Владимир Расате

Владимир Расате
Фреска са ликом Владимира у цркви св. Димитрија у Тешеву, из 19. века.
Родитељи	Борис I
Претходник	Борис I
Наследник	Симеон I

Владимир Расате (буг. Владимир Расате) био је бугарски владар од 889. до 893. године.

Биографија

Владимиров отац био је Борис I. Након повлачења Бориса у манастир, Владимир је постао кнез Бугарске (889. година). Владимир је био најстарији Борисов син, вероватно једини који је рођен као паган. Према Константину VII Порфирогенету, Владимир је учествовао у бугарском нападу на Србију који се догодио још пре покрштавања Бугарске. О Владимировој владавини има мало података. Године 892. склопио је савез са источнофраначким краљем Арнулфом Карантанијским против Великоморавске кнежевине. Савез је био уперен и против Византије са којом је Велика Моравска била у савезу.

Владимир се памти по покушају да искорени хришћанство у Бугарској. Константин Преславски бележи да је Владимир уништавао храмове и прогонио свештенике јер их је сматрао византијским шпијунима и непријатељима бугарске слободе. Борис је 893. године напустио манастир и свргнуо сина. Ослепио га је и утамничио, а на престо поставио свога другог сина, Симеона. О Владимиру након 893. године нема података у историјским изворима.

Казна ослепљења

Карактеристична казна ослепљења која је спроведена над Владимиром резултат је продора византијског утицаја у Бугарској на самом крају 10. века. Овај утицај одразио се и на казнени систем. Преузета из византијске праксе, ова казна примењивала се углавном против поражених претендената на престо, а имала је симболички и практични значај. Прентенденти који су обично потицали из владарске династије кажњавани су на овај начин како би се спречили да понове своје намере у будућности. Идеолошки значај казне ослепљења био је повезан са хришћанским учењем о нужности целовитости владаревог тела. Сваки телесни недостатак сматран је показатељем да је владар изгубио Божју подршку. У Византијском царству најпре се примењивало одсецање носа, али се ова пракса показала неделотворном након другог доласка на власт Јустинијана II којем је претходно одсечен нос. Стога се ослепљење увело као делотворнији начин одстрањења политичких противника почетком 8. века.

У исто време до продора византијске праксе долази и у суседној Србији, те је 895/6. године Бран Мутимировић ослепљен од стране Петра Гојниковића. Бугарска историја памти и друге примере ослепљења у периоду раног средњег века. Петар Дељан је 1042. године ослепљен од стране Алусијана, а исту судбину доживео је и бугарски цар Борил (1207-1218).

Литература

• Yordan Andreev, Ivan Lazarov, Plamen Pavlov, Koy koy e v srednovekovna Balgariya, Sofia 1999
• Живковић, Војислав (2020). „Улога ослепљења у политичком животу средњовековне Србије”. Пешчаник. 19: 54—64.