Арно ХД-41Х

С Википедије, слободне енциклопедије
Арно HD-41H
Арно HD-41H
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1926
Дужина8,46
Размах крила10,26
Висина3,25
Површина крила34,90
Празан725
Нормална полетна1.000
Клипно-елисни моторСалмсон 9Ас
Снага88 kW
Макс. брзина на Hопт105 km/h
Макс. брзина на H=0130 km/h
Долет400 km
Плафон лета3.500 m
Брзина пењања600 m/min

Арно HD-41H/Hanriot HD.41H (франц. Hanriot HD-41H) је француски двоседи хидроавион, једномоторни двокрилац који се производио 20-их година 20. века у француској фирми Авиони Арно и у Југославији Фабрика аероплана и хидроавиона Змај из Земуна.[1][2]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

авион Анрио HD-41H у три пројекције

Авион Арно HD-41H је један од типова авиона Арно H-41 који је настао унапређењем верзије авиона Арно HD-17. Разлика између ових авиона је само у мотору, тј. мотор Клергет 9В (франц. Clerget 9B) снаге 100kW код Арно HD-17 замењен је мотором Саламсон 9Ас (франц. Salmson 9Ас) снаге 90kW. Први авион је направљен 1925. године када је извршен и први пробни лет. Укупно је направљено шест типова ових авиона:

  • H-41 - двоседа варијанта авион за обуку,
  • H-410 - верзија са Лорен 5Ра мототом (направљено 5 примерака),
  • H-411 - верзија са Салмсон 7Ас мотором (направљено 2 примерка),
  • LH-412 - верзија са Лорен 5Pb мотором (направљено 4 примерка + 3 преправљена H.410),
  • HD-41H - хидроавион са Салмсон 9Ас мотором (направљено 12 примерака + 10 примерака направљено по лиценци у југословенској фирми Фабрика аероплана и хидроавиона Змај. На 3 примерака авиона произведених у југословенском „Змај"-у, 1932. године извршена је конверзија мотора уместо мотора Салмсон 9Ас уграђени су мотори Валтер Марс 145 KS,
  • H-40S - Санитетска верзија са Салмсон мотором снаге 88 kW мотором (направљено 12 примерака 1926. god. + коришћен у Југословенском краљевском ратном ваздухопловству (ЈКРВ) од 1926 до 1936. год,)

Технички опис[уреди | уреди извор]

Мотор Салмсон 9 АC авиона Анрио HD-41H
Мотор Валтер Марс уграђен на хидроавион Анрио HD-41H

Авион Арно HD-41H је једномоторни двокрилни двоседи хидроавион. Авион је потпуно дрвене конструкције.

Труп је решеткаста конструкција пресвучена платном а предњи део трупа на кога је причвршћен ваздухом хлађени радијални (звездасти) мотор је обложен лимом. Попречни пресек трупа је парвоугаоног облика.

Погонска група На овим авионима су се обично користили радијални ваздухом хлађени мотори Салмсон од 120 KS и јачи Валтер Марс од 145 KS. Елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака.

Крила су четвртастог облика са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних ужади. Крилца има и на горњим и доњим крилима. Крила су дрвене конструкције пресвучена платном

Стајни трап је фиксан конвенционалног типа са два пловка уместо точкова која му омогућавају слетање и полетање са водених површина.[3][4][5]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Арно HD-41H је поред коришћења у морнарици Француске још коришћен у морнарицама Грчке, Португалије и Југославије. Поред основне намене, обуке и тренаже пилота авион је коришћен за извиђање и као авион за везу. У употреби је био до краја Другог светског рата.

Хидроавиони (хидроплани) Арно HD-41H коришћени су у југословенском поморском ваздухопловству у школама ПВ (Поморског ваздухопловства) после основне обуке на авионима Икарус ШМ (Шимикама), као нека врста прелазног хидроавиона на веће и теже машине.[6] Прва четири авиона су испоручена половином 1927. године, следећа два у јесен исте године а последња 4 примерка у мају 1928. године. Постојао је план да се код 6 ових авиона мотори Салмсон од 120 KS замене снажнијим чехословачким моторима Валтер Марс од 145 KS. Замена је почела зиме 1931/32. године у радионици II Хидропланске команде у Дивуљама. Пошто је команда ПВ имала на располагању само 8 ових мотора један је био у резерви 3 су уграђена на авионе Арно HD-41H а 4 мотора су уграђена у авионе Физир ФН који су популарно звани „Мали Физир“ или „Физир Марс"[7][8] Служба авиона Арно HD-41H је трајала нешто више од 10 година а последњи примерци су повучени из употребе 1939. године. Носили су ознаке ШХ (Школски Хидроплан) са бројевима од 63 до 72. Један од авиона овог типа после повлачења из војне службе, Поморско ваздухопловство је поклонило Средишној управи Аеро-клуба „Наша Крила“ који је 5. јуна 1938. године регистрован у Цивилном регистру авиона [8][9] са ознаком YU-PFI. Овај авион су Италијани заробили у току Априлског рата 1941. године и после тога му се губи сваки траг.

Особине авиона Арно HD-41H[уреди | уреди извор]

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

  • Мотор - 1 x 88 kW Салмсон 9Ас,
  • Елиса - двокрака,
  • Размах крила - 10,26 m,
  • Површина крила - 34,90 m²,
  • Дужина авиона - 8,46 m,
  • Висина авиона - 3,25 m,
  • Тежина празног авиона - 725 kg,
  • Тежина пуног авиона - 1.000 kg,
  • Посада - 2 члана.
  • Стајни трап - Фиксан

Перформансе[уреди | уреди извор]

  • Максимална брзина - 130 km/h,
  • Путна брзина - 105 km/h,
  • Највећи долет - 400 km,
  • Плафон лета - 3.500 m.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на ((sr))). YU-Београд: ИПМ Змај Земун.
  2. ^ „Анрио HD-41H”. Архивирано из оригинала 26. 04. 2014. г. Приступљено 26. 04. 2014. 
  3. ^ Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  4. ^ „Hanriot HD-41H Hydravion d'entrainement” (на језику: (језик: француски)). www.aviafrance.com. Приступљено 6. 6. 2010. 
  5. ^ „H-41” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 6. 6. 2010. 
  6. ^ Илић, Видосава (3/2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“. Лет - Flight 3: pp. 88–106. ISSN 1450-684X
  7. ^ Петровић, Огњан М. (3/2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)". Лет - Flight 3: pp. 30–87. ISSN 1450-684X
  8. ^ а б Školski hidroplan Anrio U.41(Hanriot H.41H) (((sr))). paluba.info.
  9. ^ Golden Years of Aviation - Civil Aircraft Register - Yugoslavia (((en))). www.goldenyears.ukf.net/reg_YU.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Вељовић, Живан (1972). Пет деценија Змаја (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: ИПМ Змај Земун. 
  • Микић, Сава (1993). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Д. Грегорић. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Оштрић, Шиме (14. 09. 2007). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове (на језику: (језик: српски)). М. Мицевски. SRB-Београд: Галерија '73. 
  • Ђокић, Небојша; Надовеза, Бранко (2017). Ваздухопловна индустрија Краљевине СХС. Београд: Метафизика. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Петровић, Огњан М. (2000). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Петровић, Огњан М. (2004). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941)”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Илић, Видосава (2004). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Узелац, Милан (2004). „Мемоар о организацији ваздухопловства у Краљевству Срба, Хрвата и Словенаца”. Лет - Flight (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Ledet, Michel (1993). „L Aeronautique Navale Yugoslave de 1920 a 1941.”. Avions (на језику: (језик: француски)). FR-Outreau: Lela Presse. ISSN 1243-8650. 
  • Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Арно HD-41H на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арно_HD-41H&oldid=27556715”