Златно руно

Из Википедије, слободне енциклопедије

Златно руно је роман српског књижевника Борислава Пекића (1930 – 1992), једног од највећих српских уметника у другој половини 20. века и у целокупној српској књижевности, уопште.

Роман говори о успонима и падовима цинцарске породице Њаго, касније Његован, кроз векове, при чему је акценат стављен на различите културе (српска, турска, арбанашка, грчка), различита места (Москопоље, древни цинцарски град, смештен данас у југоисточном делу Албаније, потом Једрене, Београд, Цариград, Турјак у Словенији итд) с којима се, кроз историју балканских народа, Његовани сусрећу и чију судбину деле. Роман је подељен у седам књига, на више од 3.000 страница, први пут штампаних у периоду 1978 – 1986. Иако у поднаслову стоји фантазмагорија, ово је најзначајније Пекићево дело, раме уз раме стоји с великим српским историјским романима, попут Сеоба Милоша Црњанског и На Дрини ћуприје Иве Андрића. С друге стране, узме ли се у обзир опширна прича о трговцима, каква је већина Његована била, или се трудила да буде, роман је, због повести о породици, сличан Карамазовима или Буденброковима.

У Београдском драмском позоришту се изводи представа „Златно руно“ у режији Небојше Брадића, у којој играју Небојша Дугалић, Небојша Глоговац и Војин Ћетковић.