Врапча
Врапча | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Пиротски |
Општина | Димитровград |
Становништво | |
— 2011. | 4 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 53′ 18″ С; 22° 41′ 14″ И / 42.888333° С; 22.687333° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 930 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 010 |
Регистарска ознака | PI |
Врапча (буг. Врабча) је подељено насеље између Бугарске и Србије. Српски део насеља се налази у општини Димитровград у Пиротском округу. Бугарски део насеља се налази у општини Трн у Перничкој области. Према попису из 2011. у српском делу било је 4 становника (према попису из 2002. био је 12 становника), док у бугарском делу насеља било је 48 становника[1].
Географија[уреди | уреди извор]
Врапча се налази на планини Гребен, на граници између Бугарске и Србије. Мали водопад и одлично место за шетњу се налази са леве стране пута непосредно пре села долазе из Трна.
Историја[уреди | уреди извор]
Према пореским регистрима немуслиманског становништва из периода од 1623. до 1624. године у Османском царству, насеље је означено под именом Варабча и имало је 28 домаћинства.[2] Бугарска Енциклопедија бележи насеље као: "село у Трнској околији; 845 људи; налази се североистоку од Трна. Становништво се бави пољопривредом, сточарства и градитељством. У попису из 1926. године било је 1.029 становника"[3] За време Балканског рата 1912. године две особе из села су укључене као добровољци у Македонско-Одринском волонтерском корпусу.[4] Према Нејском мировном уговору из 1919. године село је постало подељено насеље између Бугарске и Србије.
Демографија српског дела насеља[уреди | уреди извор]
У српском делу насеља Врапча живе 4 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 65,5 година (50,5 код мушкараца и 80,5 код жена). У насељу је 2002. године било 6 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству био је 2,00.
Ово насеље је великим делом насељено Бугарима (према попису из 2002. године), а у последњих седам пописа примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 0 | ||
80+ | 0 | 0 | ||
75—79 | 0 | 1 | ||
70—74 | 2 | 3 | ||
65—69 | 0 | 1 | ||
60—64 | 0 | 0 | ||
55—59 | 1 | 0 | ||
50—54 | 1 | 0 | ||
45—49 | 0 | 0 | ||
40—44 | 0 | 0 | ||
35—39 | 0 | 0 | ||
30—34 | 0 | 0 | ||
25—29 | 2 | 0 | ||
20—24 | 1 | 0 | ||
15—19 | 0 | 0 | ||
10—14 | 0 | 0 | ||
5—9 | 0 | 0 | ||
0—4 | 0 | 0 | ||
Просек : | 47,2 | 72,3 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 7 | 3 | 4 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 5 | 0 | 3 | 2 | 0 | 0 |
УКУПНО | 12 | 3 | 7 | 2 | 0 | 0 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 4 | 3 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 4 | 3 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Главна Дирекция „Гражданска регистрация и административно обслужване“ - Таблици на населението по постоянен и настоящ адрес
- ^ Турски извори за българската история, т. VII, София 1986, pp. 295
- ^ Българска Енциклопедия, автори Н. Г. Данчов, И. Г. Данчов, София. 1936. стр. 241.
- ^ „Македоно-одринското опълчение 1912—1913. г. Личен състав“, Главно управление на архивите, 2006, стр. 835.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.