Кристина Пајкић
Кристина Пајкић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Кристина Пајкић |
Датум рођења | 18. септембар 1990. |
Место рођења | Шабац, СФР Југославија |
Образовање | Драмска и филмска уметност |
Универзитет | Слобомир П Универзитет |
Занимање | глумица |
Рад | |
Активни период | 2008 — |
Битна улога | Истине и лажи — Сара |
Веза до IMDb-а |
Кристина Пајкић (Шабац, 18. септембра 1990) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
Глумачка каријера
[уреди | уреди извор]Кристина Пајкић рођена је у Шапцу, 18. септембра 1990. Са шест година почела је да увежбава латиноамеричке плесове. На сцени Шабачког позоришта први пут се појавила у мјузиклу који је организовао плесни клуб у ком је наступала, након годину дана чланства. Похађала је часове глуме независне драмске асоцијације „Весело мајмунче“. Своју прву професионалну позоришну улогу остварила је као ученица треће године средње школе, у комаду Ко се боји Вирџиније Вулф Едварда Олбија, у режији Страхиње Родића, која је премијерно изведена 10. априла 2008. Касније, током студија, Кристина је играла у још неколико представа тог театра. Дипломирала је на одсеку за Драмску и филмску уметност Слобомир П Универзитета, у Бијељини, у класи професора Југа Радивојевића, након чега је уписала мастер студије на Академији драмских уметности у Тузли, које је завршила у класи Влада Керошевића.[1][2][3] Прву улогу по окончању основних студија остварила је у представи Рабле, врлина, грех, у режији Владимира Лазића.[4] Нешто касније, наредне године, Кристина је за представу Тектоника осећања, у којој игра лик Елене, у сарадњи са редитељком Андреом Адом Лазић осмислила кореографију. Поред матичног театра, са ансамблом те куће гостовала у позориштима других градова, као и на фестивалима широм Србије.[5][6][7][8][9] За неке од представа, у којима је Кристина остварила улоге, реализована је екранизација.[10] Своју прву филмску улогу забележила је у документарном пројекту Џејмс Бонд је Србин, Машана Лекића, где је тумачила улогу Герде Саливен. Нешто касније, појавила се у серији Синђелићи, те филмском остварењу Проклети пас из 2017. године, у којима је играла мање улоге.[11] На фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије одржаном у Крушевцу од 8. до 15. новембра 2017. године, Кристина Пајкић добила је признање „Мали Јоаким“, за улогу у комаду Мачак у чизмама.[12] Нешто касније, истог месеца, на Фестивалу праизведби у Алексинцу, Кристини Пајкић додељена је награда за најбољу младу глумицу у представи Рубиште,[13][14][15] рађену по тексту Нинослава Ђорђевића, у режији Кокана Младеновића.[16] За исту улогу, Пајкићева је награђена и на фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу,[17] док јој је од стране матичног позоришта додељена награда „Борис Ковач“ за 2018. годину, коју је поделила са Софијом Карајић, инспицијентом.[18] Исте године, Кристина је премијерно одиграла представу Претпоследња панда или Статика, у режији Максима Милошевића, рађену према тексту Дина Пешута, која представља приказ сазревања генерација одраслих у време Распада Југославије, њихов однос према животу и борбу са проблемима.[19] Своју прву запаженију телевизијску улогу, Кристина Пајкић остварила је у серији Истине и лажи, у којој се појавила у улози Саре, ћерке инспектора Марка Гвозденовића, чији лик тумачи Александар Срећковић.[20]
Улоге
[уреди | уреди извор]Позоришне представе
[уреди | уреди извор]Наслов | Улога | Редитељ | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|
Ко се боји Вирџиније Вулф | Алтер его | Страхиња Родић | Шабачко позориште | 10. април 2008.[21] |
Пусти ме да сањам | Иван Томашевић | 6. октобар 2011.[22][23] | ||
РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ | Слушкиња, блудница | Владимир Лазић | 30. април 2013.[24][25] | |
Луди од љубави | 2013.[26] | |||
Тектоника осећања | Елена | Андреа Ада Лазић | 23. фебруар 2014.[27][28] | |
Зима | Сњегоручка | Момчило Миљковић | 10. април 2014.[29][28] | |
Постмодерни кабаре доброг војника Швејка | Медицинска сестра, Соњечка, Г-ђица Буханек | Александар Лукач | 3. мај 2014.[30][31] | |
Хајдуци | Перса | Иван Томашевић | 3. децембар 2014.[32][33] | |
Каинов ожиљак | Јунити Митфорд / Ортруд | Југ Радивојевић | 1. фебруар 2015.[34][35] | |
Кидај из моје кухиње | Санија | Андреа Ада Лазић | 7. април 2015.[36][37] | |
Перикле | Никита Миливојевић | 25. јун 2015.[38][37] | ||
Дејство гама зрака на сабласне невене | Тили | Љиљана Ивановић | 16. јануар 2016.[39][40] | |
Ревизор за југоисток | Драгица | Марко Торлаковић | 17. мај 2016.[41][40] | |
Живот је сан | Естреља | Александар Лукач | 5. октобар 2016.[42][43] | |
Један мали сан, један сничак | Зоран Карајић | 22. децембар 2016.[44][45] | ||
Рубиште | Девојка | Кокан Младеновић | 23. мај 2017.[46][43] | |
Мата Хари | Служавка / Лора / Лажна Мата Хари | Снежана Удицки | 6. октобар 2017.[47][48] | |
Мачак у чизмама | Принцеза | Стефан Рјадков | 3. новембар 2017.[49][50] | |
Какав куплерај | Лисјена, жена | Иван Вуковић | 5. април 2018.[51][52] | |
Са укусом воћног сладоледа | Драган Јовичић Јовић | Позориште Добрица Милутиновић | 17. април 2018.[53][54] | |
Претпоследња панда или Статика | Ана | Максим Милошевић | Шабачко позориште | 3. новембар 2018.[55][56] |
Бацачи прстију | Бојан Ђорђев | 2. април 2019.[57][58] | ||
Оливера, кћи Миличина | Оливера | Владимир Попадић | Крушевачко позориште | 24. јун 2019.[59][60] |
Шумадија | Маја Пелевић | Шабачко позориште | 5. октобар 2019.[61][62] | |
Два витеза из Вероне | Јулија | Миа Кнежевић | 1. фебруар 2020.[63][62] | |
Брод љубави | Јана | Теа Пухарић | Изванредно позориште[а] | 31. март 2020.[65] |
На пучини | Мали бродоломник | Иван Томашевић | Шабачко позориште | 30. март 2021.[66][67] |
Пробуди се, Като | Катарина, старлета у успону | Владимир Лазић | 18. мај 2021.[68][69] | |
Апликација Воланд | Анђео | Кокан Младеновић | 11. јул 2021.[70][71] | |
Гардеробер | Ајрин | Миливоје Милојевић | 21. децембар 2021.[72] | |
Црвенкапа и драги вук | Цеца Празноглавић | Миодраг Динуловић | 25. фебруар 2022.[73] | |
Виолина, даире и пегла | Наташа | Тијана Васић | 12. мај 2022.[74] |
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2010-е | |||
2016. | Џејмс Бонд је Србин (документарни) | Герда Саливен | |
2016. | Синђелићи (серија) | водитељка Жужи[б] | |
2017. | Проклети пас | курва 2 | |
2018 — 2019. | Истине и лажи (серија) | Сара Гвозденовић | |
2019. | Ургентни центар (серија) | продавачица | |
2019. | Петак 13. II | Борка | |
2020-е | |||
2022. | Воља синовљева |
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Признање „Мали Јоаким“, на Фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије у Крушевцу 2017, за улогу у представи Мачак у чизмама.[12]
- Награда „Душан Дука Јовановић“ за најбољу младу глумицу у представи Рубиште на „Фестивалу праизведби“ у Алексинцу, 2017.[13][14][15]
- Награда „Залог за будућност“ за најбољу младу глумицу у представи Рубиште на „Позоришном пролећу“ у Шапцу, 2018.[17]
- Признање „Борис Ковач“, Шабачког позоришта, за 2018. годину.[18]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Представа је организована тако да се ансамбл састао преко интернета током ванредног стања у Републици Србији, због епидемије вируса корона. Премијерно извођење заказано је на Јутјубу.[64]
- ^ Кристина Пајкић се појавила у 22. епизоди треће сезоне серије Синђелићи, под називом Моћни гну, у улози водитељке Жужи.[11] На веб-сајту ИМДб тај лик је приписан Ивани Николић.[75]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Кристина Пајкић”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Dimitrijević, D. (29. 4. 2016). „U pozorištu smo svi kao velika porodica”. Подринске. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Филиповић, М. (21. 11. 2017). „Принцеза Шабачког позоришта”. Глас Подриња. Приступљено 13. 3. 2019.
- ^ „"Rable, vrlina, greh"”. ТВ Шабац. 27. 3. 2013. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Тектоника осећања”. Центар за културу Младеновац. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ П-ј, Н. (6. 2. 2017). „Торлаковић режирао Басариног „Ревизора за југоисток””. Дневник холдинг. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Ревизор за југоисток”. Дани комедије. 22. 3. 2017. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Ида Јовић „Мата Хари“ режија Снежана Удицки, Шабачко позориште, гостовање у Народном позоришту Београд на сцени „Раша Плаовић“ 17.01 2018.”. Шабачко позориште. 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Šabačka "Poslednja panda" 6. marta u Novosadskom pozorištu, besplatan ulaz za dame”. 021.rs. 5. 3. 2019. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „ТВ Театар: Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Радио-телевизија Србије. 21. 2. 2016. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Bajić, Đorđe (4. 11. 2017). „Planovi u toku: Krisitna Pajkić se priprema za ulogu u filmu „Volja sinovljeva“”. Филмски центар Србије. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б „Nagrada „Mali Joakim“ glumici Kristini Pajkić”. Подринске. 18. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Stanković, Jovana (28. 11. 2017). „Kristina Pajkić: “Rubište je ova Srbija.””. hocupozoriste.rs. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б „"Рубиште" освојило највише награда на Фестивалу праизведби”. Радио-телевизија Србије. 29. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б „Кристина Пајкић: Мој лик је саткан од чисте емоције”. alpress.rs. 2. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ T, D. (22. 5. 2017). „"Rubište" Kokana Mladenovića premijerno u Šapcu”. Блиц. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б „“Pozorišno proleće” u Šapcu: “Carstvo mraka” najbolja predstava”. antrfile.com. 24. 4. 2018. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Eraković, D. (8. 10. 2018). „Počela nova pozorišna sezona u Šapcu”. Данас. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „(Ne)uspeh i savremeno društvo: Užasi mature u predstavi "Pretposlednja panda ili Statika"”. espreso.rs. 19. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Kristina Pajkić u ulozi Sare Gvozdenović ćerke inspektora Marka Gvozdenovića”. Фејсбук. 25. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Ко се боји Вирџиније Вулф”. Шабачко позориште. 10. 4. 2008. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Пусти ме да сањам”. Шабачко позориште. 6. 10. 2011. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 167.
- ^ „РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ”. Шабачко позориште. 30. 4. 2013. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 166.
- ^ „Predstava „Ludi od ljubavi“”. Културни центар Параћин. 16. 8. 2013. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Тектоника осећања”. Шабачко позориште. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала 13. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 170.
- ^ „Зима”. Шабачко позориште. 10. 4. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Шабачко позориште. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 170—171.
- ^ „Хајдуци”. Шабачко позориште. 3. 12. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 195—196.
- ^ „Каинов ожиљак”. Шабачко позориште. 1. 2. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 37 2016, стр. 196.
- ^ „Кидај из моје кухиње”. Шабачко позориште. 7. 4. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Годишњак 37 2016, стр. 197.
- ^ „Перикле”. Шабачко позориште. 25. 6. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Дејство гама зрака на сабласне невене”. Шабачко позориште. 16. 1. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Годишњак 38 2017, стр. 179.
- ^ „Ревизор за југоисток”. Шабачко позориште. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Живот је сан”. Шабачко позориште. 5. 10. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 169.
- ^ „Novogodišnja predstava u pozorištu”. ТВ Шабац. 27. 12. 2016. Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ Годишњак 39 2018, стр. 171.
- ^ „Рубиште”. Шабачко позориште. 23. 5. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ „Мата Хари”. Шабачко позориште. 6. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 170—171.
- ^ „Мачак у чизмама”. Шабачко позориште. 3. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 172.
- ^ „Какав куплерај”. Шабачко позориште. 5. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 171.
- ^ „Премијера представе “Са укусом воћног сладоледа””. Позориште Добрица Милутиновић. 12. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 40 2019, стр. 155—156.
- ^ „Претпоследња панда или Статика”. Шабачко позориште. 23. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 171—172.
- ^ Мањенчић, Гордана (2. 4. 2019). „Премијера „Бацача прстију” у Шапцу”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. 4. 2019.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 172.
- ^ „Оливера, кћи Миличина”. Крушевачко позориште. 24. 6. 2019. Приступљено 23. 9. 2019.
- ^ Годишњак 41 2020, стр. 103.
- ^ „Šumadija”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2019.
- ^ а б Годишњак 42 2021, стр. 145.
- ^ „Dva viteza iz Verone”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021.[мртва веза]
- ^ Jakovljević, Marija (31. 3. 2020). „Vladan Slavković: Prva pozorišna premijera na internetu”. Нова С. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ Kovačević, N. (31. 3. 2020). „Premijera komada „Brod ljubavi“ večeras uživo na internetu”. Данас. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020.
- ^ „Na pučini”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ Dimitrijević, D. (25. 3. 2021). „Premijera predstave „Na pučini“ u utorak u Šabačkom pozorištu”. Подринске. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ „Probudi se, Kato”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ В. С, В. (17. 5. 2021). „Нова верзија "Пробуди се, Като": У Шабачком позоришту премијера комедије Милана Гргића”. Вечерње новости. Приступљено 30. 5. 2021.
- ^ „Aplikacija Voland”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022.
- ^ Luković, Siniša (15. 7. 2021). „Mladenović pomjerio granice sa “Aplikacijom Voland””. Вијести. Приступљено 11. 3. 2022.
- ^ „Garderober”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022.
- ^ „Crvenkapa i dragi vuk”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 27. 08. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022.
- ^ „Violina, daire i pegla”. Шабачко позориште. Приступљено 26. 8. 2022.[мртва веза]
- ^ Моћни гну на сајту IMDb (језик: енглески)
Литература
[уреди | уреди извор]- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna [ur.] (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). 34. Novi Sad: Sterijino pozorje. COBISS.SR 231291143
- Керенац, Весна [ур.] (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). 35. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). 36. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2016). Годишњак позоришта Србије 2014/2015. (PDF). 37. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2017). Годишњак позоришта Србије 2015/2016. (PDF). 38. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Коларић, Александра [ур.] (2018). Годишњак позоришта Србије 2016/2017. (PDF). 39. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2019). Годишњак позоришта Србије 2017/2018. (PDF). 40. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав [ур.] (2020). Годишњак позоришта Србије 2018/2019. (PDF). 41. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
- Марковиновић Шолајић, Нина; Баштић, Томислав; Витасовић, Милена [ур.] (2021). Годишњак позоришта Србије 2019/2020. (PDF). 42. Нови Сад: Стеријино позорје. COBISS.SR 231291143
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Кристина Пајкић Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Кристина Пајкић на сајту Шабачког позоришта
- Кристина Пајкић на сајту Tickets.rs
- „Кристина Пајкић, глумица - Недељно поподне”. ТВ Ас. Јутјуб. 5. 12. 2017. Приступљено 14. 3. 2019.
- Petrović, Olivera Olja (24. 7. 2019). „Sve šta sam radila radila sam s ljubavlju i srcem”. originalmagazin.com. Архивирано из оригинала 20. 5. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020.
- Gvozdenović, Nataša (7. 11. 2019). „Šuma, ali nije baš da blista”. Време. Архивирано из оригинала 17. 5. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020.