Фредерик I Дански
Фредерик I Дански | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. октобар 1471. |
Место рођења | Хадерслев, Калмарска унија |
Датум смрти | 10. април 1533.61 год.) ( |
Место смрти | Шлезвиг (град), Данска |
Гроб | Шлезвишка катедрала |
Породица | |
Супружник | Ана од Бранденбурга |
Потомство | Кристијан III Дански, Dorothea of Denmark, Duchess of Prussia, John II, Duke of Schleswig-Holstein-Haderslev, Елизабета од Данске, војвоткиња од Мекленбурга, Adolf, Duke of Holstein-Gottorp, Dorothea of Denmark, Duchess of Mecklenburg, Frederick of Denmark |
Родитељи | Кристијан I Дански Доротеја од Бранденбурга |
Династија | Олденбург |
краљ Данске и Норвешке | |
Период | 1523 - 1233. |
Претходник | Кристијан II Дански |
Наследник | Кристијан III Дански |
Фредерик I Дански (дан. Frederik) [1] или Фридрих I Дански [2], (7. октобар 1471, Хадерслев - 10. април 1533, Шлезвиг (град)) је био краљ Данске и Норвешке (1523—1533), као и војвода Шлезвиг-Холштајна [2] (1490—1533) из династије Олденбург. Био је син краља Калмарске уније Кристијана I Данског и његове супруге Доротеје од Бранденбурга и самим тим брат краља Калмарске уније Ханса Данског и стриц Хансовог сина наследника Кристијана II Данског [1] [2].
Долазак на престо
[уреди | уреди извор]Његов опаки синовац Кристијан II је својим оштрим казнама над незадовољним Швеђанима, међу којима је најпознатији Стокхолмски покољ из 1520. године, изазвао устанак у Шведској. На чело се устанку ставио знаменити Густав Васа [2], кога су по успеху Швеђани 1523. године изабрали за свог краља [2] [1]. У исто време пак Данци су свргнули с престола Кристијана II и довели на престо Фредерика. Фредерик је признао Густава за краља Шведске [2] и тако се формално [1] распала Калмарска унија [2] [1].
Реформација у Данској
[уреди | уреди извор]Кад је Фредерик дошао на власт Данска је била феудално-кметска држава, којом је управљала олигархија духовних и световних магната [1]. Да би побољшао привредно стање у својој земљи и да би учврстио своју власт, Фредерик намисли да одузме црквена добра и тим да ослаби моћ духовништву, а у овим се својим намерама ослони на племство, с којим је поделио одузете црквене земље. Сазвани сабор за Данску и Норвешку у Оденсу 1527. године привео је у дело Фредерикову жељу и одобрена је реформација у духу Лутерова учења [2].
Положај сељака
[уреди | уреди извор]Током Фредерикове владавине се у Данској у великом обиму врши прелаз од система дажбина на систем кулука и претварање слободног сељачког слоја у кметове. Сељаштво је на то одговорило низом устанака, које су аристократија и краљевска власт сурово угушивали.
Норвешка
[уреди | уреди извор]После отцепљења Шведске Норвешка је и даље остала у данским рукама [3]. Данска је тежила да се користи изворима богатства других двеју скандинавских земаља за своје интересе. Данска влада је попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована. Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности [4].
Феудална је у Норвешкој експлоатација имала специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем [5].
Смрт
[уреди | уреди извор]Фредерик је умро 10. април 1533. године у Шлезвигу, а на престолу га је наследио син Кристијан III Дански.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Златне медаље са ликом Фредерика I
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 321.
- ^ а б в г д ђ е ж Зрнић 1927.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 320.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 325.
- ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 326.
Литература
[уреди | уреди извор]- Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века. Београд.
- Зрнић, Лука (1927). Историја новога века. Београд.