Пређи на садржај

Хронологија ФНРЈ и КПЈ јул 1947.

С Википедије, слободне енциклопедије
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године
Грб ФНР Југославије, од 1945. до 1963. године

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за друштвено-политичка дешавања у Федеративној Народној Републици Југославији (ФНРЈ) и деловање Комунистичке партије Југославије (КПЈ), као и општа политичка, друштвена, спортска и културна дешавања која су се догодила у току јула месеца 1947. године.


← јун  · Хронологија ФНРЈ и КПЈ током 1947. године  · август →


  • У Љубљани председник Владе ФНРЈ Јосип Броз Тито примио председника Федерације синдиката ослобођене територије Кине Лиу Нинг Јиа и председника Свеиндијског синдикалног конгреса С. Дангеа, који су боравили у посети Југославији.[1]
  • У Сарајеву, 12. и 13. јула, одржан Други конгрес Антифашистичког фронта жена Босне и Херцеговине, коме је присуствовало 650 делегата из читаве Босне и Херцеговине. Главна пажња на Конгресу посвећена је остваривању Петогодишњем плану и задацима који пред АФЖ стоје у вези са тим.[2]
  • На планини Папук припадници Управе државне безбедности (УДБА) открили и ухапсили трочлану усташку терористичку групу у којој су били — Љубо Милош, Анте Врбан и Лука Гргић (страдао приликом покушаја бекства за време хапшења), која је 7. јуна прешла југословенско-мађарску границу са циљем да покрене акцију „Десети травањ“, која је имала за циљ извођење разних терористичких и диверзантских акција против нових власти ФНР Југославије. УДБА је тада покренула операцију „Гвардијан“, током које су усташама у иностранству слате лажне поруке, којима су намамљивани да дођу у земљу, тако да је у наредних годину дана ухапшено укупно 19 усташких група, а операција је завршена 3. јула 1948. хапшењем Божидара Каврана, главног организатора илегалног убацивања усташа. Ухапшеним усташама суђено је током августа 1948. и већина их је осуђена на смрт, а остали на дуже затворске казне.[3]
Георги Димитров (1882—1949)
  • На Бледу, од 30. јула до 1. августа, одржана Југословенско-бугарска конференција на којој су размотрена питања узајамних односа двеју земаља у области економског, културног и политичког живота, као и припрема царинске уније и формирање Балканске федерације. На крају Конференције потписан је тзв. „Бледски споразум“ којим је постигнут договор о закључењу Уговора о пријатељству (потписан у Софији, новембра исте године), сарадњи и узајамној помоћи, затим о развијању робне размене, привредне сарадње и др. Такође, овим споразумом су отписане бугарске ратне репарације према ФНРЈ.[5][2][3]

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Преглед историје Савеза комуниста Југославије. Београд: Институт за изучавање радничког покрета. 1963.  COBISS.SR 54157575
  • Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978.  COBISS.SR 50094343
  • Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
  • Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48700167
  • Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982.  COBISS.SR 48703239
  • Историја Савеза комуниста Југославије. Београд: Издавачки центар „Комунист”; Народна књига; Рад. 1985.  COBISS.SR 68649479
  • Модерна српска држава 1804—2004 — хронологија. Београд: Историјски архив Београда. 2004.  COBISS.SR 119075084