Антиминералокортикоид
Антиминералокортикоид (алдостеронски антагонист) је диуретички лек који омета дејство алдостерона на минералокортикоидним рецепторима. Ова група лекова се често користи као помоћна терапија, у комбинацији са другим лековима, за третман хроничног затајења срца. Спиронолактон, први члан ове класе, се такође користи за лечење хипералдостеронизма (укључујући Конов синдром) и женског хирсутизма.
Механизам дејства
[уреди | уреди извор]Алдостеронски антагонисти имају афинитет за минералокортикоидни рецептор. Антагонизам тог рецептора инхибира ресорпцију натријума у прикупљајућим каналима нефрона у бубрезима. Тиме се омета размена натријума и калијума, редукује уринарно излучивање калијума и у мањој мери повишава излучивање воде (диуреза).[1]
Примери
[уреди | уреди извор]Део чланова ове класе који су у клиничкој употреби је:
- Спиронолактон
- Еплеренон - има већу специфичност од спиронолактона
- Канренон (канреноат калијум)
- Проренон (прореноат калијум)
- Мексренон (мексреноат калијум)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Алдостероне+Антагонистс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- MeSH листа агенса 82000451