Crvena čaplja

Црвена чапља
	Ardea purpurea
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (ИУЦН 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Pelecaniformes или Ciconiiformes
Porodica:	Ardeidae
Род:	Ardea
Врста:	А. пурпуреа
Биномно име
	Ардеа пурпуреа; Linnaeus, 1766
	Распрострањеност А. пурпуреа: у време гнежђења станарица ван сезоне гнежђења

Црвена чапља, чапља дангуба, мрка чапља или змијар птица (лат. Ardea purpurea) је барска птица из породице чапљи.

Опис[уреди | уреди извор]

Прилично је велика птица. Висока је 80 – 90 цм, дуга је отприлике исто толико. Тешка је 0,5 – 1,3 кг, а распон крила јој је 120 – 150 цм. Нешто је мања од сиве чапље, од које се разликује по свом црвенкастосмеђем перју, и код одраслих, тамније сивим леђима. Чело и горњи дио главе заједно с украсним перима је црно, као и прса и трбух, а тамнији су и дијелови рамена и дијелови прса. Црне пруге се пружају од кљуна, испод лица до прса, а перје врата и дијелови лица су кестењастосмеђи. Има ужи жути кљун, који је код одраслих свјетлији за вријеме сезоне парења. Пурпурно-црвене нијансе на перју тешко се виде с даљине, када изгледа нешто тамнија од сиве чапље. У лету, напријед уперен завој врата мање је заобљен него код сиве чапље, чинећи оштрији лук. Глава и врат су ужи и вијугавији. Прсти су дужи, стражњи прст стрши у лету. Леђа и крила су плавосива. Стопала су јој већа него у сиве чапље.

Понашање[уреди | уреди извор]

Храну налази у плиткој води. Храни се малим рибама, жабама, инсектима, малим сисарима, гмизавцима и птицама. Често непомично чека плијен или полако лови претраживањем. Заузима позу за скривање као букавац^[2].

Спор је летач, док лети врат јој је увучен. Дуги врат за вријеме лета изгледа змијолико, поприма облик слова С. Позив је гласно грактање крек.

Размножавање[уреди | уреди извор]

Гнијезди се у тршћаку и врбовој шикари. Након ритуалног спаривања које је слично сивој чапљи, пар заснива гнездо једноставне грађе изграђено од влати шаша, трске и сличних материјала из околине. У гнијезду се нађе 4 до 5 плавозелених јаја. Инкубација траје 25 – 30 дана. Млади напуштају гнијездо за 7 – 8 недеља. Родитељи су брижни и редовно их хране и штите од прејаког сунца и непријатеља.

Таксономија[уреди | уреди извор]

Ardea purpurea purpurea Linnaeus, 1766. Африка, Европа сјеверно до Низоземске и југоисточна Азија источно до Казахстана.
Ardea purpurea bournei (де Науроис, 1966), Зеленортска Острва (неки аутори је третирају као засебну врсту Ardea bournei).
Ardea purpurea madagascariensis Oort, 1910. Мадагаскар.
Ardea purpurea manilensis Meyen, 1834. Азија од Пакистана источно до Филипина и сјеверно до Приморског краја у Русији.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Селица је која у балканске крајеве стиже крајем марта, а напушта их најчешће у августу и септембру, некад касније. Колоније ове чапље у Хрватској налазе се у Копачком риту, Крапје ђолу, Јелас пољу у Хрватској. Ова чапља такође налази се и у Блатном језеру и Валенцијским језерима у Мађарској, Требони у Чешкој, на више мјеста у Словачкој, на Нежидерском језеру у Аустрији, у Фризији и Утрехту у Низоземској, у Босни и Херцеговини: Језеро Бардача у порјечју ријеке По у Италији, Камаргу у Француској, делти Дунава у Румунији, те у Португалији и Шпанији. Осим што је има у Европи, настањује и Африку и Централну Азију.

Још недавно била је најбројнији становник Копачког рита и осталих мочвара у Хрватској. Данас се нередовно гнијезди, неколико парова гнијезди се на Малом Дунаву између Вардарца и Еблина^[3]. Насупрот томе, у 19. веку забиљежене су колоније гдје је и до 400 парова било заједно на гнијежђењу. Постале су ријетке и на сеоби. Гнијездећа популација на Вранском језеру једина је у приобалном дијелу Хрватске, а чини преко 10% укупне хрватске популације^[4].

Чапља дангуба и људи[уреди | уреди извор]

Дана 22. март 2004. Хрватска пошта је у сарадњи са Свјетским фондом за очување природе издала четири пригодне поштанске марке с мотивом чапље дангубе^[5].

Штите је многе међународне конвенције: Бонска из 1975. и Бернска конвенција из 1979, затим Споразум о заштити афричко–евроазијских миграторних птица мочварица (АЕWА) из 1995, Конвенција о заштити водених станишта из Рамсара из 1971. У Хрватској је заштићена Законом о заштити природе из 2003. те Правилником о заштити појединих врста птица из 1995.^[6]