Пређи на садржај

Старо Ланиште

Координате: 44° 01′ 33″ С; 21° 15′ 10″ И / 44.025833° С; 21.252666° И / 44.025833; 21.252666
С Википедије, слободне енциклопедије
Старо Ланиште
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПоморавски
ГрадЈагодина
Становништво
 — 2022.417
Географске карактеристике
Координате44° 01′ 33″ С; 21° 15′ 10″ И / 44.025833° С; 21.252666° И / 44.025833; 21.252666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина107 m
Старо Ланиште на карти Србије
Старо Ланиште
Старо Ланиште
Старо Ланиште на карти Србије
Остали подаци
Позивни број035
Регистарска ознакаJA

Старо Ланиште је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 417 становника (према попису из 2011. било је 460 становника).[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

У Ланишту, на ободу села у потесу „Градац“, пронађени су докази о постојању људских насеља из времена Трибала, на прелазу из гвозденог у бронзано доба. Данашње становништво Ланишта се углавном населило у времену Првог српског устанка, мада је село постојало и много раније, јер се помиње у више турских пописа насељених места из XVI века, као и аустријском попису из 1718. године, угарској карти из 1769. године.. Поред Цркве Великомученице Марине, пронађени су остаци темеља из XIII века, из времена династије Немањића, као и новац из тог периода. Прво становништво Ланишта се населило у самој близини Велике Мораве у потесу "Kриве баре“, али се због честих поплава померало даље од реке, док се један део становништва насељава на левој обали реке Белице испод брда. Тако да су се временом у Ланишту формирале три физички одвојена дела села, на десној обали реке Белице, Доња мала и на левој обали Горња мала и Обрешка мала (названа по досељеницима из села Обреж код Варварина). Након Другог светског рата, општина Светозарево доноси одлуку да се Ланиште подели на два села и то Ново Ланиште (настаје од Горње Мале и Обрешке мале) и Старо Ланиште (настаје од Доње мале). На попису из 1948. године село Ланиште пописано је по први пут одвојено, као Ново Ланиште и Старо Ланиште. Ова одлука СО Светозарево је озваничена у службеном гласнику НР Србије,1955. године.

Овде се налази ФК Напредак Старо Ланиште.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Село Ланиште, је одлуком СО Светозарево, на попису 1948. године, подељено на Ново Ланиште и Старо Ланиште, а 50-их година село је и званично административно подељено. Према попису из 1930. године у заједничком селу Ланишту је живело 1.704 становника.

У насељу Старо Ланиште живи 483 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 45,3 година (43,2 код мушкараца и 47,6 код жена). У насељу има 184 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,04.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 780
1953. 823
1961. 769
1971. 674
1981. 629
1991. 607 593
2002. 560 581
2011. 460
2022. 417
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
558 99,64%
Македонци
  
2 0,35%
непознато
  
0 0,0%
Ланиште (Старо и Ново) у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[4]
Година пописа 1818. 1819. 1820. 1821. 1822. 1823. 1824/25. 1825. 1826. 1827. 1828. 1829.
Куће 80 82 86 83 81 86 85 87 91 90 92 91
Пореске главе* - 111 90 83 90 92 97 94 92 93 91 86
Арачке главе** 130 178 182 182 187 201 209 227 231 238 245 241
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]