Antimineralokortikoid
Antimineralokortikoid (aldosteronski antagonist) je diuretički lek koji ometa dejstvo aldosterona na mineralokortikoidnim receptorima. Ova grupa lekova se često koristi kao pomoćna terapija, u kombinaciji sa drugim lekovima, za tretman hroničnog zatajenja srca. Spironolakton, prvi član ove klase, se takođe koristi za lečenje hiperaldosteronizma (uključujući Konov sindrom) i ženskog hirsutizma.
Mehanizam dejstva[уреди | уреди извор]
Aldosteronski antagonisti imaju afinitet za mineralokortikoidni receptor. Antagonizam tog receptora inhibira resorpciju natrijuma u prikupljajućim kanalima nefrona u bubrezima. Time se ometa razmena natrijuma i kalijuma, redukuje urinarno izlučivanje kalijuma i u manjoj meri povišava izlučivanje vode (diureza).[1]
Primeri[уреди | уреди извор]
Deo članova ove klase koji su u kliničkoj upotrebi je:
- Spironolakton
- Eplerenon - ima veću specifičnost od spironolaktona
- Kanrenon (kanrenoat kalijum)
- Prorenon (prorenoat kalijum)
- Meksrenon (meksrenoat kalijum)
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Rossi S, editor. Australian Medicines Handbook 2006. Adelaide: Australian Medicines Handbook; 2006.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Aldosterone+Antagonists на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- MeSH lista agensa 82000451