Златко Заховић
Златко Заховић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Златко Заховић | ||
Датум рођења | 1. фебруар 1971. | ||
Место рођења | Марибор, СР Словенија, СФРЈ | ||
Висина | 1.80 m[1] | ||
Позиција | офанзивни везни | ||
Јуниорска каријера | |||
1981—1989 | Ковинар Марибор | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1989—1993 1989—1990 1990—1991 1993—1996 1996—1999 1999—2000 2000—2001 2001—2005 |
Партизан → Младост Петриња → Пролетер Виторија Гимараис Порто Олимпијакос Валенсија Бенфика Укупно |
37 - 25 79 84 14 20 80 339 |
(6) (-) (0) (13) (27) (7) (3) (14) (70) |
Репрезентативна каријера | |||
1992—2004 2003 |
Словенија Словенија Б |
80 2 |
(35) (1) |
* Датум актуелизовања: 20. август 2020. |
Златко Заховић (1. фебруар 1971. Марибор, СР Словенија, СФР Југославија) бивши је словеначки фудбалер.
Каријера
[уреди | уреди извор]Заховић је фудбалску каријеру започео у мариборском Ковинару. Његов таленат је уочио Милко Ђуровски, тадашњи играч београдског Партизана, који је у Марибору служио војни рок. На препоруку Ђуровског Заховић 1989. прелази у Партизан и постаје професионални фудбалер. Као члан београдских црно-белих био је на позајмицама у Младости из Петриње и Пролетеру из Зрењанина.
У периоду када је играо за Валенсију (2001), екипа је стигла до финала Лиге шампиона где је на пенале изгубила од Бајерна из Минхена. На тој је утакмици Бајернов голман Оливер Кан одбранио пенал који је извео Заховић.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]За репрезентацију Словеније Заховић је дебитовао 7. новембра 1992. на пријатељској утакмици са Кипром. Словеначка репрезентација се са Заховићем квалификовала за Европско првенство у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији. Заховић је на овом првенстви постигао три од четири гола која је постигла репрезентација Словеније. Кратко време после првенства, Заховић је одбио понуду енглеског Фулама од 18.000.000 фунти.
Словенија се квалификовала и за светско првенство 2002. у Јужној Кореји и Јапану. Заховић се на овом првенству сукобио са тренером словеначке репрезентације Сречком Катанецом, па је послат кући одмах после прве одигране утакмице (против Шпаније). После тог првенства Катанец је поднео оставку и Заховић је био враћен у репрезентацију.
Задњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 28. априла 2004. против Швајцарске. За репрезентацију Словеније укупно је одиграо 80 утакмица и постигао 35 голова.
У пролеће 2007. након завршетка играчке каријере, постао је менаџер НК Марибор.
Највећи успеси
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство СР Југославије (1) : 1992/93.
- Куп Југославије (1) : 1991/92.
Порто
[уреди | уреди извор]- Првенство Португала (3) : 1996/97, 1997/98, 1998/99.
- Куп Португала (1) : 1997/98.
- Суперкуп Португала (3) : 1996, 1998, 1999.
Олимпијакос
[уреди | уреди извор]- Првенство Грчке (1) : 1999/00.
Валенсија
[уреди | уреди извор]- Лига шампиона : финалиста 2000/01.
Бенфика
[уреди | уреди извор]- Првенство Португала (1) : 2004/05.
- Куп Португала (1) : 2003/04.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Zlatko Zahovic”. Eurosport. Приступљено 12. 4. 2020.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Златко Заховић Архивирано на сајту Wayback Machine (30. мај 2009)
- Разговор са Златком Заховичем, серијал (Не)успјех првака с Мариом Станићем, 27. 11. 2023. (Јутјуб)
- Рођени 1971.
- Мариборчани
- Словеначки фудбалери
- Словеначки фудбалски репрезентативци
- Везни играчи у фудбалу
- Фудбалери Партизана
- Фудбалери Порта
- Фудбалери Олимпијакоса
- Фудбалери Валенсије
- Фудбалери Бенфике
- Фудбалери Виторије (Гимараис)
- Фудбалери Пролетера Зрењанин
- Фудбалери на Европском првенству 2000.
- Фудбалери на Светском првенству 2002.
- Фудбалери Прве лиге Португалије
- Фудбалери Суперлиге Грчке
- Фудбалери Ла лиге
- Срби у Словенији