Златно руно

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Златно руно је роман српског књижевника Борислава Пекића, једног од највећих српских уметника у другој половини 20. века и у целокупној српској књижевности, први пут штампан у периоду 1978 – 1986. године.

Роман говори о успонима и падовима цинцарске породице Њаго, касније Његован, кроз векове, при чему је акценат стављен на различите културе (српска, турска, арбанашка, грчка), различита места (Москопоље, древни цинцарски град, смештен данас у југоисточном делу Албаније, потом Једрене, Београд, Цариград, Турјак у Словенији итд) с којима се, кроз историју балканских народа, Његовани сусрећу и чију судбину деле.

Роман је подељен у седам књига, на више од 3.000 страница.

Златно руно многу сматрају најзначајнијим Пекићевим делом. Иако у поднаслову стоји фантазмагорија, узме ли се у обзир опширна прича о трговцима, каква је већина Његована била, роман даје детаљан приказ историје народа, закона, држава и сукоба на Балкану.

Позориште[уреди]

У Београдском драмском позоришту се изводила представа „Златно руно“ у режији Небојше Брадића.

У Атељеу 212 се изводила представа Корешподенција, која се од 2018. године и са новом поставом изводи у Звездара театру.