега са неповерењем. Штавише, жалили су се турским властима да Шабетај Цви, нови Месија, делује против султана, Ислама и хтели су га протерати из града.[10]

Споменик у Улцињу

Наредна станица Шабетаја је био Цариград, где се је хтео срести са султаном Мехмедом IV. На путу је пролазио кроз градове Сафед, Дамаск, Алепо и Смирну. На путу су га одушевљено, као Месију, поздрављале јеврејске заједнице, посебно у граду Алеп. Опет се је настанио у Смирни, где су га јеврејски лидери гледали незадовољством. Ипак неслогу је успео да уклони.

На јеврејску нову годину, у синагоги, у Смирни, код звука рогова, на одушевљење народа, Шабетај је ознанио о себи као Месији. У суботу 12. децембра 1665 противници Шабетаја (са одважним рабинима) затворе се у сефардску[18] синагогу, у страху од одмазде Сабатијанских присталица. Дан раније присталице су напале богатог мештанина, Хајима Пењу, коме су камењем разбили кућу, гоњење су престали током ноћи[19], због надолазеће суботе (Шабат, јеврејски празник). Дан касније Хајим Пења је побегао у синагогу. Шабетај Цви је тако, у суботу, тражио од рабина, затворених у синагогу, да предају неверника, док је напољу чекала руља спремна за обрачун, иако је била субота (Шабат), дан када се Јевреји веселе и одмарају (нерадни дан). Руља је ипак напала синагогу, сломила двери и прекинула суботну молитву у синагоги. Хајим је у међувремену утекао скривеним предором, и уместо расправе, Шабетај је у синагоги почео да пјева узвишаним тоном, поздравио рабине и касније певао дугу приповед о кабали. Тај чин је имао велик значај ка популарности Сабатијанства. За време празника, лажни Месија је доделио (чак и својим непристалицама) звање краља у 26 страница света. I сами рабини синагоге у Смирни су добили високе позиције и звања. Сваки новопостављени владар је пред именовањем морао да изрече име (тетраграматон).[20][21]

Увереност у месијанство је била тако велика, да је већина нових краљева до краја живота ценила и веровала у Шабетаја Цвија, чак и када је прешао у Ислам и Сабатијанство замрло. Ни просијак Абрахам Рубијо није хтео да прода своју круну (краљевски назив) богатим.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сцхолем, Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626— (1676). стр. 103—106 хас а wхоле дисцуссион оф тхе хисторицал пробабилитиес тхат хе wас реаллy борн он тхе 9тх оф Ав, wхицх аццординг то Јеwисх традитион ис тхе дате оф тхе деструцтион оф ботх Темплес анд ис алсо тхе дате 'пресцрибед' ин соме традитионс фор тхе биртх оф тхе Мессиах.
  2. ^ а б в Тхис артицле инцорпоратес теxт фром а публицатион ноw ин тхе публиц домаин: Кауфманн Кохлер & Хенрy Малтер (1901—1906). „СХАББЕТХАИ ẒЕБИ Б. МОРДЕЦАИ”. Ин Сингер, Исидоре; ет ал. Јеwисх Енцyцлопедиа. Неw Yорк: Функ & Wагналлс Цомпанy.
  3. ^ а б в Герсхом Сцхолем: Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626—1676: Лондон: Роутледге Кеган Паул. 1973. ISBN 978-0-7100-7703-5. стр. 106—115.
  4. ^ Wернер Келлер. Унд wурден зерстреут унтер алле Вöлкер. — Р. Броцкхаус Верлаг (Wуппертал), — 1993. ISBN 978-3-417-24639-1. стр. 376—380.
  5. ^ Sources estimating 100,000 Jews killed:
    • „Bogdan Chmelnitzki leads Cossack uprising against Polish rule; 100,000 Jews are killed and hundreds of Jewish communities are destroyed.” Judaism Timeline 1618—1770, CBS News. Accessed May 13, 2007.
    • "The peasants of Ukraine rose up in 1648 under a petty aristocrat Bogdan Chmielnicki. ... It is estimated that 100,000 Jews were massacred and 300 of their communities destroyed". Oscar Reiss (2004). The Jews in Colonial America. McFarland & Company. стр. 98–99. ISBN 978-0-7864-1730-8. 
    • „Moreover, Poles must have been keenly aware of the massacre of Jews in 1768 and even more so as the result of the much more widespread massacres (approximately 100,000 dead) of the earlier Chmielnicki pogroms during the preceding century.” Manus I. Midlarsky. The Killing Trap: genocide in the twentieth century. Cambridge University Press. 2005. стр. 352. ISBN 978-0-521-81545-1. 
    • "... as many as 100,000 Jews were murdered throughout the Ukraine by Bogdan Chmielnicki's Cossack soldiers on the rampage." Martin Gilbert (1999). Holocaust Journey: Traveling in Search of the Past. Columbia University Press. стр. 219. ISBN 978-0-231-10965-9. 
    • "A series of massacres perpetrated by the Ukrainian Cossacks under the leadership of Bogdan Chmielnicki saw the death of up to 100,000 Jews and the destruction of perhaps 700 communities between 1648 and 1654. .." Samuel Totten (2004). Teaching About Genocide: Issues, Approaches, and Resources. Information Age Publishing. стр. 25. ISBN 978-1-59311-074-1. 
    • "In response to Poland having taken control of much of the Ukraine in the early seventeenth century, Ukrainian peasants mobilized as groups of cavalry, and these „cossacks” in the Chmielnicki uprising of 1648 killed an estimated 100,000 Jews." Cara Camcastle (2005). The More Moderate Side of Joseph De Maistre: Views on Political Liberty And Political Economy. McGill-Queen's Press. стр. 26. ISBN 978-0-7735-2976-2. 
    • "Is there not a difference in nature between Hitler's extermination of three million Polish Jews between 1939 and 1945 because he wanted every Jew dead and the mass murder 1648–49 of 100,000 Polish Jews by General Bogdan Chmielnicki because he wanted to end Polish rule in the Ukraine and was prepared to use Cossack terrorism to kill Jews in the process?" Colin Martin Tatz (2003). With Intent to Destroy: Reflections on Genocide. Verso. стр. 146. ISBN 978-1-85984-550-9. 
    • "... massacring an estimated one hundred thousand Jews as the Ukrainian Bogdan Chmielnicki had done nearly three centuries earlier." Mosheh Weiss (2004). A Brief History of the Jewish People. Rowman & Littlefield. стр. 193. ISBN 978-0-7425-4402-4. 
  6. ^ Sources estimating more than 100,000 Jews killed:
    • "This situation changed for the worse in 1648–49, the years in which the Chmelnicki massacres took place. These persecutions, which swept over a large part of the Polish Commonwealth, wrought havoc with the Jewry of that country. Many Jewish communities were practically annihilated by the ruthless Cossack bands, and many more were disintegrated by the flight of their members to escape the enemy... The Jews of the Ukraine, Podolia and Eastern Galicia bore the brunt of the massacres. It is estimated that about two hundred thousand Jews were killed in these provinces during the fatal years of 1648–49." Meyer Waxman (2003). History of Jewish Literature Part 3. Kessinger Publishing. стр. 20. ISBN 978-0-7661-4370-8. 
    • „…carried out in 1648 and 1649 by the Cossacks of the Ukraine, led by Bogdan Chmielnicki. The anti-Semitic outburst took the lives of from 150,000 to 200,000 Jews.” Michael Clodfelter. Warfare and Armed Conflicts: A Statistical Reference to Casualty and Other Figures, 1500—1999, McFarland & Co Inc, (2002). стр. 56.
    • "Between 100,000–500,000 Jews were murdered by the Cossacks during the Chmielnicki massacres. Zev Garber, Bruce Zuckerman (2004). Double Takes: Thinking and Rethinking Issues of Modern Judaism in Ancient Contexts. University Press of America. стр. 77. ISBN 978-0-7618-2894-5. , footnote 17.
    • „After defeating the Polish army, the Cossacks joined with the Polish peasantry, murdering over 100,000 Jews.” Chmielnicki, Bohdan, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition, 2001—05.
    • "In 1648–55 the Cossack under Bogdan Chmielnicki (1593—1657) joined with the Tartars in the Ukraine to rid themselves of Polish rule... Before the decade was over, more than 100,000 Jews had been slaughtered." Robert Melvin Spector (2005). World Without Civilization: Mass Murder and the Holocaust, History, and Analysis. University Press of America. стр. 77. ISBN 978-0-7618-2963-8. 
    • "By the time the Cossacks and the Poles signed a peace treaty in 1654, 700 Jewish communities had been destroyed and more than 100,000 Jews killed". Sol Scharfstein (2004). Jewish History and You. KTAV Publishing House. стр. 42. ISBN 978-0-88125-806-6. 
  7. ^ Anna Reid, Borderland: A Journey Through the History of Ukraine. . Westview Press. 2000. pp. 35. ISBN 978-0-8133-3792-0. 
  8. ^ Герсхом Сцхолем: Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626—1676: Лондон: Роутледге Кеган Паул: 1973. 1666. ISBN 978-0-7100-7703-5. стр. 461—463.
  9. ^ Харрис Леноwитз. Тхе Јеwисх Мессиах фром тхе Галилее то Цроwн Хеигхтс. 1998, пп. 149—150
  10. ^ а б в Wернер Келлер. Унд wурден зерстреут унтер алле Вöлкер. — Р. Броцкхаус Верлаг (Wуппертал), 1993. — С. 376—380. —. ISBN 978-3-417-24639-1.
  11. ^ Козаци су се лоше односили до Јевреја, за које су тврдили да су били превише добри са Пољацима за време католичке репресије над православном рајом Малорусије (данас Украјина)
  12. ^ по некима ово је био део чуда
  13. ^ Ветхий Завет : Книга Пророка Осии : Глава 1 / Патриархия.ру
  14. ^ а б Гершом Шолем. Основные течения в Еврейской мистике. Алия, 1989. т. 2, пп. 121
  15. ^ Герсхом Сцхолем: Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626—1676: Лондон: Роутледге Кеган Паул. 1973. ISBN 978-0-7100-7703-5. стр. 218.
  16. ^ Герсхом Сцхолем: Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626—1676: Лондон: Роутледге Кеган Паул. 1973. ISBN 978-0-7100-7703-5. стр. 223.
  17. ^ сличност са Христовим улазком у Јерусалим
  18. ^ португалску синагогу
  19. ^ код Јевреја нови дан почиње са мраком, тако и Шабат почиње у петак навече (ерев шабат)
  20. ^ Герсхом Сцхолем: Саббатаи Севи: Тхе Мyстицал Мессиах: 1626—1676: Лондон
  21. ^ Харрис Леноwитз. Тхе Јеwисх Мессиах фром тхе Галилее то Цроwн Хеигхтс. 1998

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Шабетај Цви на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Šabetaj_Cvi&oldid=26793475”