Јасон

За друге употребе, погледајте Јасон (вишезначна одредница).

Јасон

Јасон (грч. Ιάσων, лат. Iason, изведено од речи iasthai у значењу „лечити“) је у грчкој митологији био вођа похода Аргонаута у Колхиду, јолског краља Есона и његове жене Етеоклимене.

Митологија

Пре похода

Јасон и Пелеј

Пелија, Тирин и Посејдонов син, био је човек жељан моћи и на све начине је покушао да стекне превласт над целом Тесалијом. На путу му је стајао његов полубрат Есон, па га је збацио са престола, убивши све његове потомке до којих је успео да допре. Алкимеда, Есонова жена, у то време је имала новорођеног сина Јасона, којег Пелија није пронашао, јер га је сакрила послуживши се лукавством. Наиме, жене су је окружиле и правиле се да се тек порађа. Након неког времена послала је Јасона кентауру Хирону на подучавање јер се бојала да би га у домовини Пелија убио. Обазриви Пелија се, како би одржао престо, посаветовао са пророчицом и она му је прорекла да треба да се чува човека који ће се појавити и имати само једну сандалу. То је био Јасон, који се заиста тако појавио, неколико година касније, на играма које је Пелија приредио у Посејдонову част. На путу у Јолк, Јасон је изгубио једну од својих сандала, помажући старици да пређе реку Анауру. Та старица је била прерушена Хера, која га је, када јој је помогао, благословила. Уплашеног Јасона су довели пред Пелија, који му поставио питање; шта би он учинио када би био суочен са човеком који ће му додати пропаст. Јасон му је одговорио да би таквог човека послао у немогућу мисију - по златно руно. Пелија га је послушао и наредио му да то и уради.

Почетак похода

Брод Арго

Јасон је са собом повео многе јунаке и они су кренули бродом Арго, који назван по свом креатору Аргу. Међу јунацима су били и:

• Бореади
• Херакле
• Филоктет
• Пелеј
• Теламон
• Орфеј
• Кастор и Полидеук
• Аталанта
• Еуфем

Према броду, названи су Аргонаутима.

Острво Лемно

Острво Лемно

Острво Лемно, на западној обали Мале Азије, било је острво насељено Амазонкама. Аргонаути су, на свом путу ка Мизији, пролазећи поред острва, свратили и искрцали се, а Амазонке су их дочекале ненаоружане. На острву су провели годину дана у љубави са женама, јер их је Јасон уверио у своје добре намере. Ту је Јасон, са краљицом Хипсипилом имао близанце, Еунеја и Тоанта (или Неброфона) и сви остали Аргонаути су имали мушке потомке.

Кизик и Мизија

Након Лемна, Јасон и Аргонаути су стигли до земље Долионаца чији их је краљ, Кизик, пријатељски прихватио. Аргонаути су, после краћег задржавања отпловили, али су се те ноћи поново вратили на исто место. У тами ноћи, Долионци их нису препознали и мислећи да их нападају непријатељи, напали су Аргонауте. У сукобу који је уследио, Аргонаути су убили краља Кизика, а његова жена, сазнавши да јој је муж убијен извршила је самубиство. Кад је свануло, Долионци су увидели своју ужасну грешку.

Кад су стигли до Мизије, са брода су се искрцало неколико Аргонаута да нађу храну и воду. Међу њима је био и Хил, Хераклов слуга. Хиле су зграбиле водене нимфе и Херакле се вратио на брод без њега.

Финеј и Харпије

Финеј и Харпије

Ускоро је Јасон стигао до двора краља Финеја у Тракији, којем је Аполон дао дар пророковања, међутим, био је и кажњен тако што су га Харпије ометале у јелу. Јасон се сажалио над краљем и одлучио је да му помогне. Два јунака, Калаис и Зет, синови бога северног ветра Бореја, који им је подарио крила, успели су да отерају Харпије. Захвалан због њихове помоћи, Финеј је Аргонаутима помогао откривши им како да прођу Симплегаде, зачаране стене.

Колхида

Јасон и Медеја

Јасон је напокон стигао у Колхиду (црноморска обала Грузије) да би узео златно руно. Ејет, колхидски краљ, обећао је Јасону да ће му га дати, али под условом да испуни три задатка. Када је Јасон чуо шта су му задаци, увидео је да не може да их изврши и пао је у очајање. Тада је Хера наговорила Афродиту да убеди свога сина Ероса да он својом љубавном стрелом погоди Ејетову кћерку Медеју, како би се она заљубила у Јасона. Ерос је послушао Афродиту и навео Медеју да се заљуби. Тако је она помогла Јасону у извршавању задатака.

Први задатак је био да Јасон пооре поље са ватреним воловима, које је сам морао упрегнути, а волови су бљували ватру. Медеја је Јасону дала маст која га је штитила од ватреног даха.

Други задатак је био да Јасон засади поље змајевим зубима, из којих би ницала војска ратника (Спарти). Медеја је посаветовала Јасона како да савлада изникнуте војнике и он је, пре него што су га изникли војници напали, бацио камен међу њих, у гомилу. Војници нису знали откуд је камен дошао те су се међусобно борили и поубијали.

Последњи задатак је био да Јасон савлада змаја који никад није спавао, а чувао је златно руно. Јасон је омамио змаја напитком од биља који му је дала Медеја, а потом је с њом отпловио из Колхиде.

Ејет је кренуо за њима у потеру, али их није стигао, јер су му убили сина Апсирта.

Повратак

Кирка, Сирене и Тал

Кирка

Сирене

Кирка
На повратку у Јолк, Медеја је прорекла Еуфему да ће једног дана владати Либијом, а то се и испунило преко његовог потомка Бата.

Зевс је, да би казнио Медеју због убиства брата, послао неколико олуја на Арго и ветровима Аргонауте скренуо са курса. Лутајући данима, Аргонати су почели полако да губе наду, али им се тада обратио брод Арго. Рекао им је да би требало да траже прочишћење код Кирке, која је живела на оближњем острву. У Хомеровој „Одисеји“ њено је острво описано као водена вила која стоји насред чистине. Око куће били су лавови и вукови, жртве њене магије, јер је била позната по свом чаробњачком знању, а своје би непријатеље или оне који би је увредили претварала у животиње или друге ствари уз помоћ разних напитака и биљака, тако да би они остајали са њом на острву. Животиње нису биле опасне и умиљавале су се око посетилаца острва. Након боравка код Кирке и прочишћења, Аргонаути су наставили пут ка домовини.

Сирене
Кентаур Хирон је рекао Јасону да без Орфејове помоћи никад неће моћи да прође крај подручја у коме су Сирене, јер су оне својом песмом омамљивале морнаре који би се бацали у море. Када је Орфеј зачуо њихове гласове, извукао је своју лиру и одсвирао лепшу и умилнију мелодију са којом је надгласао њихову музику.

Тал
Аргонаути су стигли до Крита коју је чувао бронзани човек Тал.

Кад се брод приближио, Тал је бацао велико камење на брод, задржавајући га у заливу. Он је имао једну крвну жилу која се протезала од његовог врата па све до глежња, а била је затворена бронзаним клином. Медеја је на њега бацила своје чини да би га смирила, а потом је извукла клин и Тал је искрварио до смрти.

Повратак и смрт Јасонова

Медеја је тврдила Пелијиним кћеркама да може, користећи своје магичне моћи, да подмлади њиховог оца тако да га раскомада, а комаде скува са магичним биљем у котлу. То је демонстрирала са овцом која је, после магичног обреда, искочила из котла као јагње. Пелијине кћерке су јој наивно поверовале, раскомадале су оца и ставиле у котао, али Медеја није додала своје чаробно биље те је Пелија остао мртав. Због овога је Акаст, Пелијин син, прогнао Јасона и Медеју и они су отишли у Коринт. тамо се Јасон, да би учврстио своје политичке везе, оженио са Креузом, кћерком коринтског краља. Медеја, бесна на Јасона због његове издаје брачног завета, осветила му се тако што је, као венчани поклон, својој супраници даривала зачарану хаљину, која се прилепи за тело и изгори. Када је обукла хаљину и када је она почела да гори, прискочио је њен отац, краљ Креонт, да је спаси, па су њих обоје изгорели. После тог чина, побеснела и помахнитала Медеја је убила и своју децу коју је са Јасоном изродила, бојећи се да их он не убије и побегла у Атину. Јасон и Пелеј су напали Акаста и освојили престо Јолка, а Тесал, Јасонов син, постао је краљ. Јасон је, будући да је прекршио љубавне завет са Медејом, изгубио Херину наклоност и живео је усамљен и несрећан све док га није убио брод Арго, испод кога је он спавао, јер је иструнуо и труп је попустио.

Литература

• Замаровски, Војтех (1985). Јунаци античких митова: Лексикон грчке и римске митологије. Загреб. 
• Alain Moreau, Le Mythe de Jason et Médée. Le Va-nu-pied et la Sorcière. Paris: Les Belles Lettres, collection «Vérité des mythes», 2006 (ISBN 2-251-32440-2).
• Apollodorus, The Library with an English Translation by Sir James George Frazer, F.B.A., F.R.S. in 2 Volumes, Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1921. ISBN 0-674-99135-4.. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
• Apollonius Rhodius, Argonautica translated by Robert Cooper Seaton (1853-1915), R. C. Loeb Classical Library Volume 001. London, William Heinemann Ltd, 1912. Online version at the Topos Text Project.
• Apollonius Rhodius, Argonautica. George W. Mooney. London. Longmans, Green. 1912. Greek text available at the Perseus Digital Library.
• Bulfinch's Mythology, Medea and Aeson.
• Diodorus Siculus, The Library of History translated by Charles Henry Oldfather. Twelve volumes. Loeb Classical Library. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press; London: William Heinemann, Ltd. 1989. Vol. 3. Books 4.59–8. Online version at Bill Thayer's Web Site
• Diodorus Siculus, Bibliotheca Historica. Vol 1-2. Immanel Bekker. Ludwig Dindorf. Friedrich Vogel. in aedibus B. G. Teubneri. Leipzig. 1888–1890. Greek text available at the Perseus Digital Library.
• Gaius Julius Hyginus, Fabulae from The Myths of Hyginus translated and edited by Mary Grant. University of Kansas Publications in Humanistic Studies. Online version at the Topos Text Project.
• Gaius Valerius Flaccus, Argonautica translated by Mozley, J H. Loeb Classical Library Volume 286. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1928. Online version at theio.com.
• Gaius Valerius Flaccus, Argonauticon. Otto Kramer. Leipzig. Teubner. 1913. Latin text available at the Perseus Digital Library.
• Hesiod, Catalogue of Women from Homeric Hymns, Epic Cycle, Homerica translated by Evelyn-White, H G. Loeb Classical Library Volume 57. London: William Heinemann, 1914. Online version at theio.com
• King, David. Finding Atlantis: A True Story of Genius, Madness, and an Extraordinary Quest for a Lost World. Harmony Books, New York, 1970. (Based on works of Olof Rudbeck 1630–1702.)
• Powell, B. The Voyage of the Argo. In Classical Myth. Upper Saddle River, NJ. Prentice Hall. 2001. pp. 477–489.
• Publius Ovidius Naso, The Epistles of Ovid. London. J. Nunn, Great-Queen-Street; R. Priestly, 143, High-Holborn; R. Lea, Greek-Street, Soho; and J. Rodwell, New-Bond-Street. 1813. Online version at the Perseus Digital Library.
• Publius Ovidius Naso, Metamorphoses translated by Brookes More (1859-1942). Boston, Cornhill Publishing Co. 1922. Online version at the Perseus Digital Library.
• Publius Ovidius Naso, Metamorphoses. Hugo Magnus. Gotha (Germany). Friedr. Andr. Perthes. 1892. Latin text available at the Perseus Digital Library.
• Euripides, Medea with an English translation by David Kovacs. Cambridge. Harvard University Press. 1994. Online version at the Perseus Digital Library. Greek text available from the same website.
• Pausanias, Description of Greece with an English Translation by W.H.S. Jones, Litt.D., and H.A. Ormerod, M.A., in 4 Volumes. Cambridge, MA, Harvard University Press; London, William Heinemann Ltd. 1918. ISBN 0-674-99328-4.. Online version at the Perseus Digital Library
• Pausanias, Graeciae Descriptio. 3 vols. Leipzig, Teubner. 1903. Greek text available at the Perseus Digital Library.

Спољашње везе

• Timeless Myths - Argonauts Прича о Јасону и његовој потрази за златним руном
• Јасон у Грчкој митологији
• Jason and the Argonauts, extensive site by Jason Colavito
• Argonautica на пројекту Гутенберг
• The Story of Jason and the Argonauts Read the classic heroic myth, in modern English prose.