Посматрачи Генералне скупштине Организације уједињених нација

С Википедије, слободне енциклопедије

Поред тренутних 193 земље чланице, Уједињене нације омогућава одређеном броју међународних агенција, ентитета, и земаља нечланица (до референдума 2002. године, пре пријема у чланство, Швајцарска је била такође земља посматрач). Посматрачи имају право да одрже говор на заседањима, али не и да гласају о резолуцијама.

Земље нечланице су признате као суверени ентитети, као праве чланице. Имају право да поднесу захтев за приступ Генералној скупштини према својој вољи. Имају право пуног чланства тек после гласања у Савету безбедности. Почев од 2005, посматрачи су:

Државе нечланице[уреди | уреди извор]

Сталне међународне организације и други ентитети[уреди | уреди извор]

Одређене међународне организације (као што је Лига арапских земаља, или Секретаријат Комонвелта), невладине организације, или Међународна поморска управа), и одређени ентитети чије стање/сувереност није прецизно дефинисано (Суверени војни ред Малте) имају обезбеђену сталну канцеларију у седишту Уједињених нација у Њујорку. Осигурано им је присуство на заседањима Генералне скупштине, осим ако не буду избачени.

Привремене међународне организације и други ентитети[уреди | уреди извор]

Ове међународне организације, и невладине организације су позване да присуствују расправама Генералне скупштине. Могу бити избачене, или једноставно непозване на следеће заседање.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]