Аграризам

Аграризам је друштвена филозофија или политичка филозофија која вреднује рурално (сеоско) друштво као супериорно у односу на урбано (градско) друштво, незвисног фармера (пољопривредника) као супериорног плаћеном раднику, и види пољопривредну производњу као начин живота који може обликовати идеалне друштвене вредности. Истакао је супериорност простог сеоског живљења наспрам комплексног градског живота.

Филозофија

M.Томас Инге дефинише аграризам следећим основним начелима::

• Пољопривредна производња је једино занимање које нуди потпуну независност и самодовољност.
• Урбани живот, капитализам и технологија уништавају независност и достојанство и подстичу порок и слабост.
• Пољопривредна заједница, са својим удруживањем рада и сарадњом, је модел друштво.
• Фармер има чврст, стабилан положај у светском поретку. Он има „смисао идентитета, смисао историјске и религијске традиције, осећај припадања конкретној породици, месту и региону, што је психолошки и културно благотворно“. Хармонија његовог живота је брана повредама подељеног, отуђеног модерног друштва.
• Обрађивање земље „има у себи позитвно духовно добро“ и одатле обрађивач стиче врлине „части, мужевности, самопоуздања, храбрости, моралног интегритета и гостопримства“. Оне су резултат директног контакта са природом и, кроз природу, ближег односа са Богом. Пољоипривредник је благословен у томе да прати приме Бога у стварању реда из хаоса.

Историја

Главни чланак: Историја аграризма

Филозофски корени аграризма укључују Европске и Кинеске филозофе. Кинеска школа Агрикулурализма је била филозофија која је заговарала сељачку утопију комунализма (задругарства) и егалитаризма (једнакости). Код друштава под утицајем Конфучијанизма, фармер је сматран уваженим продуктивним чланом друштва, али се на трговце који су зарађивали новац гледало са висине. То је утицало на Европске интелектуалце као што је Франсоа Кесне, страствени Конфучијанац и заговарач Кинеских аграрних политика, у обликовању Француске аграрне филозофије физиократије (власти природе). Физиократе су, уз идеје Џона Лока и Ере Романтизма, формирале основу модерног Европског и Америчког аграризма.

Председник Сједињемих Држава (1801-1809) Томас Џеферсон је био представник аграризма који је направио Џеферсонску демократију око представе да су фармери „највреднији грађани“ и прави републиканци .

Аграрне странке

Главни чланак: Списак аграрних странака

Сељачке странке су се прво појавиле по Источној Европи између 1860. I 1910, када су комерцијализоване пољопривредне силе и силе светског тржишта пореметиле традиционало рурално друштво, а железница и растућа писменост путујућих организатора. Аграрне странке су заговарале земљишне реформе да се прерасподели земља на великим имањима на оне који је обрађују. Такође су желели сеоске задруге да задрже добит од продаје усева у локалним рукама и кредитне институције да осигурају потребна побољшања. Многе сељачке странке су такође биле националистичке странке јер су сељаци често обрађивали земљу за корист властелина разних националности.

Сељачке странке су пре Првог Светског Рата ретко имале било какву моћ, али су неке постале утицајне у међуратном периоду, нарочито у Бугарској и Чехословачкој. Неко време, у 1920-тим и 1930тим, постојала је Зелена Интернационала (Интернационални Аграрни Биро) заснован на сељачким странкама у Бугарској, Чехословачкој, Пољској и Србији. Првенствено је деловао као информативни центар који је ширио идеје аграризма и борбеног социјализма на левици и властелина на десници и никада није предузео никакве важне активности.

Африка

Тунис

Странка Гласа Фармера је добила место у покрајини Јендуба после туниских парламентарних избора 2014.

Европа

Бугарска

У Бугарској је 1899 организован Бугарски Пољопривредни Национални Синдикат (БЗНС), са циљем пружања отпора порезима и да изгради задруге. БЗНС је дошао на власт 1919 и увео је многе економске, друштвене и правне реформе. Међутим, конзервативне снаге су срушиле БЗНС у удару 1923 и убиле њеног вођу Александра Стамболијског (1873-1923). БЗНС је 1989 претворен у групу комунистичке играчке, када је реорганизован као изворна странка.

Чехословачка

У Чехословачкој је Републичка странка пољопривредника и малих предузетника често делила власт у скупштини као партнер пето-страначкој коалицији петка. Вођа странке Антонин Свехла (1873-1933) је неколико пута био премијер. Стално је била најјача странка, која је формирала и доминирала колаицијама. Померила се ван првобитне аграрне базе да би се приближила гласачима средње класе. После Другог Светског Рата странку је укинуо Национални Фронт.

Француска

У Француској, ловачке, риболовачке, природне, традиционалне странке су умерено конзервативне аграрне странке, које достижу свој врхунац од 4,23% у Француским председничким изборима, 2002.. Тек ће касније то постати повезано са главном француском конзервативном странком, Јединство за популаран покрет.

Пољска

У Пољској, Пољска Народна Партија своје корене има у аграрној партији у Аустро-Угарској контролној Галицијско Пољској партији.После пада комунистичког резима, Пољска Народна Партија свој највећи успех има на изборима 1993,где осваја 132 од 460 парламентарних места.Од тада подршка Пољске Народне Партије постепено опада.

Румунија

У Румунији, старије партије из Трансилваније, Молдавије и Влашке, су се удрузиле и заједно постале Национална Сељачка Партија 1926. Иулиу Маниу (1873-1953) био је премијер са аграрним кабинетом од 1928-1930 и на кратко од 1932-1933, али Велика депресија уцинила је реформе немогућим.Комунистички режим разорио је партију 1947, али реформисана је 1989. када су они изгубили власт.

Реформисана партија, у коју су укључени елементи хришћанске демократије, у идеологију, управља Румунијом као део Румунске Демократске Конвенције у периоду од 1996-2000.

Србија

У Србији, Никола Пашић (1845-1926) и његова Народна Радикална Странка доминира у српској политици после 1903. Странка је такодје постала монопол власти у Југославији од 1918-1929. Током диктатуре 1930их премијер је био из те странке.

Океанија

Аустралија

Историчар Ф.К. Краули сматра да:

Аулијски пољопривредници и њихови говорници увек су сматрали да је земљораднички живот суштински много разноврснији, као и много здравији, много важнији и много продуктивнији, него живот у градовима.... Пољопривредници су се жалили да нешто није у реду са изборним системом који је производио парламентарце, који су трошили новац на улепшавање вампирских градова уместо на развој унутрашњости.

Национална Странка Аустралије (раније називана Државна Странка), од 1920их до 1970их, проглашава своју верзију аграризма, која је названа „државноумна“ („цоунтрyминдеднесс“). Циљ је био побољшати статус овчара и малих пољопривредника и оправдати субвенције за њих.

Нови Зеланд

Либерална странка Новог Зеланда агресивно промовише аграризам на свом врхунцу (1891-1912). Велепоседници и аристократија владају Британијом у то време.Нови Зеланд никада није имао аристократију, али његови богати земљопоседници су у великој мери контролисали политику пре 1891. Либерална странка настојала је то да промени политиком названом „популизам“. Рицхард Седдон прогласио је циљ вец 1884. : „ То су богати и сиромашни; то су богати и земљопоседници против средње и радничке класе.То, Господине, показује праву политичку позицију Новог Зеланда." Либерална стратегија била је створити велику класу малих земљопоседничких пољопривредника који подржавају либералне идеале. Либерална влада је такодје основала основу за касније државно благостање као старосну пензију и развила је систем за решавање радничких спорова, који је прихваћен од стране послодаваца и синдиката. Године 1893, додељује право гласања женама, чинећи је првом државом која то ради.

Да би придобила земљу од пољопривредника,либерална влада од 1891 до 1911 купила је 3,100,000 ари (1,300,000 хектара) Маори земље. Влада је такође купила 1,300,000 ари (530,000 хектара) од великих поседника некретнина, за поделу и билже насељавање малим пољопривредницима. Напредни закон за измирење (1894) обезбедио је ниско каматну хипотеку и пољопривредно одељење распространило је информације о најбољим пољопривредним методама. Либерали проглашавају успех у формирању једнакости и против монополну земљишну политику. Ова политика изградила је подршку за Либералну Странку у сеоским бирацима Северних Острва.До 1903, Либерали су били толико доминантни да више није постојала организована опозиција у парламенту.

Назад-на-земљишни покрет

Аграризам је сличан, али не идентичан назад-на-земљиште покрету. Аграризам се концентрише на основну добра земље, на заједнице ограниченије економије и политике него у модерном друштву и на једноставан живот, чак и када смена подразумева преиспитивање „напредног“ карактера неких скорашњих друштвених и економских развоја. Стога, аграризам није индустријски узгој, са својом специјализацијом на производе и индустријске размере.

Види још

• Аграрна Правда
• Аграрни социјализам
• Аграрн друштво
• Аграрни систем
• Агроекологија
• Физиократе, 18 век Француски мислиоци
• Интернационални Аграрни Биро
• Нордијске аграрне партије
• Yеоман, Енглески пољопривредници
• Пермацултуре

Dodatna literatura

Agrarne vrednosti

• Brass, Tom. Peasants, Populism and Postmodernism: The Return of the Agrarian Myth (2000)
• Brass, Tom. Class, Culture and the Agrarian Myth (2014)
• Danbom, David B. (1991). „Romantic Agrarianism in Twentieth-Century America”. Agricultural History. 65 (4): 1—12. JSTOR 3743942. 
• Grampp, William D. (1945). „John Taylor: Economist of Southern Agrarianism”. Southern Economic Journal. 11 (3): 255—268. JSTOR 1053268. doi:10.2307/1053268. 
• Hofstadter, Richard (1941). „Parrington and the Jeffersonian Tradition”. Journal of the History of Ideas. 2 (4): 391—400. JSTOR 2707018. doi:10.2307/2707018. 
• Inge, M. Thomas. Agrarianism in American Literature (1969)
• Kolodny, Annette. The Land before Her: Fantasy and Experience of the American Frontiers, 1630–1860 (1984). onlin edition
• Marx, Leo. The Machine in the Garden: Technology and the Pastoral Ideal in America (1964).
• Murphy, Paul V. The Rebuke of History: The Southern Agrarians and American Conservative Thought (2000)
• Parrington, Vernon. Main Currents in American Thought (1927), 3-vol online
• Quinn, Patrick F. (1940). „Agrarianism and the Jeffersonian Philosophy”. The Review of Politics. 2 (1): 87—104. JSTOR 1404453. S2CID 146298740. doi:10.1017/S0034670500004563. 
• Thompson, Paul, and Thomas C. Hilde, eds. The Agrarian Roots of Pragmatism (2000)

Primarni izvori

• Sorokin, Pitirim A. et al., eds. A Systematic Source Book in Rural Sociology (3 vol. 1930) vol 1 pp. 1–146 covers many major thinkers down to 1800

Evropa

• Batory, Agnes, and Nick Sitter. "Cleavages, competition and coalition building: Agrarian parties and the European question in Western and East Central Europe" European Journal of Political Research, (2004) Vol. 43. стр. 523–546.
• Bell, John D. Peasants in Power: Alexander Stamboliski and the Bulgarian Agrarian National Union, 1899–1923(1923)
• Donnelly, James S. Captain Rock: The Irish Agrarian Rebellion of 1821–1824 (2009)
• Donnelly, James S. Irish Agrarian Rebellion, 1760–1800 (2006)
• Gross, Feliks, ed. European Ideologies: A Survey of 20th Century Political Ideas (1948). стр. 391.–481 online edition, on Russia and Bulgaria
• Kubricht, Andrew Paul. "The Czech Agrarian Party, 1899-1914: a study of national and economic agitation in the Habsburg monarchy" (PhD thesis, Ohio State University Press, 1974)
• Merlan, Francesca (2009). Tracking Rural Change: Community, Policy and Technology in Australia, New Zealand and Europe. ANU E Press. стр. 60. ISBN 9781921536533. 
• Narkiewicz, Olga A. The Green Flag: Polish Populist Politics, 1867–1970 (1976).
• Oren, Nissan. Revolution Administered: Agrarianism and Communism in Bulgaria (1973), focus is post 1945
• Paine, Thomas. Agrarian Justice (1794)
• Patterson, James G. In the Wake of the Great Rebellion: Republican, Agrarianism and Banditry in Ireland After 1798 (2008)
• Roberts, Henry L. Rumania: Political Problems of an Agrarian State (1951).
• Zagorin, Perez. Rebels and Rulers, 1500–1660: Volume 1, Agrarian and Urban Rebellions : Society, States and Early Modern Revolution (1982)

Severna Amerika

• Eisinger, Chester E. (1947). „The Influence of Natural Rights and Physiocratic Doctrines on American Agrarian Thought during the Revolutionary Period”. Agricultural History. 21 (1): 13—23. JSTOR 3739767. 
• Griswold, A. Whitney (1946). „The Agrarian Democracy of Thomas Jefferson”. The American Political Science Review. 40 (4): 657—681. JSTOR 1950410. S2CID 144145932. doi:10.2307/1950410. 
• Goodwyn, Lawrence. The Populist Moment: A Short History of the Agrarian Revolt in America (1978), 1880s and 1890s in U.S.
• Hofstadter, Richard (1941). „Parrington and the Jeffersonian Tradition”. Journal of the History of Ideas. 2 (4): 391—400. JSTOR 2707018. doi:10.2307/2707018. 
• Johnson, Jeffrey K. "The Countryside Triumphant: Jefferson's Ideal of Rural Superiority in Modern Superhero Mythology." Journal of Popular Culture 43#4 (2010): 720-737. online
• Lipset, Seymour Martin. Agrarian socialism: the Coöperative Commonwealth Federation in Saskatchewan (1950), 1930s-1940s
• McConnell, Grant. The decline of agrarian democracy(1953), 20th century U.S.
• Mark, Irving. Agrarian conflicts in colonial New York, 1711–1775 (1940)
• Ochiai, Akiko. Harvesting Freedom: African American Agrarianism in Civil War Era South Carolina (2007)
• Robison, Dan Merritt. Bob Taylor and the agrarian revolt in Tennessee (1935)
• Stine, Harold E. The agrarian revolt in South Carolina;: Ben Tillman and the Farmers' Alliance (1974)
• Summerhill, Thomas. Harvest of Dissent: Agrarianism in Nineteenth-Century New York (2005)
• Szatmary, David P. Shay's Rebellion: The Making of an Agrarian Insurrection (1984), 1787 in Massachusetts
• Woodward, C. Vann. Tom Watson: Agrarian Rebel (1938) online edition
• Woodward, C. Vann (1938). „Tom Watson and the Negro in Agrarian Politics”. The Journal of Southern History. 4 (1): 14—33. JSTOR 2191851. doi:10.2307/2191851. 

Globalni jug

• Brass, Tom (ed.). New Farmers' Movements in India (1995) 304 pages.
• Brass, Tom (ed.). Latin American Peasants (2003) 432 pages.
• Ginzberg, Eitan (1998). „State Agrarianism versus Democratic Agrarianism: Adalberto Tejeda's Experiment in Veracruz, 1928-32”. Journal of Latin American Studies. 30 (2): 341—372. JSTOR 158529. S2CID 144631366. doi:10.1017/S0022216X98005070. 
• Handy, Jim. Revolution in the Countryside: Rural Conflict and Agrarian Reform in Guatemala, 1944–1954 (1994)
• Jacoby, Erich H. Agrarian unrest in Southeast Asia (1949)
• Newbury, David; Newbury, Catharine (2000). „Bringing the Peasants Back in: Agrarian Themes in the Construction and Corrosion of Statist Historiography in Rwanda”. The American Historical Review. 105 (3): 832—877. JSTOR 2651812. doi:10.2307/2651812. 
• Paige, Jeffery M. Agrarian revolution: social movements and export agriculture in the underdeveloped world (1978) 435 pages excerpt and text search
• Sanderson, Steven E. Agrarian populism and the Mexican state: the struggle for land in Sonora (1981)
• Stokes, Eric. The Peasant and the Raj: Studies in Agrarian Society and Peasant Rebellion in Colonial India (1980)
• Springer, S. (2012). "Illegal evictions? Overwriting possession and orality with law’s violence in Cambodia." Journal of Agrarian Change.
• Tannenbaum, Frank. The Mexican Agrarian Revolution (1930)

Spoljašnje veze

• Writings of a Deliberate Agrarian
• The New Agrarian