Манастир Војловица

Из Википедије, слободне енциклопедије
Манастир Војловица
Manastir Vojlovica.jpg
Манастир Војловица
Опште информације
Место Панчево
Општина Панчево
Држава  Србија
Врста споменика манастир
Време настанка 14. век
Тип културног добра Споменик културе од изузетног значаја
Власник СПЦ
Надлежна институција
Надлежна установа за заштиту Завод за заштиту споменика културе Панчево
Седиште Панчево
Адреса Старчевачки пут бб 26000

Манастир Војловица је манастир Српске православне цркве који се налази код Војловице, у југоисточном предграђу Панчева, на око 5,5 километара према Старчеву, у кругу Рафинерије „Панчево“. Према најстаријој верзији, манастир је основао 1383. деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, а најстарији поуздани извор оставио је јеромонах Партеније 1542. године (нека предања говоре да су цркву подигли монаси који су се доселили из српских крајева). У манастиру постоји запис из 1799. који наводи на то да је деспот Стефан Лазаревић обновио манастир 1405. године. Одувек је био важно духовно средиште овог дела Баната.[1]

Историја[уреди]

Манастир је небројано пута разаран, затваран, спаљиван, а монаси су одвођени у ропство или мучки убијани. На основу историјских записа највећа разарања, али истовремено и обнове манастира, везана су за 18. век (1716, 1738, 1788).[1] У манастиру је сачувана стара богослужбена књига "Служебник" писан руком Радула, у време Влашког кнеза Јована Матеи и Игњатија митрополита у Трговишту 1654. године. Књигу је манастиру Војловици поклонио 1672. године Памфнутије протосинђел митрополита у Трговишту. Над дверима манастирским сачувао се стари натпис из 1713. године. Пише да су те двери поклонили: Господин Стојан Стефановић капетан и госпођа Наста, Бошњак у манастиру (био).[2] Турци су 1716. године запалили манастир, у којем су изгореле старе српске манастирске привилегије и три калуђера. Изгорело је све и током рата 1738. године, опет од стране Турака. Када је била Комисија да испита манастирски терен 1755. године, ништа није мењано, остао је дотадашњи посед неокрњен. Манастирске границе земљишног поседа су 17. јуна 1765. године опет уређиване од стране граничарских инжињера и геометара. Насељеничка војна комисија је тада доделила манастиру 921 јутро њива и 14 мотика винограда. То је било много мање него што је манастир пре уживао тј. 1153 јутра 711 кв хв без икаквог поплавног земљишта, и које је било уцртано на мапи. Манастир је поседовао и један виноград на Вршачком брегу од 51 мотике, као и део воденице на Дунаву. На манастирском земљишту налази се једна крчма, у којој се точило преостало вино. Обрађивана је земља и држана је стока, да би се прехранили калуђери 28 најамника. Манастир је од давнина полагао на право крчмарења и риболова.[3] По званичном црквеном извештају из 1902. године о иметку православних манастира, који још нису били предмет деобе са Румунима, за манастир Војловицу је записано стање. Он се налази у Торонталској жупанији и Вршачкој епархији. Имање му је 1235 јутара 1258 кв хв земље, са чистим катастарским приходом - 9794 круна 88 потура, вредност - 195897 круна 60 потура, здања - 93600 круна, у вредносним папирима - 1200 круна, драгоцености - 640 круна, опреме - 22600 круна, остале покретности - 17843 круна, вредност целокупног имања - 331540 круна 40 потура.[4]

Током Другог светског рата у манастиру су Немци држали заточене српског патријарха Гаврила Дожића и владику жичког Николаја Велимировића. Због подизања Рафинерије нафте у Панчеву која је изграђена на манастирском поседу 1965. живот у манастиру Војловици је био угашен. Проблем је после више година превазиђен, живот у манастиру је обновљен, а фабрика и манастир данас постоје у ретко виђеној симбиози.[1] Последњи пут је реконстурисан и обнављан 19811988. године.[5] Уз обнову, урађени су и конзерваторско-рестаураторски радови на цркви, на основу којих је крајем 80-их година, указано на то да у црквеној грађевини постоји више слојева живописа, из различитих периода градње и обнове, где најстарији слој потиче из 15. или прве половине 16. века.[6] У априлу 2012. је договорено да део плаца који се налази у саставу Рафинерије буде враћен манастиру.[7] Током 2016. обновљен је кров манастирског конака.[8]

Архитектура[уреди]

На јужној страни манастира одмах поред цркве налази се гроб са темпларским крстом. У кругу манастира налази се црква Светих арханђела Михаила и Гаврила и конак. Поседује позлаћени иконостас из 18. века са тридесетак икона.

Једнобродној црквеној грађевини са полукружном олтарском апсидом, правоугаоним певничким просторијама, осмостраним кубетом над наосом и слепим кубетом над припратом, дозидана је још једна припрата 1752. године, за време игумана Пајсија Милутиновића. Високи барокни звоник са делом нове припрате призидан је уз цркву (Пајсијеву припрату) 1836. године. Барокном изгледу цркве, поред карактеристичног звоника, доприноси и низ полукружних аркада на стубићима изнад кордонског венца на Пајсијевој припрати.

У XVIII веку, за време игумана Јоаникија Миљковића, изграђени су конаци, осликани унутрашњи зидови храма и начињен високи барокни иконостас, коме се као аутор помиње молер Аксентије из Панчева. Садржи око 30 икона са старозаветним и новозаветним ликовима, иконостас је позлаћен. Током 1890. године на манастирском поседу основана је мала капела над воденицом. Данашња часна трпеза од мермера потиче из 1816. године.

Живопис манастирске цркве посвећене Светим арханђелима Михаилу и Гаврилу, пратило је хронолошки фазе градње и обнове цркве. Почетком осамдесетих година XX века испод слоја уљаног сликарства из 1797/1798, године, откривено је старије сликарство из два периода: слој из XV или прве половине XVI века и слој с краја XVII или почетка XVIII века. Млађи слој зидног живописа манастира Војловице настао је 1730/1732 године чији је аутор Давид из Селенице, исти сликар који је осликао цркву манастира Драче и припрате манастира Манасије (Ресаве).[9]

Братство[уреди]

Данас је Војловица мушки манастир. Када је 1755. године била изаслата Комисија за испитивање манастирског терена, њу су дочекали игуман Пајсије Милутиновић и калуђери јеромонаси Авакум, Теодосије, Никодим и Нићифор. Био је 1765. године војловички намесник Спиридон Стефановић. Купци српске књиге били је 1802. године војловачки јеромонаси Августин Хранисављевић и Порфирије Исаковић.[10] Игуман манастира Фотије Јорговић примио је 1880. године у манастир старог учитеља Јована Поповића, да коначи и прехрани се. Игуман се сажалио на убогог старца, који је 45 година радио у школи, и у старости стигао до просјачког штапа.[11]

Богослужбене књиге, али и други покретни вредни предмети манастира Војловице као што су иконе, слике, иконостас проглашени су за споменике културе решењима из 1952. и 1968. године, а 1991. године Манастир Војловица стиче статус споменика културе од изузетног значаја.[1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Панчевачко читалиште: Старе богослужбене књиге манастира Војловице, Приступљено 8. 2. 2013.
  2. "Српски сион", Карловци 1903. године
  3. "Српски сино, Карловци 1907. године
  4. "Српски сион", Карловци 31. маја 1905. године
  5. Панчево:, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. Републички завод за заштиту споменика културе - Београд: Ο зидном сликарству манастира Војловице из тридесетих година XVIII века, Слободан Раичевић, Приступљено 8. 2. 2013.
  7. Глас јавности: НИС ће вратити део плаца манастиру Војловица, 11. 4. 2012., Приступљено 8. 2. 2012.
  8. Манастир Војловица спремно чека зиму („Политика”, 17. септембар 2016)
  9. Panonija - Crkve u Vojlovici
  10. Атанасије Стојковић: "Физика", други део, Будим 1802. године
  11. "Школски лист", Сомбор 1880. године

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]