Бошњаце

Бошњаце
Бошњаце;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Лебане
Становништво
— 2022.	1.319
— густина	107/km2
Географске карактеристике
Координате	42° 56′ 30″ С; 21° 49′ 20″ И / 42.941666° С; 21.822333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	257 m
Површина	15.16 km2
	Бошњаце Бошњаце на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	16232
Позивни број	016
Регистарска ознака	LB

Бошњаце је сеоско насеље у Србији у општини Лебане, која се налази у Јабланичком округу. Према попису из 2022. године било је 1.319 становника. Атар села обухвата простор од 1.516 хектара, и то је уједно најпространији атар од свих атара у области.

Овде се налази Запис Здравковића храст (Бошњаце).

Географски положај

Бошњаце је удаљено 10 километара од Лебана и 15 километара од Лесковца, својеврстан је културни, административни и спортски центар околних 8 села.

Центар села је на надморској висини од 257 m, а највиши врх у атару села („бошњачко брдо“) на 349 m.

У топографском погледу село је лоцирано на левој обали реке Јабланице простирући се са обе стране пута Лесковац-Лебане са центром на ушћу потока у реку Јабланицу. Село је збијеног типа са карактеристикама класичног друмског насеља.

Удаљеност од већих градова

Лебане 10 км,
Лесковац 12 км,
Ниш 55 км,
Врање 80 км.

Историја

Основу имена овог села чини реч Бошњак, а по легенди негде за време Турака доселиле су се четири породице из Босне и настаниле на земљишту преко пута бошњачке цркве. Била су то четири брата. Њиховим насељавањем на локалитету које сада носи име Старо село, створено је село које се прозвало Бошњаце, а по некима Бошњак.

Из турског дефтера из 1516. године, који је објавила Радмила Тричковић у тому XI „Лесковачког зборника“, види се да се село Бошњак бележи у два маха: најпре као зијаметско село крушевачког санџака под именом Шушељ-Бошњак, а потом као тимариотско село у махали Дубочици под именом Бошњак.

Дугу историју Бошњаца потврђују средњовековни остаци нађени у његовом атару на месту званом „Селиште“, као и откривени остаци манастира Војловице у простору које захвата село Велико Војловце, чији су, иначе, калуђери избегли испред Турака и код Панчева основали истоимени манастир. По неким казивањима неко време по засељавању, у старом селу Бошњацу, настала је „мрешка“- помор људи. На савет неке врачаре, становници првобитног Бошњаца су напустили своје насеље и настанили се на обали реке Јабланице и потока који се у селу Бошњацу улива у Јабланицу. На том простору засељено Бошњаце, током времена израсло је у једно од највећих сеоских насеља Доње Јабланице. Према овоме село Бошњаце није насељено после доласка Турака, већ пре њих, као и многа друга села у Лесковачкој котлини. У погледу времена настанка села, горенаведена легенда није поуздана. Вероватније је да су село населили досељеници из Босне, можда рудари доведени од краља Милутина. Локалитет Копаци у атару села указује на могућност вађења руде. Како је у Србији долазио велики број рудара – Саса (Сасини) из Босне, ова претпоставка може бити веома близу историјским чињеницама. Утолико пре што се Доња Јабланица граничи са Пустом Реком и Горњом Јабланицом које су зоне биле у српској средњовековној држави обележене као рударске. На око 30 km на западу од Бошњаца лежи Рудна планина, затим Слишански андезитски басен и најзад Радан који је топоним врло могуће постао од Рудана (Рудне планине).

Као општинско место лесковачке нахије на подручју „Управе ослобођених предела“ 1877/78. године село је имало свог председника суда, 2 члана суда и 11 одборника и представљало је управни просветни центар.

У црквеној порти је била 1879. године смештена и среска канцеларија јабланичког среза. По школском извештају из 1878. године ту је постојала школа. Имала је у црквеној кући једну пространу собу за учионицу, но већ десетак година није радила.^[1]

Једна занимљива прича говори о времену после реформе турског царства и укидања спахијског система, развлашћене спахије и осиони Арбанаси из Горње Јабланице, насртали су на село Бошњаце у намери да га почитлуче (ставе под своју „заштиту“). Бошњачани су се потчињавању успротивили, али да би сачували своју слободу, то јест статус српског слободног села, морали су да иду у Цариград и да од Порте траже потврду да су слободно село и да их нико не може подвластити. У тој делегацији био је неко из рода Стамболци, који се у Цариграду истакао својом храброшћу и активношћу. Делегација је успела да добије потврду турске владе да је село Бошњаце слободно село и да га на силу нико не може подвластити. По повратку кући, овај род из Бошњаца добио је назив Стамболци (стамболисци) како се и данас зову. Село је до краја турске власти остало слободно, а по свршетку рата није плаћало аграрни дуг.

Друштво

У селу делује Ловачко удружење „Бошњаце“, које броји 150 чланова, углавном мештана околних 8 села, организованих у 5 секција. Удружење користи ловиште „Бошњачко брдо“, са ловном основом на 10 година (до 2017. године).

Фудбалски Клуб Јединство основан 1964. године један од два клуба у општини Лебане који се у сезони 2023/2024 такмичи у Зонској лиги. Највећи успех клуба је такмичење у трећем рангу.

Основна Школа „Радоје Домановић“ као најстарија школа у Јабланичком округу, има 4 истурена оделања и броји око 600 ученика. Ово је модерна и савремана школа опремљена кабинетима и наставним средствима новије генерације.

Црква Свете Петке по неким подацима подигнута у XIV веку, мада узимајући у обзир димензије и архитектуру верује се да потиче из XVI века. Више пута паљена и обнављана, током свог постојања обележила значајне историјске догађаје овог краја.

Демографија

Према попису из 2011 у Бошњацу је живело 1550 становника ( мушкараца 772, жена 778 ). Укупан број пунолетних особа је 1244 ( мушкараца 617, жена 627 ). Просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 414 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,74

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.517
1953.	1.601
1961.	1.691
1971.	1.769
1981.	1.819
1991.	1.853	1.833
2002.	1.629	1.687
2011.	1.550
2022.	1.319

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	1.524	93,55%
Роми	87	5,34%
Немци	2	0,12%
Црногорци	1	0,06%
Хрвати	1	0,06%
Румуни	1	0,06%
Македонци	1	0,06%
Бугари	1	0,06%
непознато	3	0,18%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	7	6
80+	9	24
75—79	28	27
70—74	38	51
65—69	48	64
60—64	56	45
55—59	47	38
50—54	68	49
45—49	66	65
40—44	61	51
35—39	62	58
30—34	36	49
25—29	40	43
20—24	52	58
15—19	56	53
10—14	58	46
5—9	41	50
0—4	40	39
Просек :	40,1	41,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	237	270	333	374	420	434	457

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	40	124	71	83	66	51	17	4	1	0	3,56

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	674	128	484	52	9	1
Женски	681	79	490	91	18	3
УКУПНО	1.355	207	974	143	27	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	370	196	0	0	39
Женски	230	129	0	0	35
УКУПНО	600	325	0	0	74
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	15	46	3	8
Женски	0	2	20	1	3
УКУПНО	1	17	66	4	11
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	3	1	10	8	7
Женски	1	0	3	10	13
УКУПНО	4	1	13	18	20
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	9	0	0	24
Женски	0	0	0	13
УКУПНО	9	0	0	37

Познате личности

Драгомир Андрејевић, српски лекар
Јован Пејчић, српски књижевни критичар и историчар књижевности
Тихомир Петровић, српски историчар књижевности и професор.
Веља Митић Тарзан српски је песник.

Референце

^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Просветни гласник", Београд 1880. године

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]