Пређи на садржај

Вела Лука

Координате: 42° 57′ 33″ С; 16° 43′ 09″ И / 42.95923651672528° С; 16.71911035895964° И / 42.95923651672528; 16.71911035895964
С Википедије, слободне енциклопедије
Вела Лука
Поглед на Вела Луку са брда
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаВела Лука
Становништво
 — 2011.4.137
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 33″ С; 16° 43′ 09″ И / 42.95923651672528° С; 16.71911035895964° И / 42.95923651672528; 16.71911035895964
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина8 m
Вела Лука на карти Хрватске
Вела Лука
Вела Лука
Вела Лука на карти Хрватске
Вела Лука на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Вела Лука
Вела Лука
Вела Лука на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20270 Вела Лука
Позивни број+385 20
Веб-сајтwww.velaluka.hr

Вела Лука је насељено место и седиште општине на острву Корчули, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географија

[уреди | уреди извор]

Вела Лука је смештена на западу острва Корчуле. Налази се на дубоком заливу погодном за изградњу луке. Настала је као лука за потребе места Блато у унутрашњости острва, али се касније развила као самостално насеље. Трајектом је повезана са Сплитом и Ластовом. Изнад града се налази брдо Хум. У близини је острвце Ошјак са познатом парк-шумом, а нешто даље острвце Произд.

Историја

[уреди | уреди извор]

До нове територијалне организације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Корчула.

Становништво

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, општина, одн. насељено место Вела Лука је имала 4.137 становника.

Општина Вела Лука

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.218 0 1.940 2.632 3.563 4.334 5.026 4.038 4.091 4.310 4.297 4.193 4.398 4.464 4.380 4.137

Напомена: Настала из старе општине Корчула. У 1869. део података садржан је у општини Блато, а у 1857. садржи део података општине Блато.

Вела Лука (насељено место)

[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.218 0 1.940 2.632 3.563 4.334 5.026 4.038 4.091 4.310 4.297 4.193 4.398 4.464 4.380 4.137

Напомена: У 1857. садржи податке за насеље Потирна (општина Блато). У 1869. подаци су садржани у насељу Блато (општина Блато).

Попис 1991.

[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Вела Лука је имало 4.464 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
4.215 94,42%
Југословени
  
45 1,00%
Срби
  
25 0,56%
Албанци
  
19 0,42%
Турци
  
14 0,31%
Муслимани
  
13 0,29%
Црногорци
  
7 0,15%
Словенци
  
5 0,11%
Чеси
  
4 0,08%
Мађари
  
2 0,04%
Пољаци
  
2 0,04%
Руси
  
2 0,04%
Македонци
  
1 0,02%
Немци
  
1 0,02%
Украјинци
  
1 0,02%
остали
  
4 0,08%
неопредељени
  
85 1,90%
регион. опр.
  
9 0,20%
непознато
  
10 0,22%
укупно: 4.464

Економија

[уреди | уреди извор]

Вела Лука је најразвијеније место на острвима у Хрватској, и то може да захвали томе што су се њени становници дуги низ година бавили бродоградњом, поморством, рибарством и пољопривредом. Низ чамаца и опреме за спасавање развијен је у Велој Луци. Лушке коћарице су и данас међу најлепшим на Јадрану. Усмереност према бродоградњи условљавала је и образовање у техничким струкама па лушких бродоградитеља и сродних струка има и на многим факултетима. Време транзиције је ове озбиљне, захтевне и креативне гране успорило у развоју и наметнуло туризам као нужно зло, али у последње време све више се враћа овим ранијим привредним гранама. Главна делатност је туризам. Значајна је транзитна улога Веле Лука (трајектна веза). Важне су и лучке делатности (за потребе читавог острва).

Референце

[уреди | уреди извор]
  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880—1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Фотографије

[уреди | уреди извор]