Кристина Пајкић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Кристина Пајкић
Кристина Пајкић, десно, као Ана у представи „Претпоследња панда или Статика“
Лични подаци
Пуно имеКристина Пајкић
Датум рођења(1990-09-18)18. септембар 1990. (33 год.)
Место рођењаШабац, СФР Југославија
ОбразовањеДрамска и филмска уметност
УниверзитетСлобомир П Универзитет
Занимањеглумица
Рад
Активни период2008 —
Битна улогаИстине и лажи — Сара
Веза до IMDb-а

Кристина Пајкић (Шабац, 18. септембра 1990) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.

Глумачка каријера[уреди | уреди извор]

Кристина Пајкић рођена је у Шапцу, 18. септембра 1990. Са шест година почела је да увежбава латиноамеричке плесове. На сцени Шабачког позоришта први пут се појавила у мјузиклу који је организовао плесни клуб у ком је наступала, након годину дана чланства. Похађала је часове глуме независне драмске асоцијације „Весело мајмунче“. Своју прву професионалну позоришну улогу остварила је као ученица треће године средње школе, у комаду Ко се боји Вирџиније Вулф Едварда Олбија, у режији Страхиње Родића, која је премијерно изведена 10. априла 2008. Касније, током студија, Кристина је играла у још неколико представа тог театра. Дипломирала је на одсеку за Драмску и филмску уметност Слобомир П Универзитета, у Бијељини, у класи професора Југа Радивојевића, након чега је уписала мастер студије на Академији драмских уметности у Тузли, које је завршила у класи Влада Керошевића.[1][2][3] Прву улогу по окончању основних студија остварила је у представи Рабле, врлина, грех, у режији Владимира Лазића.[4] Нешто касније, наредне године, Кристина је за представу Тектоника осећања, у којој игра лик Елене, у сарадњи са редитељком Андреом Адом Лазић осмислила кореографију. Поред матичног театра, са ансамблом те куће гостовала у позориштима других градова, као и на фестивалима широм Србије.[5][6][7][8][9] За неке од представа, у којима је Кристина остварила улоге, реализована је екранизација.[10] Своју прву филмску улогу забележила је у документарном пројекту Џејмс Бонд је Србин, Машана Лекића, где је тумачила улогу Герде Саливен. Нешто касније, појавила се у серији Синђелићи, те филмском остварењу Проклети пас из 2017. године, у којима је играла мање улоге.[11] На фестивалу представа за децу професионалних позоришта Србије одржаном у Крушевцу од 8. до 15. новембра 2017. године, Кристина Пајкић добила је признање „Мали Јоаким“, за улогу у комаду Мачак у чизмама.[12] Нешто касније, истог месеца, на Фестивалу праизведби у Алексинцу, Кристини Пајкић додељена је награда за најбољу младу глумицу у представи Рубиште,[13][14][15] рађену по тексту Нинослава Ђорђевића, у режији Кокана Младеновића.[16] За исту улогу, Пајкићева је награђена и на фестивалу „Позоришно пролеће“ у Шапцу,[17] док јој је од стране матичног позоришта додељена награда „Борис Ковач“ за 2018. годину, коју је поделила са Софијом Карајић, инспицијентом.[18] Исте године, Кристина је премијерно одиграла представу Претпоследња панда или Статика, у режији Максима Милошевића, рађену према тексту Дина Пешута, која представља приказ сазревања генерација одраслих у време Распада Југославије, њихов однос према животу и борбу са проблемима.[19] Своју прву запаженију телевизијску улогу, Кристина Пајкић остварила је у серији Истине и лажи, у којој се појавила у улози Саре, ћерке инспектора Марка Гвозденовића, чији лик тумачи Александар Срећковић.[20]

Улоге[уреди | уреди извор]

Ово је динамичан списак и можда никада неће моћи да задовољи одређене стандарде у потпуности. Можете помоћи тако што ћете га проширити поуздано референцираним уносима.

Позоришне представе[уреди | уреди извор]

Наслов Улога Редитељ Позориште Премијера
Ко се боји Вирџиније Вулф Алтер его Страхиња Родић Шабачко позориште 10. април 2008.[21]
Пусти ме да сањам Иван Томашевић 6. октобар 2011.[22][23]
РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ Слушкиња, блудница Владимир Лазић 30. април 2013.[24][25]
Луди од љубави 2013.[26]
Тектоника осећања Елена Андреа Ада Лазић 23. фебруар 2014.[27][28]
Зима Сњегоручка Момчило Миљковић 10. април 2014.[29][28]
Постмодерни кабаре доброг војника Швејка Медицинска сестра, Соњечка, Г-ђица Буханек Александар Лукач 3. мај 2014.[30][31]
Хајдуци Перса Иван Томашевић 3. децембар 2014.[32][33]
Каинов ожиљак Јунити Митфорд / Ортруд Југ Радивојевић 1. фебруар 2015.[34][35]
Кидај из моје кухиње Санија Андреа Ада Лазић 7. април 2015.[36][37]
Перикле Никита Миливојевић 25. јун 2015.[38][37]
Дејство гама зрака на сабласне невене Тили Љиљана Ивановић 16. јануар 2016.[39][40]
Ревизор за југоисток Драгица Марко Торлаковић 17. мај 2016.[41][40]
Живот је сан Естреља Александар Лукач 5. октобар 2016.[42][43]
Један мали сан, један сничак Зоран Карајић 22. децембар 2016.[44][45]
Рубиште Девојка Кокан Младеновић 23. мај 2017.[46][43]
Мата Хари Служавка / Лора / Лажна Мата Хари Снежана Удицки 6. октобар 2017.[47][48]
Мачак у чизмама Принцеза Стефан Рјадков 3. новембар 2017.[49][50]
Какав куплерај Лисјена, жена Иван Вуковић 5. април 2018.[51][52]
Са укусом воћног сладоледа Драган Јовичић Јовић Позориште Добрица Милутиновић 17. април 2018.[53][54]
Претпоследња панда или Статика Ана Максим Милошевић Шабачко позориште 3. новембар 2018.[55][56]
Бацачи прстију Бојан Ђорђев 2. април 2019.[57][58]
Оливера, кћи Миличина Оливера Владимир Попадић Крушевачко позориште 24. јун 2019.[59][60]
Шумадија Маја Пелевић Шабачко позориште 5. октобар 2019.[61][62]
Два витеза из Вероне Јулија Миа Кнежевић 1. фебруар 2020.[63][62]
Брод љубави Јана Теа Пухарић Изванредно позориште[а] 31. март 2020.[65]
На пучини Мали бродоломник Иван Томашевић Шабачко позориште 30. март 2021.[66][67]
Пробуди се, Като Катарина, старлета у успону Владимир Лазић 18. мај 2021.[68][69]
Апликација Воланд Анђео Кокан Младеновић 11. јул 2021.[70][71]
Гардеробер Ајрин Миливоје Милојевић 21. децембар 2021.[72]
Црвенкапа и драги вук Цеца Празноглавић Миодраг Динуловић 25. фебруар 2022.[73]
Виолина, даире и пегла Наташа Тијана Васић 12. мај 2022.[74]

Филмографија[уреди | уреди извор]

Глумци представе „Претпоследња панда или Статика“, на затварању 55. Фестивала „Јоаким Вујић“ у Краљеву, 2019.
Год. Назив Улога
2010-е
2016. Џејмс Бонд је Србин (документарни) Герда Саливен
2016. Синђелићи (серија) водитељка Жужи[б]
2017. Проклети пас курва 2
2018 — 2019. Истине и лажи (серија) Сара Гвозденовић
2019. Ургентни центар (серија) продавачица
2019. Петак 13. II Борка
2020-е
2022. Воља синовљева

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Представа је организована тако да се ансамбл састао преко интернета током ванредног стања у Републици Србији, због епидемије вируса корона. Премијерно извођење заказано је на Јутјубу.[64]
  2. ^ Кристина Пајкић се појавила у 22. епизоди треће сезоне серије Синђелићи, под називом Моћни гну, у улози водитељке Жужи.[11] На веб-сајту ИМДб тај лик је приписан Ивани Николић.[75]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Кристина Пајкић”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  2. ^ Dimitrijević, D. (29. 4. 2016). „U pozorištu smo svi kao velika porodica”. Подринске. Приступљено 14. 3. 2019. 
  3. ^ Филиповић, М. (21. 11. 2017). „Принцеза Шабачког позоришта”. Глас Подриња. Приступљено 13. 3. 2019. 
  4. ^ „"Rable, vrlina, greh"”. ТВ Шабац. 27. 3. 2013. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  5. ^ „Тектоника осећања”. Центар за културу Младеновац. 8. 10. 2014. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  6. ^ П-ј, Н. (6. 2. 2017). „Торлаковић режирао Басариног „Ревизора за југоисток””. Дневник холдинг. Приступљено 14. 3. 2019. 
  7. ^ „Ревизор за југоисток”. Дани комедије. 22. 3. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  8. ^ „Ида Јовић „Мата Хари“ режија Снежана Удицки, Шабачко позориште, гостовање у Народном позоришту Београд на сцени „Раша Плаовић“ 17.01 2018.”. Шабачко позориште. 17. 1. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  9. ^ „Šabačka "Poslednja panda" 6. marta u Novosadskom pozorištu, besplatan ulaz za dame”. 021.rs. 5. 3. 2019. Приступљено 14. 3. 2019. 
  10. ^ „ТВ Театар: Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Радио-телевизија Србије. 21. 2. 2016. Приступљено 14. 3. 2019. 
  11. ^ а б Bajić, Đorđe (4. 11. 2017). „Planovi u toku: Krisitna Pajkić se priprema za ulogu u filmu „Volja sinovljeva“”. Филмски центар Србије. Приступљено 14. 3. 2019. 
  12. ^ а б „Nagrada „Mali Joakim“ glumici Kristini Pajkić”. Подринске. 18. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  13. ^ а б Stanković, Jovana (28. 11. 2017). „Kristina Pajkić: “Rubište je ova Srbija.””. hocupozoriste.rs. Приступљено 14. 3. 2019. 
  14. ^ а б „"Рубиште" освојило највише награда на Фестивалу праизведби”. Радио-телевизија Србије. 29. 11. 2017. Приступљено 14. 3. 2019. 
  15. ^ а б „Кристина Пајкић: Мој лик је саткан од чисте емоције”. alpress.rs. 2. 2. 2018. Приступљено 14. 3. 2019. 
  16. ^ T, D. (22. 5. 2017). „"Rubište" Kokana Mladenovića premijerno u Šapcu”. Блиц. Приступљено 14. 3. 2019. 
  17. ^ а б „“Pozorišno proleće” u Šapcu: “Carstvo mraka” najbolja predstava”. antrfile.com. 24. 4. 2018. Архивирано из оригинала 13. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  18. ^ а б Eraković, D. (8. 10. 2018). „Počela nova pozorišna sezona u Šapcu”. Данас. Приступљено 14. 3. 2019. 
  19. ^ „(Ne)uspeh i savremeno društvo: Užasi mature u predstavi "Pretposlednja panda ili Statika"”. espreso.rs. 19. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 03. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  20. ^ „Kristina Pajkić u ulozi Sare Gvozdenović ćerke inspektora Marka Gvozdenovića”. Фејсбук. 25. 12. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  21. ^ „Ко се боји Вирџиније Вулф”. Шабачко позориште. 10. 4. 2008. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  22. ^ „Пусти ме да сањам”. Шабачко позориште. 6. 10. 2011. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  23. ^ Годишњак 34 2013, стр. 167.
  24. ^ „РАБЛЕ / ВРЛИНА / ГРЕХ”. Шабачко позориште. 30. 4. 2013. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  25. ^ Годишњак 35 2014, стр. 166.
  26. ^ „Predstava „Ludi od ljubavi“”. Културни центар Параћин. 16. 8. 2013. Приступљено 14. 3. 2019. 
  27. ^ „Тектоника осећања”. Шабачко позориште. 23. 2. 2014. Архивирано из оригинала 13. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  28. ^ а б Годишњак 36 2015, стр. 170.
  29. ^ „Зима”. Шабачко позориште. 10. 4. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  30. ^ „Постмодерни кабаре доброг војника Швејка”. Шабачко позориште. 3. 5. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  31. ^ Годишњак 36 2015, стр. 170—171.
  32. ^ „Хајдуци”. Шабачко позориште. 3. 12. 2014. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  33. ^ Годишњак 37 2016, стр. 195—196.
  34. ^ „Каинов ожиљак”. Шабачко позориште. 1. 2. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  35. ^ Годишњак 37 2016, стр. 196.
  36. ^ „Кидај из моје кухиње”. Шабачко позориште. 7. 4. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  37. ^ а б Годишњак 37 2016, стр. 197.
  38. ^ „Перикле”. Шабачко позориште. 25. 6. 2015. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  39. ^ „Дејство гама зрака на сабласне невене”. Шабачко позориште. 16. 1. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  40. ^ а б Годишњак 38 2017, стр. 179.
  41. ^ „Ревизор за југоисток”. Шабачко позориште. 17. 5. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  42. ^ „Живот је сан”. Шабачко позориште. 5. 10. 2016. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  43. ^ а б Годишњак 39 2018, стр. 169.
  44. ^ „Novogodišnja predstava u pozorištu”. ТВ Шабац. 27. 12. 2016. Архивирано из оригинала 27. 05. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2021. 
  45. ^ Годишњак 39 2018, стр. 171.
  46. ^ „Рубиште”. Шабачко позориште. 23. 5. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  47. ^ „Мата Хари”. Шабачко позориште. 6. 10. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  48. ^ Годишњак 40 2019, стр. 170—171.
  49. ^ „Мачак у чизмама”. Шабачко позориште. 3. 11. 2017. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  50. ^ Годишњак 40 2019, стр. 172.
  51. ^ „Какав куплерај”. Шабачко позориште. 5. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  52. ^ Годишњак 40 2019, стр. 171.
  53. ^ „Премијера представе “Са укусом воћног сладоледа””. Позориште Добрица Милутиновић. 12. 4. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  54. ^ Годишњак 40 2019, стр. 155—156.
  55. ^ „Претпоследња панда или Статика”. Шабачко позориште. 23. 10. 2018. Архивирано из оригинала 14. 3. 2019. г. Приступљено 14. 3. 2019. 
  56. ^ Годишњак 41 2020, стр. 171—172.
  57. ^ Мањенчић, Гордана (2. 4. 2019). „Премијера „Бацача прстију” у Шапцу”. Радио-телевизија Србије. Приступљено 15. 4. 2019. 
  58. ^ Годишњак 41 2020, стр. 172.
  59. ^ „Оливера, кћи Миличина”. Крушевачко позориште. 24. 6. 2019. Приступљено 23. 9. 2019. 
  60. ^ Годишњак 41 2020, стр. 103.
  61. ^ „Šumadija”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 03. 10. 2019. г. Приступљено 3. 10. 2019. 
  62. ^ а б Годишњак 42 2021, стр. 145.
  63. ^ „Dva viteza iz Verone”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. [мртва веза]
  64. ^ Jakovljević, Marija (31. 3. 2020). „Vladan Slavković: Prva pozorišna premijera na internetu”. Нова С. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  65. ^ Kovačević, N. (31. 3. 2020). „Premijera komada „Brod ljubavi“ večeras uživo na internetu”. Данас. Архивирано из оригинала 31. 3. 2020. г. Приступљено 31. 3. 2020. 
  66. ^ „Na pučini”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. 
  67. ^ Dimitrijević, D. (25. 3. 2021). „Premijera predstave „Na pučini“ u utorak u Šabačkom pozorištu”. Подринске. Приступљено 30. 5. 2021. 
  68. ^ „Probudi se, Kato”. Шабачко позориште. Приступљено 30. 5. 2021. 
  69. ^ В. С, В. (17. 5. 2021). „Нова верзија "Пробуди се, Като": У Шабачком позоришту премијера комедије Милана Гргића”. Вечерње новости. Приступљено 30. 5. 2021. 
  70. ^ „Aplikacija Voland”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022. 
  71. ^ Luković, Siniša (15. 7. 2021). „Mladenović pomjerio granice sa “Aplikacijom Voland””. Вијести. Приступљено 11. 3. 2022. 
  72. ^ „Garderober”. Шабачко позориште. Приступљено 11. 3. 2022. 
  73. ^ „Crvenkapa i dragi vuk”. Шабачко позориште. Архивирано из оригинала 27. 08. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  74. ^ „Violina, daire i pegla”. Шабачко позориште. Приступљено 26. 8. 2022. [мртва веза]
  75. ^ Моћни гну на сајту IMDb (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кристина_Пајкић&oldid=27675302”