Стара Моравица

Координате: 45° 52′ 05″ С; 19° 27′ 35″ И / 45.868° С; 19.459666° И / 45.868; 19.459666
С Википедије, слободне енциклопедије

Стара Моравица
Католичка црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСевернобачки
ОпштинаБачка Топола
Становништво
 — 2011.Пад 5051
 — густина64/km2
Географске карактеристике
Координате45° 52′ 05″ С; 19° 27′ 35″ И / 45.868° С; 19.459666° И / 45.868; 19.459666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина114 m
Површина88,3 km2
Стара Моравица на карти Србије
Стара Моравица
Стара Моравица
Стара Моравица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број24340
Позивни број024
Регистарска ознакаBT

Стара Моравица (мађ. Bácskossuthfalva, Бачко Кошутово Село) је насеље у Србији у општини Бачка Топола у Севернобачком округу. Према попису из 2011. било је 5051 становника. До 1965. ово насеље је било седиште Општине Стара Моравица коју су чинила насељена места: Бачки Соколац, Горња Рогатица, Пачир и Стара Моравица, као и део Криваје која у то време није имала статус самосталног насељеног места.

Етимологија[уреди | уреди извор]

По једном тумачењу које заступа мађарски историчар Иштван Ивањи, назив насеља се не састоји од речи ó (мађ. стар) и Moravicza, него је изведен од словенске речи омор.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Први помен насеља датира с краја 16. века. Године 1786. у Моравицу и Пачир се доселило 400 мађарских реформаторских породица из Кишујсалаша и Кунмадараша. Према подацима из 1798, Моравица је имала 342 дома.[1]

Овде се налази Мађарска реформаторска црква у Старој Моравици.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Стара Моравица живи 4666 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (39,3 код мушкараца и 43,1 код жена). У насељу има 2106 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,54.

Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Мађари су овде већином протестанти калвинисти.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 6.919
1953. 6.682
1961. 6.904
1971. 6.737
1981. 6.449
1991. 6.266 6.189
2002. 5.699 5.768
2011. 5.051
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
4.795 84,13%
Срби
  
505 8,86%
Хрвати
  
67 1,17%
Југословени
  
54 0,94%
Роми
  
36 0,63%
Словенци
  
13 0,22%
Црногорци
  
11 0,19%
Буњевци
  
8 0,14%
Албанци
  
8 0,14%
Немци
  
6 0,10%
Румуни
  
4 0,07%
Македонци
  
4 0,07%
Горанци
  
3 0,05%
Чеси
  
2 0,03%
Словаци
  
1 0,01%
Русини
  
1 0,01%
непознато
  
4 0,07%
Етнички састав према попису из 2011.[3]
Мађари
  
4.130 81,8%
Срби
  
306 6,1%
остали
  
615 12,1%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Удруге[уреди | уреди извор]

  • КУД „Ендре Ади”
  • Удружење виноградара и воћара "Ризлинг"
  • Удружење пчелара "Пчела"

Галерија[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Поповић, Душан (1952). Срби у Бачкој до краја осамнаестог века. Београд. 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Поповић 1952, стр. 128.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ а б „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]