Пређи на садржај

Алфа џет

С Википедије, слободне енциклопедије
Алфа џет

Опште
Намена Обука и лака подршка
Посада Два члана
Земља порекла  Француска /  Немачка
Произвођач Марсел Дасо / Дорније
Први лет 26. октобар 1973.
Уведен у употребу 4. новембар 1977.
Статус активан
Број примерака 506
Димензије
Дужина 12,29 m
Размах крила 9,11 m
Висина 4,19 m
Површина крила 17,50 m²
Маса
Празан 3.500 kg
Нормална полетна 5.000 kg
Макс. тежина при узлетању 7.500 kg
Макс. спољни терет 2.500 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Ларзак 04-C5
Потисак ТММ 13,20 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 920 km/h
Тактички радијус кретања 610 km
Долет 2.940 km
Плафон лета 14.630 m
Брзина пењања 3.420[а] m/min

Алфа џет је авион за школовање и обуку пилота и за дејства ваздух-земља. Заједнички је развијен и серијски произведен од фирми немачког Дорнијеа и француског Марсел Дасоа. У оперативној употреби је у више ваздухопловстава, широм света. Произведено је укупно 506 примерака авиона Алфа џет.[2]

Вишенаменски Алфа џет је „тренер“ и борбени авион друге генерације, веома је компактан и ефикасан пројекат. Временом је постао узор пројектантима, из многих других земаља. Поседује предност у подршци на малим висинама лета, у односу на већину познатих и скупих борбених авиона. У 1970. години, покренута је његова заједничка производња, у ваздухопловним индустријама Француске и Немачке.[3]

Лого за Алфа џет.

Историја

[уреди | уреди извор]

Француско-британски развој

[уреди | уреди извор]

Француско, британско и немачко ратно ваздухопловство (Луфтвафе), 1965. године, покренули су процес замене своје застареле авијације са млазним мотором, за обуку пилота и за лаку подршку. Прво су окренути појединачни национални пројекти, који су касније споразумно трансформисани у међународну француско-британску кооперацију на борбеном авиону „јагуар“, 17. маја 1965. „Јагуаров“ програм је 1970. године поново измењен: британско ваздухопловство га више није желело у намени за обуку, већ као тактичког авиона за подршку. Сматрајући га тешког и скупог, у намени обуке. То је одредило потребу за посебан развој авиона за обуку и лаку подршку. Французи и Немци, кроз програм Алфа џета, а британци, самостално BAE системс хок.[2][4][5]

Француско-немачки развој

[уреди | уреди извор]

У међувремену, Французи су почели разговоре са Западном Немачком, за сарадњу на решавању проблема око обезбеђења новог авиона за школовање и обуку пилота. Направљени су заједнички тактичко-технички захтеви, 1968. године. Главна одлика те дефиниције је био мањи подзвучни двомоторни авион, са основном наменом обука пилота и лака подршка. Њихове фирме, већ у јулу 1969. године, предложиле су три идејна пројекта:

  • Марсел Дасо-Бреге авијација (АМД-БА) / Дорније предложили су TA501, спајањем постојећих концепција Бреге 126 и Дорније П.375.
  • Аероспецијал / MBB предложили су E.650 јуротренер
  • VFW-фокер предложили су VFT-291[2][6]

Сви предлози су се заснивали на примени погона од два мотора Снекма-турбомеца ларзак, Џенерал електрик Ј85-GE-4 или Прат енд Витни Канада JT15D-37. Немачко ратно ваздухопловство Луфтвафе, је посебно инсистирао да авион има два мотора, након свога тешког искуства са великим губицима и удесима са једномоторним F-104 sтарфајтером.[2]

Немачки Алфа џет.

После жестоке конкуренције, 23. јула 1970. године, две владе су се одлучиле за концепцију TA501, која добија назив Алфа џет. Ознака „Е“ је верзија намењена за обуку, а „А“ за подршку.

Француска и Западна Немачка, почели су за сарадњу са решавањем проблема својих потреба, споразум је потписан у јулу 1969. године. Заједнички договор је наговестио да ће свака страна наручити 200 примерака авиона Алфа џет, стим да се властити авиони склапају у сопственим фабрикама. Коначна одлука, о почетку развоја, донета је у фебруару 1972. године.[2][3][6]

Прототипови

[уреди | уреди извор]

Два прототипа су развијена и произведена у Француској у Марсел Дасоу, а паралелно два у Дорнијеу у Немачкој. Први француски прототип је направио први лет 26. октобра 1973. године, а први немачки 9. јануара 1974. Преостала два прототипа су такође полетели пре краја 1974. године.

Француска је добила прву оперативну летелицу у 1977. години, док је Немачка, која је желела више од једне верзије за копнене нападе, чекала све до 1978.[2][6]

Варијанте

[уреди | уреди извор]
Алфа џет Е, ратног ваздухопловства Нигерије, у конфигурацији подршке ваздух-земља.

Оперативне

[уреди | уреди извор]
  • Алфа џет A : Верзија за подршку (мало профилисана за веће брзине са шиљатим носем) (175 примерака за Немачку, а затим је продато неколико примерака и Португалији)
  • Алфа џет E : Верзија за обуку (303 примерака за 8 земаља)
  • Алфа џет E+ : Верзија са побољшаном опремом (29 примерака продано Белгији)
  • Алфа џет MS1 и MS2 : Верзија за подршку, са побољшаном опремом за Египат.[7][8]

VTX пројекат за Америчку морнарицу (1977—1983)

[уреди | уреди извор]

Развојни морнарички центар, у америци (NADC), започео је студије у септембру 1977. године, а покренут је конкурс за обезбеђење авиона за напредну обуку (енгл. Heavier Than Air [sic]-Training Aircraft) VTX-TS, ради замене постојећих авиона Норт америкен T-2 букија и Даглас TA-4F скајхока. Повезани са америчким Локидидом, 24. јула 1978. године, Марсел Дасо и Дорније су предложили нешто измењену верзију Алфа џета (ојачан стајни трап, дужи нос, итд). После одбијања побољшане верзије Норт америкен T-2 букија, на бази Аермакија MB-339, Алфа џет је остао у конкуренцији са авионом BAE системс хок.[9][10]

Очекивало се да ће у случају победе Локид производити авионе у Сједињеним Државама са Марсел Дасоом и Дорнијеом, у количини до 350 примерака. Мотори Снекма-турбомеца ларзак-04-C20, такође би се производили у Америци, у фирми Теледин континентал моторс (Охајо).

Борбена конфигурација Алфа џет.
Школски Алфа џет
Алфа џет акро групе.

У периоду од 8. до 25. септембра 1980. године, Алфа џет A 58 (F-ZVAB), посебно офарбан у жуто, плаву и белу боју, обишао је Сједињене Америчке Државе. Где је демонстриран у лету, члановима Конгреса, владе, високим официрима Пентагона и специјалистима за обуку пилота у морнарици и америчком ваздухопловству. У густом распореду, демонстриран је у четири до пет летова дневно.[10]

Алфа џет A 58 је направио 88 летова, за 18 дана, у обиму од укупно око 100 часова. Шездесет седам америчких пилота су га летели. Програм није усвојен, из политичко индустријских разлога. То је одлучено у августу 1983. године. По захтевима Америчке морнарице, изграђен је једномоторни авион, по лиценци од BAE системс хока, у корпорацији Даглас, под називом T-45A хок. У 2005. години, Америчка морнарица је почела да користи 75 примерака T-45A и 86 T-45C, за побољшану обуку морнаричких пилота.[10][11][12][13]

Алфа џет 2 NGEA

[уреди | уреди извор]

Алфа џет 2, првобитно је назван Алфа џет 2 NGEA (нова генерација авиона за школовање / лаку подршку), школска је верзија и за лаку подршку, са надоградњом софистицираног нишанског система, са информацијама о навигацији, спољној околној ситуацији и управљањем оружјем. Такође је опремљен ласерским обележивачем циља, системом инерцијалне навигације итд. Системи су компатибилни са ракетом Матра Маџик 2. Такође су интегрисани и мотори Снекма-турбомеца ларзак 04-C20, повећаног потиска. Алфа џет 2 NGEA је настао надоградњом једног од четири постојећа прототипа.[8][14]

Алфа џет 3 лансје (1989)

[уреди | уреди извор]

Надограђена варијанта NGEA, за побољшану подршку у свим временским условима, опремљеним системом FLIR и са повећаним асортиманом наоружања.

Алфа џет 3 лансје је дефинисан да има кабину са тандем седиштима, мултифункцијским екраном (MFD). Интегрисан му је радар AGAVE, ласерско откривање и аквизиција циља и скуп модерних система за контрамере.

Коначно, Марсел Дасо га је понудио за обуку, са уграђеном репном куком и ојачаним стајним органима, за ратну морнарицу.[15]

Алфа џет М, за француску морнарицу (1990—1994)

[уреди | уреди извор]

Суочени са чињеницом да се користила Фуга CM-175 зептер, у морнарици за обуку од 1960. године, у Марсел Дасоу су разматрали ново решење, у периоду од 1986. године до 1988.[16] Приступили су испитивању Алфа џета од 18. до 29. јуна 1990. године, када је испитиван модернизовани Супер етендард (SEM), производен у 40 примерака. У јуну 1991. године, морнарица је такође разматрала амерички T-45A хок, укључујући нову кабину са два приказивача, укључујући ласерски сензор, GPS, топ калибра 20 mm, Ролс-Ројсова верзија Адура Mk871, F405/401. Коначно, то решење је изабрано 1994. године и француско особље је обучено у Америци у ваздухопловној бази Меридиан (Мисисипи).[17][18]

Алфа џет на аеромитингу, на Аеродрому Батајница, 13. септембра 2009. године.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]
Збирне карактеристике авиона Алфа џет[1][2][3][19][20]
Параметар Вредности / подаци
Алфа џет А Алфа џет E
Намена:
  • један пилот, лаки напад и извиђач
  • двосед за борбену обуку
 двосед за летачку и борбену обуку
Дужина: 12,46 m (немачка верзија) 12,29 m
Размах: 9,11 m 9,11 m
Висина: 4,19 m 4,19 m
Површина крила: 17,5 m² 17,5 m²
Траг точкова: 2,71 m 2,71 m
Предња нога од задњих: 4,72 m 4,72 m
Маса празног: 3.515 kg (немачка верзија) 3.345 kg
Максимална маса: 8.000 kg 7.500 kg
Капацитет горива:
  • 1.500 kg (унутрашње)
  • 716 kg (споља)
  • 1.520 kg (унутрашње)
  • 2.200 kg (споља)
Максинмална спољна носивост: 2.500 kg
Погон: два мотора Снекма-турбомеца ларзак-04-C20 потисак је 2 х 14,12 kN два мотора Снекма-турбомеца ларзак- 04-C6 потисак је 2 х 13,2 kN
Максимална брзина:
Плафон лета: 14.630 m 14.630 m
Вертикална брзина: 3.420 m/min
Тактички радијус: 540 km (обука) 1.450 km
Долет: 2.940 km (два подвесна резервоара) 1.080 km
Трајање лета: до 3,5 сати
Стаза полетања 410 m 370 m
Стаза слетања 610 m 500 m
Фактор аеродинамичког оптерећења +8,6/−6,4
Наоружање
  • Топ: 1× 27 mm Маузер BK-27, по потреби се носи уподтрупном контејнеру са бојевим комплетом од 150 граната, или 1x 30 mm DEFA са истоветним бојевим комплетом.
  • Ракете: 2× Матра; ракетни лансери са 18× SNEB од 68 mm; 2× CRV7 ракетна лансера са 19× 70 mm зрна
  • Ракете: 2× AIM-9 сајдвиндерс; 2× Матра магик II; 2× AGM-65 маверик;
  • Бомбе: 2.500 kg, на спољним носачима терета, укључујући различите бомбе (као што су касетне BL755 или слободно падајуће са продуженим дометом).[2][3][19]

Три пројекције авиона Алфа џет.

Корисници

[уреди | уреди извор]
Алфа џет у оквиру групе Ред бул. Француска Акро група.
Португалски Алфа џет А. Француски Алфа џет.

Садашњи

[уреди | уреди извор]

Бивши

[уреди | уреди извор]

Модернизација

[уреди | уреди извор]
Алфа џет, ратног ваздухопловства Тајланда.

Белгија је надоградила своје примерке допунском софистицираном опремом. Инегрисали су инерцијални навигациони систем у спрези са GPS пријемником, нови горњи приказивач и систем (енгл. head-up displays) (HUD) обе реке стално на ручицама за управљање (енгл. Hands On Throttle-And-Stick) HOTAS. Египат је добио две верзије (MS1 и MS2) са побољшаном опремом, такође ради повећања ефиккасности за напад ваздух-земља.

Генерална дирекција за оружја француске закључила је уговор, 31. децембра 2007. године, у износу 22,6 милиона евра за филијале Марсел Дасоа Талес авионикс и SABCA, по основу реализације програма модернизације за 20 авиона, који добијају опрему као белгијски Алфа џет. Интеграција инерцијалног навигационог система у комбинацији са GPS пријемником, HUD, инсталације за оружје ваздух-ваздух и ваздух-земља итд. Први модернизовани авион је испоручен средином 2009. године.[22]

Укупно произведено примерака

[уреди | уреди извор]
Укупно произведено примерака авиона Алфа џет, за све кориснике[7]
Корисник Број примерака Варијанта
 Француска /  Западна Немачка 4[в] прототипови
 Камерун 7 Алфа џет 2 NGEA
 Египат 30 Алфа џет E (MS1)
15 Алфа џет MS2
 Белгија 33 Алфа џет E
 Француска 176 Алфа џет E
 Западна Немачка 175 Алфа џет А
 Обала Слоноваче 7 Алфа џет E
 Мароко 24 Алфа џет E
 Нигерија 24 Алфа џет E
 Португалија - 50 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе
 Канада - 16 Алфа џет А, уступљено од Луфтвафе[21]
 Катар 6 Алфа џет E
 Тајланд - 25 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
 Того 5 Алфа џет E
 Уједињени Арапски Емирати - 32 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
 Уједињено Краљевство (DERA) - 12 Алфа џет, А уступљено од Луфтвафе
- 3 примерка користе Флаит булси
Укупно произведено: 506 примерака, у периоду 1977-1986.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Подаци се односе на варијанту Алфа џет E.[1]
  2. ^ Алфа џет, бивше власништво Луфтвафе, стационирани у Монтреалу и борбено контролишу канадски ваздушни и електронске контрамере.[21]
  3. ^ После завршених испитивања, остали су код произвођача.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Alpha Jet Jet Trainer / light Fighter Bomber” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 20. 2. 2013. „Варијанта Алфа џет E” 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „ALPHA JET ORIGINS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.ne. Приступљено 16. 2. 2013. „Алфа џет – основни” 
  3. ^ а б в г „Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 2. 2013. „Алфа џет у Уголок неба” 
  4. ^ Le 15 janvier 1965, le Comité technique des programmes des Armées françaises fixe son choix sur le Br-121
  5. ^ „The SEPECAT Jaguar” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 16. 2. 2013. „Јагуар у векторсајту” 
  6. ^ а б в „History” (на језику: (језик: енглески)). milavia.net. 2002—2005. Приступљено 16. 2. 2013. „Историја” 
  7. ^ а б „ALPHA JET IN FOREIGN SERVICE / IMPROVED VARIANTS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors.net. Приступљено 17. 2. 2013. „Варијанте Алфа џет” 
  8. ^ а б „Variants” (на језику: (језик: енглески)). airrecognition.com. Архивирано из оригинала 17. 09. 2013. г. Приступљено 17. 2. 2013. „Варијанте” 
  9. ^ Réaménagé en avril 1978
  10. ^ а б в „Le programme VTX pour l'U.S. Navy” (на језику: (језик: француски)). 2. 16. 2011. Приступљено 18. 2. 2013. „VTX програм”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  11. ^ Donald 2004, стр. 175
  12. ^ Frawley 2002, стр. 48
  13. ^ „T-45A/C Goshawk -, United States of America” (на језику: (језик: енглески)). boeing.com. Приступљено 18. 2. 2013. „T-45A хок” 
  14. ^ „Alpha Jet A, Alpha Jet ATS, Alpha Jet E and Alpha Jet NGEA” (на језику: (језик: енглески)). deagel.com. 2. 2. 2013. Приступљено 18. 2. 2013. „Алфа џет 2 NGEA” 
  15. ^ „Dassault-Breguet / Dornier Alpha Jet 1973.” (на језику: (језик: енглески)). aviastar.org. Приступљено 18. 2. 2013. „Алфа џет 1973.” 
  16. ^ Une partie de la formation des futurs pilotes de l'aviation navale se déroule sur Alpha Jet depuis 1979. au sein de École de l'aviation de chasse de la BA 705 à Tours
  17. ^ „Un remplaçant éventuel aux CM.175 Zéphyr : l'Alphajet Marine” (на језику: (језик: француски)). ffaa.net. 2. 16. 2011. Приступљено 19. 2. 2013. „Алфа џет М”  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  18. ^ „Dassault Étendard IVM n°56 Flotille 59S” (на језику: (језик: енглески)). pyperpote.tonsite.biz. Приступљено 19. 2. 2013. „Flotille 59S” 
  19. ^ а б „Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). fas.org. 21. 9. 1999. Приступљено 17. 2. 2013. „Алфа џет у FAS” 
  20. ^ „Specification Alpha Jet E” (на језику: (језик: енглески)). milavia.net. 2002—2005. Приступљено 19. 2. 2013. „Карактеристике Алфа џет Е” 
  21. ^ а б „Dornier Alpha Jet” (на језику: (језик: енглески)). discoveryair-ds.com. Архивирано из оригинала 14. 7. 2014. г. Приступљено 20. 2. 2013. „Алфа џет у Канади” 
  22. ^ „Module non trouvé” (на језику: (језик: француски)). defense.gouv.fr. Приступљено 20. 2. 2013. „Модернизација” 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алфа џет на Викимедијиној остави.


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алфа_џет&oldid=28459676”